Андра Стевановић

Андра Стевановић
Андра Стевановић
	Фотографија Стевановића
Лични подаци
Датум рођења	12. новембар 1859.
Место рођења	Београд, Кнежевина Србија
Датум смрти	15. новембар 1929. (70 год.)
Место смрти	Београд, Краљевина Југославија

Андра Стевановић (Београд, 12/24. новембар 1859 — Београд, 15. новембар 1929) био је српски архитекта и професор Велике школе.

Биографија[уреди | уреди извор]

Његов отац је био Јоца Стевановић, државни чиновник. У Београду је завршио основну школу и Реалну гимназију 1877. године. Био је београдско дете и у Београду је провео цео живот. У року је завршио Технички факултет (1881) и одмах се запослио у државној служби, у којој је провео две године радећи на позицији подинжињера Београдског округа. Као и већи део српских инжењера тог времена, морао је да студира архитектуру у иностранству. 1883. године је почео да студира на Техничкој високој школи у Берлину, где је остао више година и стекао солидно практично знање. Дипломирао је и положио државни испит, што је била реткост у Немачкој, која је ту привилегију давала малом броју странаца.

Вратио се у Србију и запослио се почетком 1890. године као инжењер у Министарству грађевина, где се задржао само три месеца. Изабран је за професора Техничког факултета Велике школе у Београду, где је радио до пензије у коју је отишао 1924. године. Био је међу првих осам редовних професора Универзитета у Београду 1905. године који су бирали цео остали наставни кадар. Тиме је постигао свој животни идеал, коме је остао веран до краја живота. Одбио је многе уносније положаје у државном апарату и изабрао рад са студентима. Током свог живота није много ни писао ни пројектовао, већ је већину енергије уложио у факултетски рад и образовање. Био је добар стручњак и добар говорник. Подржавао је вољу студената за позив који су одабрали.^[1]

Осим педагогијом, бавио се пројектовањем и проучавањем старих црквених споменика. Изабран је за члана Српске краљевске академије 1910. године и дуго је био секретар њеног Уметничког одељења. Кад је отишао у пензију, додељена му је титула почасног доктора наука Београдског универзитета. Андра Стевановић је много учествовао у јавном животу Београда и Србије, што га је највероватније омело да постигне веће резултате на научном и пројектантском пољу. Умро је у Београду после повратка са једног од студијских путовања.^[1]

Значајнија архитектонска дела[уреди | уреди извор]

Управа фондова (данас Народни музеј) са Николом Несторовићем
Кућа В. Марковића - Теразије 38 са Николом Несторовићем
Београдска задруга - Карађорђева 48 са Николом Несторовићем
Зграда са зеленим плочицама - Угао Краља Петра и Узун-Миркове са Николом Несторовићем
Српска краљевска академија (данас зграда САНУ) - Кнез Михајлова 35 са Д. Ђорђевићем
Црква Светог Саве у Косовској Митровици
Зграда Богословије у Призрену