Antiretroviralni lek

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

HIV/AIDS menadžement normalno obuhvata upotrebu više antiretroviralnih lekova u pokušaju da se zauzda HIV infekcija. Postoji nekoliko klasa antiretroviralnih agenasa koje deluju u različitim stupnjevima HIV životnog ciklusa. Istovremena upotreba višestrukih lekova koji deluju na različitim viralnim metama je poznata kao visoko aktivna antiretroviralna terapija (HAART). HAART umanjuje sveukupno HIV opterećenje pacijenta, olakšava održavanje funkcije imunskog sistema, i sprečava oportunističke infekcije koje često dovode do smrti.[1]

Tretman je u toj meri uspešan da je u mnogim delovima sveta, HIV postao hronično oboljenje čija progresija u AIDS je izuzetno retka. Antoni Fauci, načelnik američkog Nacionalnog instituta za alergiju i infektivne bolesti, je napisao, „Sa sadašnjom kolektivnom i odlučnom akcijom i nepokolebljivom posvećenosti u narednim godinama, generacija bez AIDS-a je zaista na dohvatu ruke.“ U istoj publikaciji, on napominje da je po nekim procenama 700.000 života spašeno samo u 2010. godini primenom antiretroviralne terapije.[2] Kao što je jedan drugi komentar u The Lancet napomenuo, „Umesto da se bore sa akutnim i potencijalno opasnim po život komplikacijama, lekari se sada suočavaju sa upravljanjem hroničnog oboljenja što će u odsustvu leka potrajati decenijama.“[3]

Ameriko Ministarstvo zdravlja i ljudskih resursa i Svetska zdravstvena organizacija[4] preporučuju primenu antiretroviralnog tretmana kod svih pacijenata sa HIV.[5] Zbog složenosti izbora i sprovođenja režima, potencijala razvoja nuspojava, kao i značaja redovnog uzimanja lekova kako bi se sprečila pojava virusne otpornosti, ove organizacije ističu značaj uključivanja pacijenata u izbor terapije i preporučuju analiziranje rizika i potencijalne koristi.[5]

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

  1. ^ Moore, RD; Chaisson, RE (01. 10. 1999). „Natural history of HIV infection in the era of combination antiretroviral therapy”. AIDS. 13 (14): 1933—42. PMID 10513653. doi:10.1097/00002030-199910010-00017. 
  2. ^ Fauci, AS (25. 07. 2012). „Toward an AIDS-free generation”. JAMA. 308 (4): 343. doi:10.1001/jama.2012.8142. 
  3. ^ Deeks, Steven G (08. 11. 2013). „The end of AIDS: HIV infection as a chronic disease”. The Lancet. 382 (9903): 1525—1533. doi:10.1016/S0140-6736(13)61809-7. 
  4. ^ „Guidelines: HIV”. World Health Organization. Приступљено 27. 10. 2015. 
  5. 5,0 5,1 „Guidelines for the Use of Antiretroviral Agents in HIV-1-Infected Adults and Adolescents” (PDF). US Department of Health and Human Services. 08. 04. 2015. 

Spoljašnje veze[уреди]