Алберт од Сакс-Кобург и Гота

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Albert of Saxe-Coburg)
Алберт фон Сакс-Кобург и Гота
Принц Алберт фон Сакс-Кобург и Гота, слика Франца Ксавера Винтерхалтера
Лични подаци
Пуно имеФранц Август Карло Алберт Емануел
Датум рођења(1819-08-26)26. август 1819.
Место рођењазамак Розенау, Немачка конфедерација
Датум смрти14. децембар 1861.(1861-12-14) (42 год.)
Место смртизамак Виндзор, Уједињено Краљевство
Породица
СупружникВикторија Хановерска
ПотомствоВикторија, Едвард VII, Алфред, Алиса, Артур
РодитељиЕрнест I од Сакс-Кобург и Салфелда
Лујза од Сакс-Кобург и Алтенбурга
ДинастијаСакс-Кобург и Гота
Принц супружник

Принц Алберт фон Сакс-Кобург и Гота (Франц Август Карло Алберт Емануел; нем. Franz August Carl Albrecht Emanuel von Sachsen-Coburg und Gotha, енгл. Francis Albert Augustus Charles Emmanuel;[1] после принц пратилац; 26. август 1819 – 14. децембар 1861) био је супруг краљице Викторије Уједињеног Краљевства Велике Британије и Ирске.[2]

Рођен је у саксонском војводству породице Сакс-Кобурга и Салфелда повезаној са многим европским владарима. У 20. години оженио је своју прву рођаку, краљицу Викторију 1840. године[2], са којом је имао деветоро деце. У првим месецима брака Алберт није учествовао у политичком и јавном животу монархије. Парламент је одбио да му да било какву титулу, јер би као племић могао учествовати у раду Дому лордова, што није било пожељно. Иако лишен уплитања у политику, Алберт је убрзо почео јавно да се залаже за реформе у образовању и укидање ропства. Касније је управљао краљичиним домом, имањима и канцеларијом. Био је један од организатора Светске изложбе 1851. године. Алберт је помогао развоју британске уставне монархије убедивши своју супругу да покаже мање пристрасности у њеним односима са Парламентом, иако је подржавао интервенционистичку спољну политику министра лорда Палмерстона.

Заражен тифусом, умро је у 42. години.[2] Његова смрт дубоко је погодила краљицу, која је наредних 40 година носила црнину. Након Викторијине смрти 1901. године, њихов син Едвард VII постао је први монарх из династије Сакс-Кобург и Готе што је уједно представљао и крај владавине династије Хановер.

Младост[уреди | уреди извор]

Алберт је рођен у замку Шлос Розенау (Schloss Rosenau) надомак Кобура, као други син војводе Ернеста I Сакс-Кобург и Салфелда и његове прве жене, Луизе Сакс-Гота и Алтенбург.[3][4] Иста бабица која је помогла Луизи да се породи, само неколико месеци раније, помогла је доношењу на свет принцезе Викторије, која ће касније постати Албертова супруга[5]. Дана 19. септембра те године, у Мермерној дворани породичног дома, водом из оближње реке,[6] крштен је Алберт као верник Лутеранске евангелистичке цркве. Овој церемонији кумовали су очева мајка удовица војвоткиња Сакс-Кобург и Салфеда, мајчин отац војвода Сакс-Кобург и Алтенбург, аустријски цар, војвода од Тешена и гроф Емануел фон Менсдорф-Пули.[7]

Смрт Албертовог ујака Фредерика IV 1825. године донела је прерасподелу саксонских војводстава. Већ следеће године Албертов отац постао је владајући војвода династије Сакс-Кобург и Готе.[8]

Алберт је био у блиским односима са својим старијим братом Ернестом. Њихово детињство протекло је у турбулентним родитељским препиркама које су кулминирале разводом.[9] Пошто је 1824. била протерана из војводства, Луиза, Албертова мајка, удала се за свог љубавника Александра фон Ханштајна, грофа од Полцига и Бајерсдорф. Највероватније је да више никад није видела своју децу. Умрла је седам година касније од рака у тридесетој години живота.[10] Наредне године, њихов отац оженио се својом нећаком, братовљевом кћерком, Маријом од Виртемберга. Марија је тако постала маћеха својим рођацима, браћи од стрица. Међутим ни овај брак није имао успеха. Односи мећу супружницима били су хладни, а нова супруга није имала утицај на живот својих пасторчади.[11]

