Autozomna dominantna policistična bolest bubrega

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Autozomna dominantna policistična bolest bubrega
Polycystic kidneys, gross pathology 20G0027 lores.jpg
Policističnii bubrezi
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnost медицинска генетика[*]
ICD-10 Q61
ICD-9-CM 753.1
OMIM 601313 173910
DiseasesDB 10262
MedlinePlus 000502
eMedicine radio/68
MeSH D016891

Autozomna dominantna policistična bolest bubrega (skraćeno ADPKD) je dominantno nasledni poremećaj koji se karakteriše cističnom dilatacijom svih delova nefrona. Pored cista u bubrezima, one se mogu pojaviti i u jetri, gušterači i drugim organima. Klinički može dugo da bude asimptomatska ili da se manifestuje već na rođenju. ADPKD je sistemski poremećaj koji može imati početak u odrasloj dobi ili intrauterino.[1][2][3] Uvećanje bubrega kod ovih bolesnika dovodi do pomeranja drugih organa u trbušnoj šupljini, a znatnim uvećanjem bubrega bolesnici sa ADPKD-om izgledaju hronično trudni. Ovi pacijenti čine oko 10 % bolesnika sa završnim stadijumom hronična (terminalna) bubrežna insuficijencija.[4][5]

Epidemiologija[уреди]

Incidenca ADPKD je 1 : 200 — 1.000. Ako je jedan od roditelja zahvaćen, rizik po potomke de će oboleti od ADPKD je 50 — 100 %.

U 6 — 12 % slućajeva bolest se završava terminalnom hroničnom bubrežnom insuficijencijom i transplantaciojom bubrega.

Bolest je često često praćena aneurizme na moždanim krvnim sudovima kao posledica hipertenzije, kao i moždanim udarom koji je znatno češći nego kod zdrave populacije.

Kod pacijenata koji požive u dužem periodu, u kasnijem životnom dobu javlja se hronična (terminalna) bubrežna insuficijencija (skraćeno HBI) koja se leči hemodijalizom i transplantacijom bubrega (kod 2% ≤ 40 godina i 50 % ≥ 60 godina).

ADPKD se može javiti i intaruterinao sa Poterrovim sindromom ii tada fetus umire zbog hipolazije pluća.

Etiopatogeneza[уреди]

Položaj PKD1 i PKD2 gena u ćelijskoj membrani

ADPKD bolesnici su genetski heterozigotni. Postoje dva poznata gena koja su uključena u ADPKD.

  • PKD1 gen, otkriven 1994., koji se nalazi na kratkom kraku 16. hromozoma i produkuje policistin 1, transmembranski glikoprotein sa N-terminalnim izvanćelijskim krajem, a funkcioniše kao mehanosenzor;
  • PKD2 gen, otkriven 1996., koji se nalazi se na dugom kraku 4. hromozoma, produkuje manji glikoprotein, policistin 2, koji ima ulogu u transportu kalcijuma.

PKD1 mutacija se nalazi kod 85% oboljelih, dok se PKD2 mutacija nalazi kod ostalih 15 %,[6][7][8]

Fenotipovi povezani s ADPKD-om pokazuju visoki stepen varijabilnosti u početku bolesti, stadijumu hronične bubrežne insuficijencije, bolesti jetre i ostalih ekstrarenalnih manifestacija. To se može pripisati genetskoj i aleličnoj heterogenosti i uticaju okoline.[9][10]

S obzirom na genetsku heterogenost poznato je da se PKD1 mutacije povezuju s težim oblikom bolesti, uključujući mlađi uzrast u dijagnozi, povećanu pojavu hipertenzije i raniji početak terminalne hronične bubrežne insuficijencije, nego mutacije PKD2 gena.[6][11]

Studije pokazuju da težina ADPKD-a zavisi o ekspresivnosti gena.[6][12] Pretpostavlja se da su potpuna penetracija homozigotnih mutacija PKD1 ili PKD2 letalne u embrionalnom periodu.[12] Nepotpuna penetracija homozigotnog PKD1 ili PKD2 alela je povezana s teškim fenotipom, dok je heterogena nasljednost istih alela povezana s blagom cističnom bolešću.[6][12]

Većina mutacija proizvodi skraćene proteinske delove zbog besmislene mutacije ili pomeranja čitanja okvira; delecije i insercije.[13]

Klinička slika[уреди]

Uobičajeni simptom kod ADPKD-a su:

  • jednostrani obostrani slabinski (lumbalni) bol koji smanjuje bolesniku kvalitetživota. Retko, neki imaju potrebu za upotrebu lekova za suzbijanje bola.
  • abdominalna distenzija i rani osećaj sitosti zbog kompresije gastrointestinalnih organa u okolini bubrega,
  • hematurija,
  • infekcije urinarnog trakta,
  • infekcije renalnih cisti i
  • nefrolitijaza.

