Андра Стевановић

С Википедије, слободне енциклопедије
Андра Стевановић
Фотографија Стевановића
Лични подаци
Датум рођења(1859-11-12)12. новембар 1859.
Место рођењаБеоград, Кнежевина Србија
Датум смрти15. новембар 1929.(1929-11-15) (70 год.)
Место смртиБеоград, Краљевина Југославија

Андра Стевановић (Београд, 12/24. новембар 1859 — Београд, 15. новембар 1929) био је српски архитекта и професор Велике школе.

Биографија[уреди | уреди извор]

Његов отац је био Јоца Стевановић, државни чиновник. У Београду је завршио основну школу и Реалну гимназију 1877. године. Био је београдско дете и у Београду је провео цео живот. У року је завршио Технички факултет (1881) и одмах се запослио у државној служби, у којој је провео две године радећи на позицији подинжињера Београдског округа. Као и већи део српских инжењера тог времена, морао је да студира архитектуру у иностранству. 1883. године је почео да студира на Техничкој високој школи у Берлину, где је остао више година и стекао солидно практично знање. Дипломирао је и положио државни испит, што је била реткост у Немачкој, која је ту привилегију давала малом броју странаца.

Првих осам редовних професора Београдског универзитета, 1905. године: Седе, слева Јован Жујовић, Сима Лозанић, Јован Цвијић, Михаило Петровић Алас; стоје, слева Андра Стевановић, Драгољуб Павловић, Милић Радовановић и Љубомир Јовановић.

Вратио се у Србију и запослио се почетком 1890. године као инжењер у Министарству грађевина, где се задржао само три месеца. Изабран је за професора Техничког факултета Велике школе у Београду, где је радио до пензије у коју је отишао 1924. године. Био је међу првих осам редовних професора Универзитета у Београду 1905. године који су бирали цео остали наставни кадар. Тиме је постигао свој животни идеал, коме је остао веран до краја живота. Одбио је многе уносније положаје у државном апарату и изабрао рад са студентима. Током свог живота није много ни писао ни пројектовао, већ је већину енергије уложио у факултетски рад и образовање. Био је добар стручњак и добар говорник. Подржавао је вољу студената за позив који су одабрали.[1]

Осим педагогијом, бавио се пројектовањем и проучавањем старих црквених споменика. Изабран је за члана Српске краљевске академије 1910. године и дуго је био секретар њеног Уметничког одељења. Кад је отишао у пензију, додељена му је титула почасног доктора наука Београдског универзитета. Андра Стевановић је много учествовао у јавном животу Београда и Србије, што га је највероватније омело да постигне веће резултате на научном и пројектантском пољу. Умро је у Београду после повратка са једног од студијских путовања.[1]

Значајнија архитектонска дела[уреди | уреди извор]

Управа фондова, прва деценија 20. века

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Дивна Ђурић-Замоло; Градитељи Београда 1815-1914

Спољашње везе[уреди | уреди извор]