Amonijum sulfid

Amonijum sulfid
Nazivi
	IUPAC naziv Amonijum sulfid
	Drugi nazivi Diamonijum sulfid
Identifikacija
CAS broj	12135-76-1 ;
3D model (Jmol)	interaktivna slika;
ChemSpider	23808 ;
ECHA InfoCard	100.032.009
PubChem C ID	25519;
RTECS	BS4900000
UNII	2H0Q32TDFZ ;
UN broj	2683 (solution)
	SMILES [S-2].[NH4+].[NH4+]; ; ; ; ; ;
Svojstva
Hemijska formula	(NH4)2S
Molarna masa	68,154 g/mol
Agregatno stanje	žuti kristali (> -18 °C) ; higroskopan
Gustina	0,997 g/cm3
Tačka topljenja	razlaže se na sobnoj temperaturi
Rastvorljivost u vodi	128.1 g/100 mL
Rastvorljivost	rastvoran u alkoholu; veoma rastvoran u tečnom amonijaku
Opasnosti
Bezbednost prilikom rukovanja	MSDS
EU klasifikacija (DSD)	Korozivan (C); Opasan po životnu sredinu (N)
R-oznake	R31, R34, R50
S-oznake	(S1/2), S26, S45, S61
NFPA 704	3 3 0
Tačka paljenja	32.22 °C
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni	Amonijum hidroksid
Drugi katjoni	Natrijum sulfid; Kalijum sulfid
Srodna jedinjenja	Amonijum hidrosulfid
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Amonijum sulfid (diamonijum sulfid) je nestabilna so sa formulom (NH₄)₂S. Dostupni su komercijalni rastvori ove soli. Sa pK_a vrednošću većom od 15,^[4] vodoniksulfidni jon se ne može deprotonovati u dovoljnoj meri amonijakom. Iz tog razloga se rastvori uglavnom sastoje od smeše amonijaka i (NH₄)SH.

Upotreba[уреди | уреди извор]

Amonijum sulfid se koristi u razvijanju fotografija, za stvaranje patine na bronzi, i u proizvodnji tekstila.

Priprema[уреди | уреди извор]

Amonijum sulfid se priprema reakcijom vodonik sulfida sa viškom amonijaka:

H₂S + 2 NH₃ → (NH₄)₂S

Bezbednost[уреди | уреди извор]

Rastvori "amonijum sulfida" su hazardni pošto su izvori toksičnog vodonik sulfida.^[5]

Reference[уреди | уреди извор]

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ Pradyot Patnaik. Handbook of Inorganic Chemicals. McGraw-Hill, 2002, ISBN 978-0-07-049439-8
^ Meyer B, Ward K, Koshlap K, Peter L "Second dissociation constant of hydrogen sulfide" Inorganic Chemistry, (1983). volume 22, pp. 2345. DOI 10.1021/ic00158a027
^ J.T. Baker: MSDS for Ammonium Sulfide

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[2] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] Pradyot Patnaik. Handbook of Inorganic Chemicals. McGraw-Hill, 2002, ISBN 978-0-07-049439-8

[4] Meyer B, Ward K, Koshlap K, Peter L "Second dissociation constant of hydrogen sulfide" Inorganic Chemistry, (1983). volume 22, pp. 2345. DOI 10.1021/ic00158a027

[5] J.T. Baker: MSDS for Ammonium Sulfide

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]