Aleksandar Saša Novačić

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Aleksandar Novačić
Aleksandar Novačić 2017. godine
Datum rođenja(1939-02-14)14. februar 1939. (85 god.)
Mesto rođenjaZagreb
  Kraljevina Jugoslavija

Aleksandar Saša Novačić (1939) srpski je novinar, kolumnista i pisac.[1]

Biografija[уреди | уреди извор]

Aleksandar Novačić rođen je u Zagrebu 14. februara 1939. godine. Srpski i jugoslovenski novinar — sa 15-godišnjim iskustvom stalnog dopisnika iz Pekinga i oko 10 godina dopisničkog rada iz Moskve.

Pisac je 17 knjiga iz oblasti međunarodne politike, istorije i kulture.[1]

Diplomirao je političke nauke na Beogradskom univerzitetu. Niz godina radio je u jugoslovenskoj novinskoj agenciji TANJUG.[2]

Posle odlaska iz Tanjuga izveštavao je iz Kine za agencije Fonet[3] i Beta, listove Borba, Naša Borba, Nova Makedonija i Večernje novosti. Jedno vreme (1980 – 1981) radio je u NIN-u kao zamenik glavnog urednika.

Tokom novinarske karijere izveštavao je o ključnim međunarodnim događajima, od prve konferencije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, preko rata u Avganistanu tokom 80-ih, do promena u Sovjetskom Savezu i velikog zaokreta u Kini posle smrti Mao Cetunga.[1]

Ranih 70-ih postavljen je za šefa TANJUG-ovog dopisništva u Moskvi i zatim za dopisnika iz Pekinga. Tokom 80-ih i 90-ih u više navrata živeo je u ovim gradovima kao stalni dopisnik. U Kinu je prvi put kao dopisnik došao 1976, u godini smrti Mao Cetunga, hapšenja “Četvoročlane bande” i kraja Kulturne revolucije. Od tada iz prve ruke izveštava o procvatu “Kineskog proleća”. Bio je među prvim stranim dopisnicima koji su posetili do tada zatvorene provincije poput Tibeta i Sinkjanga, kao i zone prvih ekonomskih reformi u Šangaju i Guandžou.[4][5]

Pored agencijskog novinarstva, Novačić je izveštavao za televiziju i radio i gostovao u emisijama kao spoljnopolitički komentator.

Autor je niza romansiranih biografija ruskih klasika – Čehova, Jerofejeva, Bulgakova, Gogolja i Platonova, te pozorišne drame “Tri ljubavi Antoše Čehontea”.

Bibliografija[уреди | уреди извор]

Publicistika:

  • “Nesvrstani od Beograda do Kolomba”, 1975.g.
  • “Veliki zaokret”, 1979.g.
  • “Sovjetski izazov”, 1988.g.
  • “Sovjetski Savez” (prevedena na pet jezika), 1988.g.
  • “Drama Gorbačov”, 1990.g.
  • “Teng Sjaoping: Crveni mandarin”, 1996.g.
  • “Zmajevi dolaze”, 1999.g.
  • “Kineski mozaik”, Beograd, 2000.g.
  • “Kina – Zmaj na Olimpu”, 2008.
  • “Rađanje velike Kine”, 2012.
  • "Si Djinping: kineski san", 2018.
  • "Sinovi zemlje" (u rukopisu)

Beletristika:

  • “Dosije Čehov”, 2003, 2004.
  • “Venedikt Jerofejev i hor pijanih anđela”, 2011, 2012.g.
  • “Bulgakov: Pisma Staljinu”, 2014, 2015.g.
  • “Ko je ubio Gogolja” (u rukopisu),
  • “Tverski bulevar 25 bis” (u rukopisu).

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Novačić A, Rađanje Velike Kine, Službeni glasnik, str. 241, 2012.g
  2. ^ Telegrafska agencija nove Jugoslavije — Tanjug je osnovana 5. decembra 1943. godine u Jajcu s namerom da svetu približi informacije o antifašističkoj borbi narodnooslobodilačkog pokreta koju su vodili komunisti pod vođstvom Josipa Broza.
  3. ^ FoNet
  4. ^ Nova knjiga Aleksandra Novačića: Rađanje velike Kine | Glas javnosti
  5. ^ „Nova knjiga Aleksandra Novačića o Kini: Si Djinping - Kineski san | Novinska agencija Beta”. Архивирано из оригинала 21. 04. 2020. г. Приступљено 07. 01. 2020. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Aleksandar_Saša_Novačić&oldid=26726669”