Američki muzej prirodne istorije

С Википедије, слободне енциклопедије
Američki muzej prirodne istorije
USA-NYC-American Museum of Natural History.JPG
Pogled na istočni ulaz sa zapadnog dela Centralnog parka
Uspostavljen6. април 1869. год.; пре 153 године (1869-04-06)[1]
LokacijaCentralni park zapad u Njujorku, SAD 12560
TipPrirodna istorija
Posetilaca5 miliona (2016)[2]
DirektorElen V. Futer
BebsajtAMNH.org
Američki muzej prirodne istorije
Невалидна дезигнација
Izgrađeno1874. god.; pre 149 godina (1874)
NRHP ref. №76001235[3]
Značajni datumi
Upis u NRHP24. jun 1976
Dezign. NYCL24. avgust 1967

Američki muzej prirodne istorije (енгл. American Museum of Natural History - AMNH), smešten na Gornjoj zapadnoj strani Menhetna, u Njujorku, je jedan od najvećih muzeja prirodne istorije na svetu. Smešten u parku Teodora Ruzvelta preko puta Centralnog parka, muzejski kompleks sadrži 28 međusobno povezanih zgrada koje imaju 45 stalnih izložbenih dvorana, pored planetarijuma i biblioteke. Muzejske zbirke sadrže preko 33 miliona primeraka[4][5] biljaka, životinja, fosila, minerala, stena, meteorita, ljudskih ostataka i ljudskih kulturnih artefakata, od kojih se samo mali deo može prikazati u bilo kom trenutku i zauzima više od 190.000 m². Muzej ima 225 stalnog naučnog osoblja, sponzira preko 120 specijalnih ekspedicija svake godine,[6] i prosečno godišnje ima oko pet miliona posetilaca.[7][8]

AMNH je privatna 501(c)(3) organizacija.[9] Jedna od izjava o misiji Američkog muzeja prirodne istorije je: „Otkrivanje, tumačenje i širenje - naučnim istraživanjem i obrazovanjem - saznanja o ljudskim kulturama, prirodnom svetu i univerzumu”.[10]

Istorija[уреди | уреди извор]

Crtež južne fasade AMNH
Takođe pogledajte: Spisak dvoraca u Sjedinjenim Državama

Osnivanje[уреди | уреди извор]

Američki muzej prirodne istorije je bio smešten u Arsenalu od 1869 do 1877, kad je prva zgrada AMNH otvorena.

Pre izgradnje sadašnjeg kompleksa, muzej je bio smešten u zgradi Arsenala u Centralnom parku. Teodor Ruzvelt, stariji, otac Teodora Ruzvelta, 26. predsednika SAD, bio je jedan od osnivača zajedno sa Džonom Dejvidom Volfom, Vilijamom T. Blodžetom, Robertom L. Stjuartom, Endru H. Grinom, Robertom Kolgejtom, Morisom K. Džesupom, Bendžaminom H. Fildom, D. Džekson Stjuardom, i nizom drugih. Osnivanjem muzeja ostvaren je san prirodnjaka dr Alberta S. Bikmora. Bikmor, svojevremeno student zoologa Luisa Agasiza, godinama je neumorno lobirao za osnivanje prirodoslovnog muzeja u Njujorku. Njegov predlog, podržan od strane njegovih moćnih sponzora, dobio je podršku njujorškog guvernera Džona Tompsona Hofmana, koji je 6. aprila 1869. potpisao zakon kojim se zvanično stvoren Američki muzej prirodne istorije.[11]>[12][13]

Prirodnjak dr Albert S. Bikmor osmislio je ideju za Američki prirodnjački muzej 1861. godine.[14] U to vreme studirao je u Kembridžu, u Masačusetsu, u Muzeju uporedne zoologije Luisa Agasiza.[14][15] Uočivši da su mnogi evropski muzeji prirodne istorije bili u naseljenim gradovima, Bikmor je u biografiji napisao: „Sada je Njujork naš grad najvećeg bogatstva i stoga verovatno najbolja lokacija za budući muzej prirodne istorije za celu našu zemlju.“[14] Bikmor je nekoliko godina lobirao za osnivanje prirodnjačkog muzeja u Njujorku.[16] Po završetku Američkog građanskog rata, Bikmor je zamolio brojne istaknute Njujorčane, kao što je Villiam E. Dodž mlađi, da sponziraju njegov muzej.[17][18] Iako sam Dodž nije mogao da finansira muzej u to vreme, upoznao je prirodnjaka sa Teodorom Ruzveltom starijim, ocem budućeg predsednika SAD Teodora Ruzvelta.[17][19]

