Anđeli pakla

С Википедије, слободне енциклопедије
Anđeli pakla
SkraćenicaHA, 81, HAMC
Moto"Anđeli zauvek, Zauvek anđeli" (tradicionalno)[1]
„Kada postupimo dobro, niko se ne seća. Kad pogrešimo, niko to ne zaboravlja.” (nespecifična, jednoprocentska izreka)[2]
Osnivanje17. mart 1948. god.; pre 75 godina (1948-03-17)[3]
TipOdmetnički motorciklistički klub
RukovodiociSoni Barger
Veb-sajtwww.hells-angels.com

Motorciklistički klub Anđeli pakla (engl. Hells Angels Motorcycle Club - HAMC) je svetski motociklistički klub jednoprocentaša čiji članovi obično voze motocikle Harli-Dejvidson.

U maju 2019. godine sud u Utrehtu doneo je presudu kojom je Holandija postala prva zemlja koja je u potpunosti zabranila Anđele smrti; druge zemlje poput Nemačke zabranile su lokalna poglavlja, ali nikada cele klubove.[4][5][6][7] Ministarstvo pravde Sjedinjenih Država smatra da je klub sindikat organizovanog kriminala.[8][9][10][11] U Sjedinjenim Državama i Kanadi Anđeli smrti su zasnovani kao Hels Anđels motorciklistička korporacija. Uobičajeni nadimci za klub su „H.A.”, „Red & Vhite”, „HAMC” i „81”.[12][13]

Istorija[уреди | уреди извор]

Anđeli pakla su nastali 17. marta 1948 u Fontani, Kalifornija, kada se nekoliko malih motociklističkih klubova složilo da se spoje.[14] Prema podacima veb lokacije Anđela pakla,[15] neosnovana je sugestija da su bivše trupe koje su se pridružile klubu uključivale neprilagođene i nezadovoljne osobe. Taj izvor takođe napominje da je ime organizacije prvi predložio saradnik osnivača po imenu Arvid Olsen, koji je tokom Drugog svetskog rata služio u eskadrili „Paklenih anđela” Letećih tigrova u Kini.[16] Njihovo ime je inspirisano tradicijom iz Prvog i Drugog svetskog rata po kojoj su Amerikanci svojim eskadrilima davali žestoke nazive kojima prkose smrti; primer za to leži u jednoj od tri eskadrile P-40 Letećih tigrova stacioniranih u Burmi i Kini, koja je nazvana „Pakleni anđeli”.[17] Godine 1930, u Hauard Hjuzovom filmu Anđeli pakla prikazani su izvanredni i opasni podvizi vazduhoplovstva, a veruje se da su nazivi grupa iz Drugog svetskog rata bazirane na tom filmu. Prema veb lokaciji Anđela pakla, oni su svesni da u nazivu nedostaje apostrof („Hell's”), ali navode „...vi ste oni kojima nedostaje. Nama ne.” [18]

Ovaj B-17F, sa brojem na repu 41–24577, nazvan je Hell's Angels prema filmu Hauarda Hjuza iz 1930. godine o pilotima borbenih aviona iz Prvog svetskog rata.[19][20]

Deo rane istorije HAMC-a nije jasan, a izvori se razlikuju. Prema Ralfu „Soni” Bargeru, osnivaču ogranka Oukland, rani ogranci kluba osnovani su u San Francisku, Gardeni, Fontani, Oaklandu i drugde, s tim da članovi obično nisu bili svesni da postoje drugi klubovi. Jedan od manje poznatih klubova postojao je u severnom Činu / južnoj Pomoni, krajem 1960-ih.

Drugi izvori tvrde da je Anđeli smrti u San Francisku organizovao Roki Grejvs 1953. godine, član Anđela smrti iz San Bernardina („Berdu”), što implicira da su „Frisco” Anđeli smrti bili itekako svesni svojih preteča.[21] Anđeli smrti „Frisko“ reorganizovani su 1955. godine sa trinaest ogranaka, pri čemu je Frank Sadilek bio predsednik, i koristili su manji, originalni logotip. Oaklandski ogranak je u to vreme predvodio Barger, i oni su koristili veću verziju amblema „mrtvačke glave” s nadimkom „Bargerov veći”, koji je prvi put korišten 1959. godine. Kasnije je on postao klupski standard.

