Anoplotrupes stercorosus

С Википедије, слободне енциклопедије

Anoplotrupes stercorosus
Anoplotrupes stercorosus (1).jpg
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
A. stercorosus
Биномно име
Anoplotrupes stercorosus
(Hartmann in L. G. Scriba, 1791)
Синоними
Списак
  • Geotrupes amoethysticus Mulsant, 1842
  • Geotrupes erythropterus Trella, 1937
  • Geotrupes fauconneti Pic, 1926
  • Geotrupes inaequalis Faldermann, 1835
  • Geotrupes juvenilis Mulsant, 1842
  • Geotrupes monticola Heer, 1841
  • Geotrupes nigrinus Mulsant, 1842
  • Geotrupes picipennis Fleischer, 1925
  • Geotrupes prusicus Czwalina, 1884
  • Geotrupes rugosissimus Fleischer, 1925
  • Geotrupes stercorosus Hartmann in L.G. Scriba, 1791
  • Geotrupes sylvaticus Panzer, 1798
  • Geotrupes violaceus Dalla Torre, 1879
  • Geotrupes viridis Dalla Torre, 1879
  • Geotrupes viturati Pic, 1926
  • Scarabaeus stercorosus Scriba, 1791
Anoplotrupes stercorosus – два клина на спољној страни тибије трећег пара ногу

Anoplotrupes stercorosus је врста тврдокрилца из породице Geotrupidae, потпородице Geotrupinae.

Распрострањење[уреди | уреди извор]

Ова буба је присутна широм Европе. Среће се и у другим крајевима света где је доспела са довођењем стоке, на пример у Аустралији.[1]

Станиште[уреди | уреди извор]

Ови тврдокрилци насељавају листопадне шуме, претежно букове, мешовите и нове четинарске шуме.[2][3]

Опис[уреди | уреди извор]

Одрасли примерци Anoplotrupes stercorosus нарасту у дужину 12-20 mm[2][4] па не достижу величину сличног сродника Geotrupes stercorarius. Боја тела је плаво-црна, а доња страна је обично металик плава. Покрилца имају седам подужних, благо истачканих жлебова. Крила могу бити плава, љубичаста или зелена, а антене су црвенкастосмеђе. Најбољи детаљ за распознавање је што Geotrupes stercorarius има три клина на спољној страни тибије трећег пара ногу, док A. stercorosus има само два.

Биологија[уреди | уреди извор]

Одрасли примерци се јављају током јуна и срећу све до наредног пролећа.[5] Ови балегари се хране балегом, трулим гљивама и биљним соковима. С пролећа полажу јаја на крају ходника ископаних у земљи, дугих 70-80 cm, у које стављају балегу да би се ларве храниле. Могу се хранити и стељом и гљивама, било да су здраве или у распадању. Ларве презимљавају и улуткавају се с пролећа, тако да развојни процес траје једну годину.[2]

Галерија[уреди | уреди извор]

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Anderson, R., Nash, R. & O'Connor, J. P. 1997, Irish Coleoptera: a revised and annotated list, Irish Naturalists' Journal Special Entomological Supplement, 1-81
  • Joy, N. H., 1932, A practical handbook of British beetles, H. F. & G. Witherby, London
  • Jessop, L., 1986, Coleoptera: Scarabaeoidea. Dung beetles and chafers
  • Mann, D., 2002, Geotrupidae in: Checklist of Beetles of the British Isles. www.coleopterist.org.uk
  • Mulsant E. (1842) Histoire naturelle des Coléoptères de France. Lamellicornes, Paris, Lyon :1-623
  • Scriba L.G. (1791) Entomologische Bemerkungen und Erfahrungen, Journal für die Liebhaber der Entomologie. Frankfurt 1(3):244-255

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Fauna europaea
  2. ^ а б в Commanster
  3. ^ Adam Byk, Piotr Semkiw. Habitat preferences of the forest dung beetle Anoplotrupes stercorosus (Scriba, 1791) (Coleoptera:Geotrupinae) in Białowieża Forest. Acta Sci. Pol. Silv. Colendar. Rat. Ind. Lig nar. 9 (3-4), s. 17-28, 2010.
  4. ^ Atlas of Geotrupidae of Russia
  5. ^ „Anoplotrupes stercorosus | Alciphron”. alciphron.habiprot.org.rs. Приступљено 2021-03-09. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]