Археоптерикс

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Archaeopteryx)
Archaeopteryx
Archaeopteryx-model.jpg
Археоптерикс
Таксономија
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Archaeopterygiformes
Породица: Archaeopterygidae
Род: Archaeopteryx
Мајер, 1861
Врсте

A. lithographica Мајер, 1861.

Синоними
  • Griphosaurus Wagner, 1861
  • Griphornis Woodward, 1862
  • Archaeornis Petronievics, 1917
  • Jurapteryx? Howgate, 1985
  • Wellnhoferia? Elżanowski, 2001

Археоптерикс (лат. Archaeopteryx; од грч. ἀρχαῖος [archaíos] — „древна“ и πτέρυξ [ptéryx] — „крило“) је најстарија позната птица. Живела је у периоду касне Јуре, пре око 150-145 милиона година. Била је сличне величине и облика као данашња сврака, дуга око 30 центиметара, тешка 300-500 грама. Имала је распон крила од 50 центиметара и дуг кљун.

Палеобиологија[уреди]

Перје[уреди]

Слика берлинског примерка из 1880. која показује развијено перје ногу

Примерци врсте Archaeopteryx су очити доказ да је ова птица имала добро развијено перје за летење. Било је изразито асиметрично и имало је структуру као и летно перје данашњих птица. Репно перје било је мање асиметрично, такође у складу са данашњим птицама. Палац, међутим, није имао покретне ресе на перју.

Перје на телу је мање документовано и само је правилно истражен берлински примерак. На берлинском примерку постоји добро развијено перје на ногама; нека од тих пера имају основне обрисне структуре перја, док је у неким деловима перје чврсто и може подржавати лет.[1]

Постојао је слој контурног перја које пролази дуж леђа и слично је контурном перју тела данашњих птица, симетрично је и чврсто, али не круто као перје повезано с летом.

Фосили[уреди]

Досад је нађено десет фосилних остатака ове врсте и једно перо. Прво је 1860. године у близини Солнофена (Немачка) нађено перо ове птице, а описао га је годину дана касније немачки научник Кристијан Ерик Херман фон Мајер. Сви остали остаци археоптерикса пронађени су такође у Солнофену. Први костур нађен је 1861. године.

Сличност са диносаурусима и данашњим птицама[уреди]

Сматра се да врста археоптерикс представља прелазни облик између диносауруса и птица, па зато има велику улогу у проучавању порекла птица и диносауруса. Као и диносауруси, ова птица је имала много шиљатих зуба у чељустима, реп дуг око 30 центиметара, са 20-23 пршљена, и канџе на предњим ногама. Неки фосили показују да је имала и стопала слична диносаурусима.[2] Међутим, имала је и особине данашњих птица, као што су перје, танке кости предњих ногу и крила. Иако је имала крила, њене летачке способноси досад нису доказане, иако нека истраживања показују да је имала све физичке и мождане предиспозиције за летење.

Archaeopteryx у популарној култури[уреди]

Нетачна илустрација археоптерикса коју је насликао Хајнрих Хардер, настала око 1916.

Најпознатија је рана птица, па је због тога добила доста пажње. Њен препознатљив изглед и занимање јавности учинили су је обележјем светске популарне културе.

Астероидни појас 9860 Archaeopteryx откривен 1990. године, добио је име по њој.[3]

Једно од “најчуднијих” појављивања археоптерикса у популарној култури јесте дело Алфреда Жaрија из 1897, Ubu cocu, ou l'Archéopteryx.[4].

Друга књига из серије књига за децу „Временска машина“, У потрази за диносаурусима, враћа читаоце у доба мезозоика, да нађе и фотографише археоптерикса.[5]


Галерија[уреди]

Реферецне[уреди]

  1. http://www.bioone.org/doi/abs/10.1666/04014.1
  2. http://news.nationalgeographic.com/news/2005/12/1201_051201_archaeopteryx_2.html
  3. http://ssd.jpl.nasa.gov/sbdb.cgi?sstr=9860
  4. Buffetaut, E. (1985). The strangest interpretation of Archaeopteryx In: Hecht, M.K.O.; Ostrom, J.H.; Viohl, G. & Wellnhofer, P. (eds.) The Beginnings of Birds: Proceedings of the International Archaeopteryx Conference: 369-370. Eichstätt, Freunde des Jura-Museums Eichstätt.
  5. Bischoff, David; Search for Dinosaurs (Time Machine, No. 2); published 1984 by Bantam Books; introduction

Спољашње везе[уреди]