Pozivi za muzej prirodne istorije su se povećali nakon što je Barnumov američki muzej izgoreo 1868. godine.[17] Osamnaest istaknutih Njujorčana je tog decembra napisalo pismo Komisiji Centralnog parka, tražeći stvaranje prirodnjačkog muzeja u Central Parku.[15][20][21] Komesar Centralnog parka Endrju Hasvel Grin ukazao je na svoju podršku projektu u januaru 1869.[21][20] Za muzej je formiran upravni odbor. Sledećeg meseca Bikmor i Džozef Hodžis Čojt su izradili nacrt povelje za muzej, koju je upravni odbor odobrio bez ikakvih promena. U ovoj povelji je prvi put upotrebljen naziv „Američki muzej prirodne istorije“.[22] Bikmor je rekao da želi da naziv muzeja odražava njegovo „očekivanje da će naš muzej na kraju postati vodeća institucija te vrste u našoj zemlji“, slično Britanskom muzeju.[22] Pre nego što je muzej osnovan, Bikmor je morao da dobije odobrenje od šefa Tvida, vođe moćne i korumpirane političke organizacije Tamani Hol. Zakon o osnivanju Američkog muzeja prirodne istorije morao je da potpiše Džon Tompson Hofman, guverner Njujorka, koji je bio povezan sa Tvidom.[23]

Nakon toga, predsedavajući izvršnog komiteta AMNH-a je pitao Grina da li muzej može da koristi dva gornja sprata Arsenala u Central Parku, a Grin je odobrio zahtev u januaru 1870. godine.[12] Uzorci insekata postavljeni su na donjem nivou Arsenala,[24] dok su kamenje, fosili, sisari, ptice, ribe i gmizavci postavljeni na gornji nivo.[25] Muzej je otvoren u okviru Arsenala 22. maja 1871. godine.[25][26] AMNH je postao popularan u narednim godinama. Lokacija Arsenala je samo u prvih devet meseci 1876. imala 856.773 posetilaca, više nego što je Britanski muzej zabeležio za celu 1874. godinu.[27]

Konstrukcija[уреди | уреди извор]

Godine 1874, kamen temeljac je položen za prvu zgradu muzeja, koja je sada skrivena od pogleda mnogim zgradama u kompleksu koji danas zauzima veći deo Menhetnskog trga. Originalnu viktorijansku gotičku zgradu, koja je otvorena 1877. godine,[1] dizajnirali su Kalvert Voks i J. Rej Mould, koji su već bili blisko identifikovani sa arhitekturom Centralnog Parka.[28]‍:19–20

Galerija[уреди | уреди извор]

