Arahnoidalna cista

Klasifikacija	D ICD-10: G93.0; ICD-9-CM: 348.0; OMIM: 207790; MeSH: D016080; DiseasesDB: 33219; SNOMED CT: 33595009;
Spoljašnji resursi	eMedicine: radio/48;

Arahnoidalna cista
Arahnoidalna cista
	MRI 25 godina stare žene sa frontotemporalnom arahnoidalnom cistom, sa leve strane
Specijalnosti	neurologija
	[uredi na Vikipodacima]

Arahnoidalna cista је urođena ili stečena „šupljina” u mozgu nastala od jedne od moždanih opni (arahnoidea), čija je unutrašnjost ispunjene tečnošću (najčešće likvorom). Niје povezane sa moždanim komorama, već samo sa arahnoideom.^[1]^[2]^[3]

Etiolopatogeneza

Arahnoidalna cista je pretežno urođena ili razvojna anomalijama, mada se može javiti i u kasnijem periodu u životu, najčešće kao posledica:^[4]

zapaljenja moždanica,^[5]
tumora,
krvarenja u mozgu,^[6]^[6]
jatrogeno nakon nekih hirurških intervencija.

Najčešće je lokalizovana u srednjoj lobanjskoj jami (50-60%), češće sa leve strane i kod osoba muškog pola.^[7]^[8]^[9]

Arahnoidalne ciste se mogu razviti i u kičmenom kanalu, obično u njegovom grudnom predelu, i to u subduralnom ili epiduralnom prostoru, i tada se teško postavlja dijagnoza, jer su simptomi nespecifični, pa se ponekad slučajno otkriju u sklopu drugih ispitivanja.^[10]

Ako arahnoidalna cista vrši pritiska na moždane kanale kanale ili otvore između moždanih komora, i sprečava cirkulaciju likvora, moguća je pojava hidrocefalusa („vodena glava”).

Mogu se javiti i neki hormonski poremećaji, kao npr. prerani pubertet.

Klinička slika

Znaci i simptomi ove razvojne ananomalije, koji zavise od lokalizacije ciste, javljaju se najčešće u periodu ranog detinjstva. Tipični klinički simptomi su:

glavobolja,
tinitus,^[11]
mučnina,
povraćanje,
konvulzije,
retki fokalni neurološki znaci.^[12]

Dijagnoza

CT imidžing

Terapija

Većina arahnoidnih cista slučajno se pronađe i ostaje konstantne veličine, što navodi mnoge lekare da preporuče konzervativni tretman.

Asimptomatske ciste

Kada nisu prisutni simptomi, možda neće biti potrebno lečenje, a pogođene osobe mogu se periodično nadgledati.

Simptomatske ciste.

Ako se pojave simptomi, stanje cista se može ponovo proceniti i doneti odluka o daljem lečenju Kada je potrebno lečenje, specifična terapija koja se koristi zavisi od:

prisutnosti simptoma,
veličine ciste,
specifičnosti lokalizacije ciste unutar lobanje.

U slučajevima kada se preporučuje lečenje, terapija se tradicionalno sastoji od jednog do dva postupka:

otvorene kraniotomijske fenestracije,
ventrikuloperitonealno ranžiranje.

Tokom kraniotomijske fenestracije, deo lobanje se uklanja kako bi se hirurgu omogućio pristup cisti, gde se u zidu ciste otvaraju višestruki otvori (fenestracije), kako bi se cerebrospinalnoj tečnosti omogućilo odvod u subarahnoidni prostor gde se tečnost ponovo vraća u okolno tkivo.. Alternativno, neki slučajevi se mogu lečiti hirurškim umetanjem uređaja (šanta) u cistu kako bi se obezbedila drenaža u ventrikularni sistem mozga ili u trbušnu šupljinu. Ovo će isprazniti cistu i obezbediti adekvatan prolaz za cirkulaciju cerebrospinalne tečnosti.^[13]

U novije vreme, napredak u minimalno invazivnoj operativnoj tehnici mozga i baze lobanje omogućio je razvoj endoskopske tehnike, koje se odlikuje:

kraćim operativnim vremenom,
manjim brojem komplikacija,
odličnim ishodima,
bržim oporavkom,
ukupnim smanjenim morbiditetom pacijenta.