Pakleni anđeli su često prikazani u polumitskom romantičnom maniru poput bande Džejmsa-Jongera iz 19. veka: slobodoumni, ikonični, vezani bratstvom i odanošću. U drugim vremenima, kao u filmu Divlji anđeli Rodžera Kormana iz 1966. godine, prikazani su kao nasilni i nihilistički, tek nešto više od nasilne kriminalne bande i pošasti nad društvom.[22]

Klub je postao prominentan izunutar i uspostavio je svoju reputaciju kao deo kontrakulturnog pokreta šezdesetih godina 20. veka u okrugu Hejt-Ašberi u San Francisku, igrajući ulogu u mnogim vodećim događajima pokreta. Članovi su bili direktno povezani sa mnogim primarnim vođama kontrakulture, kao što su Ken Kizi i Meri Pranksters, Alen Ginzberg, Džeri Garsija i Grejtful ded, Timoti Liri, Bitlsi, Rolingstonsi, Mik Faren i Tom Vulf. Pisanje knjige o klubu pokrenulo je karijeru „Gonzo” novinara Hantera S. Tompsona.[23][24][25][26]

Godine 1973, članovi nekoliko ogranaka organizacije protestovali su na saslušanju Agencije za zaštitu životne sredine zbog predloženog plana prevoza koji uključuje ograničenja upotrebe i prodaje motocikala, kako bi Kalifornija ispunila nove standarde Zakona o čistom vazduhu.[27]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Frank Reynolds, Michael McClure (1967). Freewheelin Frank: Secretary of the Angels, Grove Press, 1967, p. 73
  2. ^ Hopper, C. B., & Moore, J. (1990). "Women in outlaw motorcycle gangs". Journal of Contemporary Ethnography, 18(4), p. 385.
  3. ^ „Inside the biker gangs: the truth about guns, drugs and organized crime”. The Independent. UK. 14. 8. 2007. Архивирано из оригинала 9. 6. 2008. г. Приступљено 13. 8. 2010. 
  4. ^ „Netherlands first country to ban the Hells Angels; Violence called "systemic", "common"”. NL Times. 29. 5. 2019. 
  5. ^ „Hells Angels bikers banned by Dutch court”. BBC News. 29. 5. 2019. 
  6. ^ France-Presse, Agence (29. 5. 2019). „Hells Angels banned by Dutch court in biker gang crackdown”. The Guardian — преко www.theguardian.com. 
  7. ^ „Dutch court bans 'violent' Hells Angels motorcycle club”. Reuters. 29. 5. 2019 — преко www.reuters.com. 
  8. ^ „Motorcycle gang”. U.S. Department of Justice. Архивирано из оригинала 15. 4. 2014. г. Приступљено 23. 1. 2010. 
  9. ^ Lockyer, Bill (2003). „ORGANIZED CRIME IN CALIFORNIA” (PDF). CALIFORNIA DEPARTMENT OF JUSTICE. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 1. 2010. г. Приступљено 23. 1. 2010. 
  10. ^ „ORGANIZED CRIME IN OREGON” (PDF). Oregon State Department of Justice. септембар 2006. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 7. 2011. г. Приступљено 23. 1. 2010. 
  11. ^ „ASIAN ORGANIZED CRIME AND TERRORIST ACTIVITY IN CANADA, 1999–2002” (PDF). Federal Research Division. Library of Congress. јул 2003. Приступљено 23. 1. 2010. 
  12. ^ "81" is a metonym. As 'H' and 'A' are the 8th and 1st letter of the alphabet.
  13. ^ „Hells Angels MC World FAQ”. Hells-angels.com. Приступљено 27. 3. 2012. 
  14. ^ The Secret Life of Bikers by Jerry Langton. Location 19.5/477. HarperCollings:2018 ISBN 978-1-44345-467-4
  15. ^ „Hels Angels Motorcycle Club World”. hells-angels.com. Приступљено 30. 11. 2014. 
  16. ^ „Hells Angels MC World”. Hells-angels.com. Приступљено 15. 2. 2011. 
  17. ^ Rossi, J.R. „Flying Tiger Association Unit Rosters”. The Flying Tigers - American Volunteer Group - Chinese Air Force. 
  18. ^ Hells Angels FAQ
  19. ^ Bishop, Cliff T. (1986). Fortresses of the Big Triangle First, East Anglia Books. ISBN 1-869987-00-4. стр. 160, 236..
  20. ^ „Hells Angels vs. Memphis Belle, Historical Information” (PDF). 303rd Bomb Group Association. Приступљено 11. 8. 2008. 
  21. ^ Birney Jarvis for Male magazine, 1964. Reprinted in Hells Angels by Hunter S. Thompson
  22. ^ Bagnall, Sam (2. 1. 2004). „Hells Angels: Easy-riders or criminal gang?”. This World. BBC News. Приступљено 13. 8. 2010. 
  23. ^ „The Fall of the Counterculture : Preview”. Bu.digication.com. Приступљено 30. 11. 2014. 
  24. ^ Hell's Angels and the Illusion of the Counterculture; Wood, John. 30 Sept 2003. The Journal of Popular Culture, Volume 3
  25. ^ The Haight-Ashbury: A History; Perry, Charles. 2005
  26. ^ „Interview with Sonny Barger”. Pdr.autono.net. Архивирано из оригинала 30. 7. 2012. г. Приступљено 2013-06-18. 
  27. ^ "Early Implementation of the Clean Air Act of 1970 in California". EPA Alumni Association. Video, Transcript (see p. 14). July 12, 2016.

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Anđeli pakla na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Anđeli_pakla&oldid=26430991”