Анатомија

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Anatomija čoveka)
Слика Андреаса Везалијуса из његове Људске анатомије (De humani corporis fabrica) (1543), страна 178.

Анатомија (грчки: νατομία анатомија и νατέμνειν сецирање) је грана биологије која за циљ има изучавање структуре и организацију живих организама.[1] Дели се на анималну анатомију - зоотомија и биљну анатомију - фитономија. Главне подгрупе анатомије су компаративна анатомија, хистологија и хумана анатомија. Анимална анатомија подразумева проучавање структуре различитих животиња и тада се назива компаративна анатомија или анимална морфологија, и може бити проучавање једне животиње, у ком случају се назива специјална анатомија.

Анатомија је стара наука, чији почеци су у преисторијским временима.[2] Анатомија је инхерентно повезана са ембриологијом, компаративном анатомијом, еволуционом биологијом, и филогенијом,[3] пошто су то процеси путем којих је анатомија генерисана на непосредној (ембриологија) и дугорочној (еволуција) временској скали. Људска анатомија је једна од основних есенцијалних наука медицине.[4]

Дисциплина анатомије је подељена на макроскопску и микроскопску анатомију. Макроскопска анатомија, или топографска анатомија, је испитивање делова тела животиња користећи непомогнут вид. Топографска анатомија такође обухвата грану визуелне анатомије. Микроскопска анатомија подразумева употребу оптичких инструмената у проучавању ткива различитих структура, што је познато као хистологија, као и проучавање ћелија.

Историја анатомије се одликује прогресивним разумевањем функције органа и структуре људског тела. Методи су исто тако временом драстично побољшани, напредујући од прегледа животиња дисекцијом лешева до техника 20. века за медицинско снимање укључујући радиографију, ултрасонографију, и магнетну резонантну томографију.

Анатомија и физиологија, која студира (респективно) структуре и функцију организама и њихових делова, сачињавају природни пар сродних дисциплина, и оне се често студирају заједно.

Дефиниција[уреди]

Поређење људског и слоновског костура. Бенџамин Вотерхаус Хокинс, 1860

Реч анатомија је изведена из грчке речи ἀνατομή anatomē „дисекциај“ (од грч. ἀνατέμνω anatémnō „пресећи, исећи“).[5] Анатомија је научна дисциплина која изучава структуру организама укључујући њихове системе, органе и ткива. Тиме су обухваћени изглед и позиција разни делова, материјали од који су састављени, њихове локације и њихов однос са другим деловима. Анатомија се сасвим разликује од физиологије и биохемије, које се респективно баве функцијама тих делова и обухваћеним хемијским процесима. На пример, анатомичар се бави обликом, величином, позицијом, структуром, снабдевањем крви и инервацијом органа као што је јетра; док је физиолог заинтересован за производњу жучи, улогу јетре у исхрани и регулацији телесних функција.[6]

Анатомија као дисциплина се може поделити у бројне гране укључујући макроскопску и микроскопску анатомију.[7][3] Анатомија се може студирати користећи инвазивне и неинвазивне методе с циљем добијања информација о структури и организацији органа и система.[3] Кориштене методе обухватају дисекцију, при којој се тело отвара и студирају се органи, у ендоскопију, у којој се видео камером-опремљени инструмент умеће кроз мали прорез на телесном зиду и користи се за истраживање унутрашњих органа и других структура. Ангиографија која користи рендгенске зраке или магнетна резонантна ангиографија су методи за визуализацију крвних судова.[8][9][10][11]

Често се подразумеве да се термин „анатомија“ односи на људску анатомију. Међутим, у суштини исте структуре и ткива налазе се у читавом остатку животињског царства, и термин такође укључује анатомију других животиња. Термин зоотомија се такође понекад користи да се специфично нагласи анатомија животиња. Структура и ткива биљака су различите природе и студирају се у биљној анатомији.[6]

Хумана анатомија[уреди]

Нама најважнија врста анатомије је хумана анатомија (како подразумева проучавање једне врсте значи да је хумана анатомија такође и специјална анатомија). Хуману анатомију можемо да посматрамо из више углова. Са медицинског становишта хумана анатомија је уопште познавање егзактне форме, позиције, облика, величине и односа различитих структура људског тела. Овом термину је такође дат назив и дескриптивна или топографска хумана анатомија.[12]

Људско тело је у тој мери комплексно да само мали број професионалаца, тек након година стрпљиве студије, могу да кажу да су познаваоци људског тела. Међутим сви лекари који проучавају људско тело се специјализују на одређене делове тела и то знање усавршавају. На пример, лекар се фокусира на мозак који проучава до детаља, док има опште знање остатка тела. Топографска анатомија се учи непрекидним понављањем и сецирањем тела, и детаљним упознавањем.

Са морфолошке тачке гледишта, хумана анатомија је фасцинантна наука, јер за циљ има проучавање узроке који су довели до тренутног стања тела. При овом проучавање неопходне су науке типа ембриологија, филогенија и хистологија.

Патолошка анатомија (или морбидна анатомија) је наука који проучава оболеле органе, док делови анатомије који проучава здраву анатомију тела могу бити медицинска, хирурхшка и површна анатомија. Компарацијом анатомије различитих раса људског рода бави се физичка антропологија, односно антрополошка анатомија.[13]

Свака анатомска јединица почиње прво са описом структуре органа или система (као на пример нерви, нервни систем, срце, итд.). За овим следи опис развоја, односно ембриологија и компаративна анатомија, тј морфологија. Оваква класификација је од великог значаја јер прво даје довољно детаља о структури органа, и друго, било ко (не само професионални медицински радници) може да има у увид у однос и опис општег система.

Системи људског тела[уреди]

Органи[уреди]

Референце[уреди]

  1. Merriam Webster Dictionary
  2. „Anatomy”. 
  3. 3,0 3,1 3,2 „Introduction page, "Anatomy of the Human Body". Henry Gray. 20th edition. 1918”. Архивирано из оригинала на датум 16. 3. 2007. Приступљено 19. 3. 2007. 
  4. Arráez-Aybar et al. (2010). Relevance of human anatomy in daily clinical practice. Annals of Anatomy-Anatomischer Anzeiger, 192(6), 341–348.
  5. O.D.E. 2nd edition 2005
  6. 6,0 6,1 Bozman, E. F., ур. (1967). Everyman's Encyclopedia: Anatomy. J. M. Dent & Sons. стр. 272. ASIN B0066E44EC. 
  7. „Anatomy”. The Free Dictionary. Farlex. 2007. Приступљено 8. 7. 2013. 
  8. Gribble N, Reynolds K (1993). „Use of Angiography to Outline the Cardiovascular Anatomy of the Sand Crab Portunus pelagicus Linnaeus”. Journal of Crustacean Biology. 13 (4): 627—637. JSTOR 1549093. doi:10.1163/193724093x00192. 
  9. Benson KG, Forrest L (1999). „Characterization of the Renal Portal System of the Common Green Iguana (Iguana iguana) by Digital Subtraction Imaging”. Journal of Zoo and Wildlife Medicine. 30 (2): 235—241. PMID 10484138. 
  10. „Magnetic Resonance Angiography (MRA)”. Johns Hopkins Medicine. 
  11. „Angiography”. National Health Service. Приступљено 29. 4. 2014. 
  12. Susan Standring, ур. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 изд.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9. 
  13. Снежана Живанчевић-Симоновић Александар Ђукић. Општа патолошка физиологија. Крагујевац: Универзитет у Крагујевцу медицински факултет. ISBN 978-86-82477-65-5. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]