Iako pristup cisti varira u zavisnosti od njene veličine i lokacije, potpuno endoskopsko hirurško lečenje omogućilo je hirurgu superioran pristup bilo kroz fenestraciju, bilo u drugim slučajevima, i to kroz resekciju ciste bez komplikacija i rizika povezanih sa manipulacijom ili povlačenjem mozga .

Spinalne arahnoidne ciste mogu se lečiti potpunim hirurškim uklanjanjem (resekcijom) ciste, ako je to moguće. Operacija generalno dovodi do rešavanja simptoma.^[14]

Ipak u nekim slučajevima nije moguće potpuno hirurško uklanjanje kičmene ciste. U takvim slučajevima može biti potrebna fenestracija ili ranžiranje ciste za odvođenje tečnosti.^[15]^[16]^[14]^[17]

Ostali tretmani su simptomatski i podržavaju hirurške.^[18]

Reference

^ Van Tassel P, Cure JK (јун 1995). „Nonneoplastic intracranial cysts and cystic lesions”. Semin Ultrasound CT MR. 16 (3): 186—211. PMID 7654409. doi:10.1016/0887-2171(95)90018-7. . [Medline].
^ Hughes, G.; Ugokwe, K.; Benzel, E. C. (април 2008). „A review of spinal arachnoid cysts”. Cleve Clin J Med. 75 (4): 311—5. PMID 18491438. doi:10.3949/ccjm.75.4.311.
^ Boltshauser, E.; et al. (2002). „Outcome in children with space-occupying posterior fossa arachnoid cyst”. Neuropediatrics. 33 (3): 118—21. PMID 12200740. doi:10.1055/s-2002-33674. .
^ De Keersmaecker B, Ramaekers P, Claus F, Witters I, Ortibus E, Naulaers G; et al. (март 2015). „Outcome of 12 antenatally diagnosed fetal arachnoid cysts: case series and review of the literature”. Eur J Paediatr Neurol. 19 (2): 114—21. PMID 25599983. doi:10.1016/j.ejpn.2014.12.008. . [Medline].
^ Gomez Escalonilla CI, et al. Intracranial arachnoid cysts (2001). „A study of a series of 35 cases”. Rev Neurol. 33: 305—11. .
^ ^а ^б De, K.; et al. (2002). „Haemorrhage into an arachnoid cyst: a serious complication of minor head trauma”. Emerg Med J. 19 (4): 365—6. PMC 1725893 . PMID 12101165. doi:10.1136/emj.19.4.365. .
^ Mazurkiewicz-Beldzinska M, Dilling-Ostrowska E (2002). „Presentation of intracranial arachnoid cysts in children: correlation between localization and clinical symptoms”. Med Sci Monit. 8: 462—5. .
^ Gosalakkal, J. A. (2002). „Intracranial arachnoid cysts in children: a review of pathogenesis, clinical features, and management”. Pediatr Neurol. 26 (2): 93—8. PMID 11897472. doi:10.1016/S0887-8994(01)00329-0.
^ Algin O, Hakyemez B, Gokalp G, Korfali E, Parlak M (мај 2009). „Phase-contrast cine MRI versus MR cisternography on the evaluation of the communication between intraventricular arachnoid cysts and neighbouring cerebrospinal fluid spaces”. Neuroradiology. 51 (5): 305—12. PMID 19172255. doi:10.1007/s00234-009-0499-6. . [Medline].
^ Dodd, R. L.; et al. (2002). „Spontaneous resolution of prepontine arachnoid cyst. Case report and review of the literature”. Pediatr Neurosurg. 37 (3): 152—7. PMID 12187060. doi:10.1159/000064394.
^ Ottaviani, F.; et al. (2002). „Arachnoid cyst of the cranial posterior fossa causing sensorineural hearing loss and tinnitus: a case report”. Eur Arch Otorhinolaryngol. 259 (6): 306—8. PMID 12115078. doi:10.1007/s00405-002-0461-2. .
^ Tsutsumi S, Kondo A, Yasumoto Y, Ito M. Asymptomatic huge congenital arachnoid cyst successfully treated by endoscopic surgery--case report. Neurol Med Chir (Tokyo). 48 (9): 405-8. [Medline].
^ „Arachnoid Cysts”. NORD (National Organization for Rare Disorders) (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-26.
^ ^а ^б Kabil, M. S.; Shahinian, H. K. (2005). „Application of the supraorbital endoscopic approach to tumors of the anterior cranial base”. J Craniofac Surg. 16 (6): 1070—1074. PMID 16327556. doi:10.1097/01.scs.0000198624.46501.e0.
^ Couvreur T, Hallaert G, Van Der Heggen T; et al. (2015). „Endoscopic treatment of temporal arachnoid cysts in 34 patients [archive]”. World Neurosurg. 358 (3): 734—40. PMID 25968965. doi:10.1016/j.wneu.2015.04.053.
^ Greenfield, J. P.; Souweidane, M. M. (2005). „Endoscopic management of intracranial cysts”. Neurosurg Focus. 19 (6): 1—9. PMID 16398484. doi:10.3171/foc.2005.19.6.8.
^ Kabil, M. S.; Shahinian, H. K. (2006). „The endoscopic supraorbital approach to tumors of the middle cranial base”. Surgical Neurology. 66 (4): 396—401; discussion 401. PMID 17015120. doi:10.1016/j.surneu.2006.02.042.
^ Cincu, R.; Agrawal, A.; Eiras, J. (2007). „Intracranial arachnoid cysts: current concepts and treatment alternatives”. Clin Neurol Neurosurg. 109 (10): 837—843. PMID 17764831. doi:10.1016/j.clineuro.2007.07.013.