  • Bengalski tigar u Američkom muzeju prirodne istorije

    Bengalski tigar u Američkom muzeju prirodne istorije

  • Diorama u Ejkli dvorani afričkih sisara

    Diorama u Ejkli dvorani afričkih sisara

  • Diorama u Ejkli dvorani afričkih sisara

    Diorama u Ejkli dvorani afričkih sisara

  • Diorama u Ejkli dvorani afričkih sisara

    Diorama u Ejkli dvorani afričkih sisara

  • Konzervatorija leptira

    Konzervatorija leptira

  • Izložba u Milstinovoj dvorani okeanskog sveta

    Izložba u Milstinovoj dvorani okeanskog sveta

  • Južni opseg muzeja, i neke od zapadnih fasada, iz 1920-ih

    Južni opseg muzeja, i neke od zapadnih fasada, iz 1920-ih

  • Pogled na muzej noću, gledajući severozapadno sa zapadnog Centralnog parka

    Pogled na muzej noću, gledajući severozapadno sa zapadnog Centralnog parka

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „History 1869–1900”. AMNH. Архивирано из оригинала на датум 24. 1. 2016. Приступљено 28. 8. 2012. 
  2. ^ „TEA-AECOM 2018 Theme Index and Museum Index: The Global Attractions Attendance Report” (PDF). Themed Entertainment Association. стр. 62—77. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 12. 12. 2020. Приступљено 10. 2. 2020. 
  3. ^ „NPS Focus”. National Register of Historic Places. National Park Service. Архивирано из оригинала на датум 25. 07. 2008. Приступљено 18. 11. 2011. 
  4. ^ „Dioramas at the Museum: Millions of Specimens in Context”. Архивирано из оригинала на датум 29. 10. 2019. Приступљено 22. 2. 2020. 
  5. ^ Reynolds, Jaclyn (September 13, 2016). COSI Forges Unprecedented Partnership with American Museum of Natural History. Center of Science & Industry. cosi.org.
  6. ^ „American Museum of Natural History - Overview and Programs”. Архивирано из оригинала на датум 16. 2. 2009. Приступљено 18. 2. 2009. 
  7. ^ „No. 7 American Museum of Natural History, New York City”. Travel + Leisure. Архивирано из оригинала на датум 12. 5. 2014. Приступљено 12. 5. 2014. 
  8. ^ „American Museum of Natural History – Overview and Programs”. Архивирано из оригинала на датум 16. 2. 2009. Приступљено 18. 2. 2009. 
  9. ^ „American Museum of Natural History”. Charity Navigator. Архивирано из оригинала на датум 4. 2. 2022. Приступљено 25. 3. 2022. 
  10. ^ „Mission Statement”. AMNH. Архивирано из оригинала на датум 14. 12. 2018. Приступљено 11. 12. 2018. 
  11. ^ „Timeline: The History of the American Museum of Natural History”. Архивирано из оригинала на датум 11. 2. 2009. Приступљено 18. 2. 2009. 
  12. ^ а б Davey 2019, стр. 26.
  13. ^ Osborn 1911, стр. 12.
  14. ^ а б в Davey 2019, стр. 22.
  15. ^ а б Stern, Mellins & Fishman 1999, стр. 182.
  16. ^ Rieppel, Lukas (2019). Assembling the Dinosaur: Fossil Hunters, Tycoons, and the Making of a Spectacle (на језику: енглески). Cambridge: Harvard University Press. стр. 48—55. ISBN 9780674737587. 
  17. ^ а б в Davey 2019, стр. 23.
  18. ^ Osborn 1911, стр. 9.
  19. ^ Osborn 1911, стр. 9–10.
  20. ^ а б Davey 2019, стр. 23–24.
  21. ^ а б Osborn 1911, стр. 10.
  22. ^ а б Davey 2019, стр. 24.
  23. ^ Davey 2019, стр. 24–25.
  24. ^ „Natural History Museum in New York”. Hearth and Home. св. 3 бр. 18. 6. 5. 1871. стр. 342. 88750696. 
  25. ^ а б „Home News: the Weather Prominent Arrivals Departures New-York City Brooklyn Westchester County Long Island Staten Island New-Jersey Lectures, Meetings, Etc Haps and Mishaps”. New-York Tribune. 23. 5. 1871. стр. 8. ProQuest 572448008. 
  26. ^ „Opening of the Museum of Natural History at Central Park.”. The New York Times (на језику: енглески). 1871-05-23. ISSN 0362-4331. Приступљено 2022-06-13. 
  27. ^ Stern, Mellins & Fishman 1999, стр. 183.
  28. ^ Preston, Douglas (1986). Dinosaurs in the Attic: An Excursion into the American Museum of Natural History. New York: St. Martin's Press. ISBN 978-0-312-10456-6. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Američki muzej prirodne istorije na Vikimedijinoj ostavi.

Координате: 40° 46′ 50″ N 73° 58′ 29″ W / 40.78056° С; 73.97472° З / 40.78056; -73.97472

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Američki_muzej_prirodne_istorije&oldid=25334369”