Antimon tetroksid

Из Википедије, слободне енциклопедије
Antimon tetroksid
Sb2O4 structure.jpg
     Sb      O
Nazivi
IUPAC naziv
antimon(III,V) oksid
Identifikacija
ECHA InfoCard 100.032.554
Svojstva
SbO2; Sb2O4
Molarna masa 153.7588; 307.5176 g/mol
Agregatno stanje beli prah
Gustina 6.64 g/cm3 (ortorombna forma) [3]
Tačka topljenja > 930 °C (1.710 °F; 1.200 K) (razlaže se)
Tačka ključanja razlaže se
nerastvoran
Indeks refrakcije (nD) 2.0
Struktura
Kristalna rešetka/struktura rombična
Opasnosti
SAD zdravstvene granice izlaganja (NIOSH):
PEL (dozvoljivo)
TWA 0.5 mg/m3 (as Sb)
REL (preporučeno)
TWA 0.5 mg/m3 (as Sb)[4]
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja
Antimon trioksid
Antimon pentoksid
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Antimon tetroksid je neorgansko jedinjenje sa formulom Sb2O4. Ovaj materijal, koji se javlja kao mineral cervantit.[5] On je bele boje, ali reverzibilno postaje žut pri zagrevanju. Njegova empirijska formula je SbO2. Ovo jedinjenje sadrži dve vrste Sb centera.

Formiranje i struktura[уреди]

Ovaj materijal se formira zagrevanjem Sb2O3 na vazduhu:[6]

Sb2O3 + 0.5 O2 → Sb2O4 ΔH = −187 kJ/mol

Na 800 °C, antimon(V) oksid gubi kiseonik i formira se antimon tetroksid:

Sb2O5 → Sb2O4 + 0.5 O2 ΔH = −64 kJ/mol

Ovaj material ima mešovitu valencu. On se sastoji od Sb(V) i Sb(III) centera. Dva polimorfa su poznata, jedan je ortoromban (prikazan u infokutiji), a drugi je monokliničan.[3] Obe forme sadrže oktaedralne Sb(V) centre uređene u ploče sa Sb(III) centrima vezanim za četiri kiseonika.

References[уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. 3,0 3,1 Amador, J.; Puebla, E. Gutierrez; Monge, M. A.; Rasines, I.; Valero, C. Ruiz (1988). „Diantimony Tetraoxides Revisited”. Inorganic Chemistry. 27: 1367—1370. doi:10.1021/ic00281a011. 
  4. NIOSH Džepni vodič hemijskih hazarda 0036
  5. „Cervantite”. Webminerals. Приступљено 2009-06-06. 
  6. Holleman, A. F.; Wiberg, E. "Inorganic Chemistry" Academic Press: San Diego, 2001. ISBN 0-12-352651-5.