Literatura

Zeng, L.; Feng, L.; Wang, J.; et al. (август 2008). „Comparative study on two surgical procedures for middle cranial fossa arachnoid cysts”. J Huazhong Univ Sci Technolog Med Sci. 28 (4): 431—4. PMID 18704305. doi:10.1007/s11596-008-0412-2. . [Medline].
Doherty D, Chudley AE, Coghlan G, Ishak GE, Innes AM, Lemire EG (јун 2012). „GPSM2 mutations cause the brain malformations and hearing loss in Chudley-McCullough syndrome”. Am J Hum Genet. 90 (6): 1088—93. PMC 3370271 . PMID 22578326. doi:10.1016/j.ajhg.2012.04.008. . [Medline].
Gelabert-González M, Santín-Amo JM, Aran-Echabe E, García-Allut A. [Imaging diagnosis of arachnoid cysts]. Neurocirugia (Astur). 26 (6): 284-91. [Medline].
Kollias, S. S.; Bernays, R. L. (јул 2001). „Interactive magnetic resonance imaging-guided management of intracranial cystic lesions by using an open magnetic resonance imaging system”. J Neurosurg. 95 (1): 15—23. PMID 11453390. doi:10.3171/jns.2001.95.1.0015. . [Medline].

Spoljašnje veze

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).

[1] Van Tassel P, Cure JK (јун 1995). „Nonneoplastic intracranial cysts and cystic lesions”. Semin Ultrasound CT MR. 16 (3): 186—211. PMID 7654409. doi:10.1016/0887-2171(95)90018-7. . [Medline].

[2] Hughes, G.; Ugokwe, K.; Benzel, E. C. (април 2008). „A review of spinal arachnoid cysts”. Cleve Clin J Med. 75 (4): 311—5. PMID 18491438. doi:10.3949/ccjm.75.4.311.

[3] Boltshauser, E.; et al. (2002). „Outcome in children with space-occupying posterior fossa arachnoid cyst”. Neuropediatrics. 33 (3): 118—21. PMID 12200740. doi:10.1055/s-2002-33674. .

[4] De Keersmaecker B, Ramaekers P, Claus F, Witters I, Ortibus E, Naulaers G; et al. (март 2015). „Outcome of 12 antenatally diagnosed fetal arachnoid cysts: case series and review of the literature”. Eur J Paediatr Neurol. 19 (2): 114—21. PMID 25599983. doi:10.1016/j.ejpn.2014.12.008. . [Medline].

