Albert Bandura

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Albert Bandura

Albert Bandura, poznati američki psiholog, rođen je 4. decembra 1925. godine u Mundaru. Bandurov izbor psihologije kao karijere došao je slučajno. Kao mlad radio je u bravariji, kako bi se iškolovao. Uticaj njegovog slučajnog ulaska u svet psihologije je uticao na njegovu teorizaciju kasnije. U svom članku iz 1982. godine Psihologija sreće i životnih puteva, on je govorio o tome kako lična inicijativa često dovodi ljude u situaciju u kojima slučajni događaji mogu oblikovati načine zivota. Umesto da tretira slučajnost kao nekontrolisanu, Bandura se fokusirao na to kako napraviti slučajan rad za sebe kroz sopstveni razvoj iskorišćavajući slučajne mogućnosti. Nakon završene srednje škole, Bandura je otišao na Univerzitet Britanske Kolumbije u Vankuveru. Školovanje je nastavio na univerzitetu u Ajovi. Bandura je magistrirao 1951. i doktorirao kliničku psihologiju 1952. na Univerzitetu Ajova.[1]

Godine 1953. nastavio je školovanje na fakultetu Stenford, gde je gradio svoju karijeru. Nakon što je uočio to kako ljudi uče posmatranjem, Bandura je proširio svoj posao do apstraktnog modela ponašanja kroz posredno iskustvo. Rezultat ovog rada doveo je Banduru do apstraktnog modela ponašanja kroz posredno iskustvo, kao i do toga da sprovede eksperiment sa Doroteom i Šilom Ros po socijanom modelu koji uključuje sada čuvenu Bobo lutku.[2]

Neke od važnijih nagrada koje je zaslužio su Istaknuta nagrada za naučni doprinos Američke psihološke asocijacije (APA), Vilijam Džejms nagradu Američkog psihološkog društva za izuzetan doprinos psihološkoj nauci, Nagradu za doprinos od Međunarodnog društva za istraživanje na polju agresije. Dobitnik je dvanaest diploma na univerzitetima kao što su: Univerzitet Kolumbija, Alfred univerzitet, Univerzitet u Rimu, Univerzitet Salamanka u Španiji, Indijana univerzitet i mnogi drugi.

Bandurina najznačajnija dela su Self-efficacy: the exercise of control (1997), Social Foundations of Thought and Action (1986), Social Learning through Imitation (1962), Principles of behavior modification (1969)...

Reference[уреди]

  1. ^ Lindzey, M. G., Runyan, W. M.(2006). A history of psychology in autobiography. American Psychological Association, vol. 9
  2. ^ Evans, R. I. (1989). Albert Bandura: The man and his ideas: A dialogue, New York: Praeger.