Allium carinatum

С Википедије, слободне енциклопедије

Allium carinatum
Allium carinatum Sturm38.jpg
Allium carinatum[1]
Научна класификација edit
Царство: Plantae
Кладус: Tracheophytes
Кладус: Angiospermae
Кладус: Monocotyledones
Ред: Asparagales
Породица: Amaryllidaceae
Потпородица: Allioideae
Род: Allium
Врста:
A. carinatum
Биномно име
Allium carinatum
Синоними[2]
Синоними врсте
  • Aglitheis carinata (L.) Raf.
    • Allium asperum G.Don
    • Allium calcareum Reut.
    • Allium consimile Jord. ex Gren. & Godr.
    • Allium denticulatum Kit.
    • Allium flexifolium Jord. ex Gren. & Godr.
    • Allium flexum Waldst. & Kit.
    • Allium flexuosum Host 1827, illegitimate homonym not d'Urv. 1822 (syn of A. staticiforme)
    • Allium foetidum Willd.
    • Allium monserratense Pourr. ex Willk. & Lange
    • Allium montenegrinum Beck & Szyszyl.
    • Allium pratense Schleich. ex Kunth.
    • Allium purpureum Schur
    • Allium violaceum Willd.
    • Cepa carinata (L.) Bernh.
    • Codonoprasum carinatum (L.) Rchb.
    • Codonoprasum consimile (Jord. ex Gren. & Godr.) Fourr.
    • Codonoprasum flexifolium (Jord. ex Gren. & Godr.) Fourr.
    • Raphione carinata (L.) Salisb.

Allium carinatum је вишегодишња зељаста биљка која припада фамилији Amaryllidaceae.

Опис[уреди | уреди извор]

Корен је луковица интензивног мириса лука. Усправна биљка са издужено ланцетасим листовима.

Цветови су овалног облика и сакупљени су у главичасту цваст, беле или розе боје. [3] Величина цвасти је од 1 до 2,5 цм. Период цветања је јул и дуго остаје биљка у цвету. Гинецеум је већи од цвета биљке. Са сваке стране цвасти се пружа такозвани брк, по чему и биљку зову брка.[3]

Плод је чаура са семеном величине неколико милиметара.

Станиште[уреди | уреди извор]

Отворена станишта, ливаде, падине, ивице шума умереног појаса. Код нас је чест на Ртњу.

Расејавање и размножавање[уреди | уреди извор]

Расејава се помоћу ветра и инсеката а размножава семеном.

Употреба и лековитост[уреди | уреди извор]

Луковица је богата витамином Ц, пигментом каротеном, протеинима.[3] У народној медицини користи се код упала горњих дисајних путева, болести срца, хипертензије, проблема са варењем и исхраном, система органа за излучивање, упале зглобова, подстицање циркулације и реуматолошких тегоба.[3]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ 1796 painting, Figure 38 from Deutschlands Flora in Abbildungen at http://www.biolib.de Author Johann Georg Sturm, Painted by Jacob Sturm; published by Kurt Stüber
  2. ^ The Plant List
  3. ^ а б в г „KOVAL-LJekovito bilje”. www.koval.hr. Приступљено 2019-08-28.