[5] Gomez Escalonilla CI, et al. Intracranial arachnoid cysts (2001). „A study of a series of 35 cases”. Rev Neurol. 33: 305—11. .

[#1-6] а ^б De, K.; et al. (2002). „Haemorrhage into an arachnoid cyst: a serious complication of minor head trauma”. Emerg Med J. 19 (4): 365—6. PMC 1725893 . PMID 12101165. doi:10.1136/emj.19.4.365. .

[7] Mazurkiewicz-Beldzinska M, Dilling-Ostrowska E (2002). „Presentation of intracranial arachnoid cysts in children: correlation between localization and clinical symptoms”. Med Sci Monit. 8: 462—5. .

[8] Gosalakkal, J. A. (2002). „Intracranial arachnoid cysts in children: a review of pathogenesis, clinical features, and management”. Pediatr Neurol. 26 (2): 93—8. PMID 11897472. doi:10.1016/S0887-8994(01)00329-0.

[9] Algin O, Hakyemez B, Gokalp G, Korfali E, Parlak M (мај 2009). „Phase-contrast cine MRI versus MR cisternography on the evaluation of the communication between intraventricular arachnoid cysts and neighbouring cerebrospinal fluid spaces”. Neuroradiology. 51 (5): 305—12. PMID 19172255. doi:10.1007/s00234-009-0499-6. . [Medline].

[10] Dodd, R. L.; et al. (2002). „Spontaneous resolution of prepontine arachnoid cyst. Case report and review of the literature”. Pediatr Neurosurg. 37 (3): 152—7. PMID 12187060. doi:10.1159/000064394.

[11] Ottaviani, F.; et al. (2002). „Arachnoid cyst of the cranial posterior fossa causing sensorineural hearing loss and tinnitus: a case report”. Eur Arch Otorhinolaryngol. 259 (6): 306—8. PMID 12115078. doi:10.1007/s00405-002-0461-2. .

[12] Tsutsumi S, Kondo A, Yasumoto Y, Ito M. Asymptomatic huge congenital arachnoid cyst successfully treated by endoscopic surgery--case report. Neurol Med Chir (Tokyo). 48 (9): 405-8. [Medline].

[13] „Arachnoid Cysts”. NORD (National Organization for Rare Disorders) (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-26.

[#2-14] а ^б Kabil, M. S.; Shahinian, H. K. (2005). „Application of the supraorbital endoscopic approach to tumors of the anterior cranial base”. J Craniofac Surg. 16 (6): 1070—1074. PMID 16327556. doi:10.1097/01.scs.0000198624.46501.e0.

[15] Couvreur T, Hallaert G, Van Der Heggen T; et al. (2015). „Endoscopic treatment of temporal arachnoid cysts in 34 patients [archive]”. World Neurosurg. 358 (3): 734—40. PMID 25968965. doi:10.1016/j.wneu.2015.04.053.

[16] Greenfield, J. P.; Souweidane, M. M. (2005). „Endoscopic management of intracranial cysts”. Neurosurg Focus. 19 (6): 1—9. PMID 16398484. doi:10.3171/foc.2005.19.6.8.

[17] Kabil, M. S.; Shahinian, H. K. (2006). „The endoscopic supraorbital approach to tumors of the middle cranial base”. Surgical Neurology. 66 (4): 396—401; discussion 401. PMID 17015120. doi:10.1016/j.surneu.2006.02.042.

[18] Cincu, R.; Agrawal, A.; Eiras, J. (2007). „Intracranial arachnoid cysts: current concepts and treatment alternatives”. Clin Neurol Neurosurg. 109 (10): 837—843. PMID 17764831. doi:10.1016/j.clineuro.2007.07.013.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

Klasifikacija	D ICD-10: G93.0 ICD-9-CM: 348.0 OMIM: 207790 MeSH: D016080 DiseasesDB: 33219 SNOMED CT: 33595009
Spoljašnji resursi	eMedicine: radio/48