Браћа су имала приватно образовање у свом дому. У почетку часове је држао Кристоф Флоршиц. Одласком у Брисел, њихов лични тутор постаје Белgијанац Адолф Кветеле.[12] Као и многи други немачки принчеви, Алберт је студирао на Универзитету у Бону. Његов избор била су права, политичка економија, филозофија и историја уметности. Истакао се у музици, гимнастици, јахању и мачевању.[13] Његови учитељи су били филозоф Фихте и песник Шлегел.[14]

Женидба[уреди | уреди извор]

Руком обојена дагеротипија принца Алберта из 1848.

Идеја о браку између Алберта и његове рођаке Викторије јавила се 1836. године као амбиција стрица Леополда, првог краља Белгије.[15] У то време Викторија је била наследница британске круне и брак са Албертом помогао би у остварењу Леополдових политичких циљева. Викторијин отац, Едвард Август, четврти син краља Џорџа III, умро је док је она била још беба, а њен стриц Вилијам IV постао је нови краљ. Њена мајка, војвоткиња од Кента, Викторија Сакс-Кобург-Салфелда, била је сестра Албертовог оца и стрица.

Леополд је успео да убеди сестру Викторију да позове у госте њиховог брата, војводу Сакс-Кобург и Гота и његова два сина, како би их зближила са својом кћерком. Међутим, Вилијаму IV се није свидела ова идеја. Знајући да посета најављена за мај 1836. има за циљ одабир будућег принцезиног супруга, он је покушао да наметне принца Александра. Вилијам није желео да се његова наследница уда за Немца, те је у Александру, који је био други син холандског краља Вилијама II видео добру прилику. Викторија је била свесна да ће од њеног брака зависити која ће династија наследити династију Хановер, те је разматрала разне европске принчеве. [16]

У писмима упућеним стрицу писала је о Алберту. „Алберт је изузетно леп; његова коса исте је боје као и моја; његове очи су крупне и плаве, и он има прелеп нос и слатка уста са ситним зубима; али шарм његовог држања је његов израз, који је углавном пријатан.“ С друге стране, Александар је за њу био „веома обичан“.[а] Викторија се захваљивала Леополду на ангажовању око састанка. Из њених реченица јасно је било да ће нови принц Велике Британије бити Алберт фон Сакс-Кобург и Гота.

Породица[уреди | уреди извор]

Алберт је имао пет кћери и четири сина. Најстарија међу њима била је принцеза Викторија којој је било непуних седамнаест година када је добила најмлађу сестру Беатрис.

Родитељи[уреди | уреди извор]

име слика датум рођења датум смрти
Ернст I
2. јануар 1784. 29. јануар 1844.
Лујза од Сакс-Гота-Алтенбурга
21. децембар 1800. 30. август 1831.

Супружник[уреди | уреди извор]

име слика датум рођења датум смрти
Краљица Викторија
24. мај 1819. 22. јануар 1901.

Деца[уреди | уреди извор]

име слика датум рођења датум смрти супружник
Викторија од Сакс-Кобурга и Готе
21. новембар 1840. 5. август 1901. Фридрих III
Едвард VII
9. новембар 1841. 6. мај 1910. Александра од Данске
Алиса од Велике Британије
25. април 1843. 14. децембар 1878. Лудвиг IV, велики војвода од Хесена и Рајне
Алфред од Сакс-Кобурга и Готе
6. август 1844. 30. јул 1900. Марија Александровна
Хелен од Велике Британије
25. мај 1846. 9. јун 1923. Кристијан од Шлезвиг-Холштајна
Лујза од Велике Британије
18. март 1848. 3. децембар 1939. Џон Кембел, војвода од Аргајла
Артур, војвода од Конота и Стратхорна
1. мај 1850. 16. јануар 1942. Лујза Маргарета од Пруске
Леополд, војвода од Олбенија
7. април 1853. 28. март 1884. Хелен од Валдека и Пирмонта
Беатрис од Велике Британије
14. април 1857. 26. октобар 1944. Хајнрих Мориц од Батенберга

Унуци Алберта и Викторије[уреди | уреди извор]

Принц Алберт је имао четрдесет унучади од којих су четворица били владајући монарси. Многобројни племићи данашњице воде порекло од принца Алберта и његове супруге краљице Викторије.

Напомена[уреди | уреди извор]

a. ^ [Albert] is extremely handsome; his hair is about the same colour as mine; his eyes are large and blue, and he has a beautiful nose and a very sweet mouth with fine teeth; but the charm of his countenance is his expression, which is most delightful.

Породично стабло[уреди | уреди извор]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Francis Josias, Duke of Saxe-Coburg-Saalfeld
 
 
 
 
 
 
 
8. Ернст Фридрих, војвода од Сакс-Кобург-Залфелда
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Anna Sophie of Schwarzburg-Rudolstadt
 
 
 
 
 
 
 
4. Франц, војвода од Сакс-Кобург-Залфелда
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Ferdinand Albert II, Duke of Brunswick-Wolfenbüttel
 
 
 
 
 
 
 
9. Sophia Antonia of Brunswick-Wolfenbüttel
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Duchess Antoinette of Brunswick-Wolfenbüttel
 
 
 
 
 
 
 
2. Ернест I од Сакс-Кобург и Салфелда
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Хајнрих XXIX, гроф од Ројс-Еберсдорфа
 
 
 
 
 
 
 
10. Хајнрих XXIV, гроф од Ројс-Еберсдорфа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Countess Sophie Theodora of Castell-Remlingen
 
 
 
 
 
 
 
5. Countess Augusta Caroline Reuss of Ebersdorf
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. George August, Count of Erbach-Schönberg
 
 
 
 
 
 
 
11. Каролона Ернестина од Ербаха-Шенберга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Countess Ferdinanda of Stolberg-Gedern
 
 
 
 
 
 
 
1. Алберт од Сакс-Кобург и Гота
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Фридрих III, војвода Сакс-Гота-Алтенбурга
 
 
 
 
 
 
 
12. Ernest II, Duke of Saxe-Gotha-Altenburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Luise Dorothea of Saxe-Meiningen
 
 
 
 
 
 
 
6. Augustus, Duke of Saxe-Gotha-Altenburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Anton Ulrich, Duke of Saxe-Meiningen
 
 
 
 
 
 
 
13. Charlotte of Saxe-Meiningen
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Charlotte Amalie of Hesse-Philippsthal
 
 
 
 
 
 
 
3. Лујза од Сакс-Кобург и Алтенбурга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Duke Louis of Mecklenburg-Schwerin
 
 
 
 
 
 
 
14. Frederick Francis I, Grand Duke of Mecklenburg-Schwerin
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Charlotte Sophie of Saxe-Coburg-Saalfeld
 
 
 
 
 
 
 
7. Duchess Louise Charlotte of Mecklenburg-Schwerin
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. John August of Saxe-Gotha-Altenburg
 
 
 
 
 
 
 
15. Лујза од Сакс-Кобург и Алтенбурга (1756—1808)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Countess Luise Reuss of Schleiz
 
 
 
 
 
 

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ London Gazette, 7.2.1840.
  2. ^ а б в Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 28. ISBN 86-331-2075-5. 
  3. ^ Hobhouse 1983, стр. 2
  4. ^ Weintraub 1997, стр. 20 и Weir 1996, стр. 305
  5. ^ Weintraub 1997, стр. 20.
  6. ^ Weintraub 1997, стр. 21.
  7. ^ Ames 1968, стр. 1 и Hobhouse 1983, стр. 2
  8. ^ e.g. Montgomery-Massingberd 1977, стр. 259–273
  9. ^ Weintraub 1997, стр. 25–28.
  10. ^ Hobhouse 1983, стр. 4 и Weintraub 1997, стр. 25–28
  11. ^ Weintraub 1997, стр. 40–41.
  12. ^ Hobhouse 1983, стр. 16.
  13. ^ Weintraub 1997, стр. 60–62.
  14. ^ Ames 1968, стр. 15 и Weintraub 1997, стр. 56–60
  15. ^ Hobhouse 1983, стр. 15–16 и Weintraub 1997, стр. 43–49
  16. ^ Weintraub 1997, стр. 43–49.

Литература[уреди | уреди извор]