Klinička slika po organskim sistemima može se podeliti na bubrežne (renalne) i vanbubrežne (ekstrarenalne) manifestacije:

Renalne i ekstrarenalne kliničke manifestacije ADPKD-a.[14]
Bubrežne manifestacija Vanbubrežne manifestacije
  • Renalne ciste
  • Benigni tumori
  • Karcinom svetlih ćelija
  • Hematurija / Hemoragija
  • Akutni i hronični bol
  • Infekcije urinarnog trakta
  • Nefrolitijaza
  • Nefromegalija
  • Bubrežna insuficijencija
Gastrointestinalne
  • Ciste jetre
  • Ciste gušterače
  • Divertikuloza
  • Kongenitalna hepatička fibroza (retko)
  • Holangiokarcinom
Kardiovaskularne
  • Anomalije srčanih zalistaka
  • Intrakranijalna aneurizma
  • Torakalna i abdominalna aneurizma
Ostali organski sistemi
  • Ciste ovarija
  • Arahnoidalne ciste (rijetko)
  • Pinealne ciste (retko)
  • Ciste slezene (retko)

Dijagnoza[уреди]

Uprkos konstantnom povećanju saznanja o genetici i naslednim bolestima, selekcija i dijagnoza se zasnivaju na radiološkim kriterijima prema starosti, poorodičnoj istoriji bolesti i broju cista kod pojedinaca.

Ultrazvuk je jeftina i sigurna metoda za dijagnozu i selekciju osoba koje imaju ADPKD ka se uz pomoć ove metode postavlja sa velikom verovatnoćom

Klinička slika koristi se u prepoznavanju osobe s PKD-om su: proteinurija, hematurija, dijastolni pritisak veći od 90 mmHg i višestruka primena antihipertenziva. .

Nakada su se dijagnostički kriterijumi zasnivali na pacijentima sa nasednom mutacijom PKD1. U 2009. kriteriji su modifikovani kako bi uključili pacijente s mutacijom PKD2 koji u kasnijem uzrastu razvijaju manji broj cista i rizične odrasle osobe s nepoznatim genetskim tipom.

U skladu s tim, kod mlađih ispitanika (15-29 godina) koji su izloženi riziku zbog bolesti u prvom kolenu, 3 ciste u oba bubrega su dovoljne za dijagnozu, dok kod starijih ispitanika, kod kojih je česta pojava jednostavnih cista, 4 ili više cista su potrebne za dijagnozu ADPKD-a.

Važno je napomenuti da se ti jedinstveni kriterijumi odnose samo na bolesnike sa pozitivnom porodičnom istorijom ADPKD-a, što isključuje oko 10-15% mogućih slučajeva ADPKD-a koji nemaju porodičnu istoriju ADPKD-a. Pozitivna porodična istorij amože biti odsutna zbog novih mutacija, mozaika, blage bolesti iz PKD2 ili nedostupnosti roditeljske medicinske evidencije (25). U ovom slučaju, bolesnik sa obostrano uvećanim bubrezima i bezbrojnim cistima, bez drugih nalaza koji upućuju na drugačiju cističnu bolest, najverovatnije ima ADPKD.

Diferencijalna dijagnoza[уреди]

Uporedna genetika, klinička i radiološka slika karakteristična za ADPKD i ARPKD.[14]

Stanje Genetika Klinička i patološka slika Radiološka slika
ARPKD PKHD1 (6p12): fibrocistin / poliduktin
Bubrezi
  • oligurija,
  • dilatacija sabirnih kanalića
Pluća
  • hipoplazija
Jetra
  • PH zbog CHF,
  • dilatacija žučnih vodova
  • Ehogeni bubrezi sa cistama tubula, većinom u meduli bubrega.
  • Periportalni edem i fibroza jetre, dilatacija intra i ekstrahepatičnih žučnih vodova
ADPKD

PKD1 (16p13,3): policistin-1,

PKD2 (4q22): policistin-2

Bubrezi
  • kortikalne i medularne ciste
Jetra
  • ciste jetre
Ostali organi
  • ciste ostalih organa (npr pankreasa),
  • vaskularne abnormalnosti (aneurizme)
  • U početku bubrezi normalne veličine s nekoliko okruglih cisti.
  • Ciste jetre i ostalih abdominalnih organa kod odraslih

Prognoza[уреди]

Autozomna dominantna policistična bolest bubrega je teško zdravstveno stanje koje može pogoditi osobe bilo kojeg životnog uzrasta.

Bitno narušava kvalitet života jer je potrebna stalna kontrola stanja, posebno hipertenzije sa ciljem štodužeg odganja zadnjeg stadijuma terminalnog hroničnog bubrežnog zastoja.

Više od polovine pacijenata sa autozomno dominantnim policističnom bolest bubrega podvrgava se postupku dijalize, odnosno transplantacije bubrega.

Prevencija[уреди]

Prenatalna dijagnostika, kao deo genetskog informisanja, pruža mogućnost rane prenatalne dijagnoze bolesti i omogućava objektivno genetsko savetovanje roditelja. Ovo savetovanje traba da omogući roditeljima da nakon dobijenih iscrpnih informacija, donesu odgovornu odluku o daljoj sudbini ploda, u skladu sa njihovim etičkim, verskim i drugim stavovima i interesima deteta.

Izvori[уреди]

  1. ^ Gabow PA. Autosomal dominant polycystic kidney disease. The New England journal of medicine. 1993;329(5):332-42.
  2. ^ Reed BY, McFann K, Bekheirnia MR, Nobakhthaghighi N, Masoumi A, Johnson AM, et al. Variation in age at ESRD in autosomal dominant polycystic kidney disease. American journal of kidney diseases : the official journal of the National Kidney Foundation. 2008;51(2):173-83.
  3. ^ Shamshirsaz AA, Reza Bekheirnia M, Kamgar M, Johnson AM, McFann K, Cadnapaphornchai M, et al. Autosomal-dominant polycystic kidney disease in infancy and childhood: progression and outcome. Kidney international. 2005;68(5):2218-24
  4. ^ Ibraghimov-Beskrovnaya O, Bukanov N. Polycystic kidney diseases: from molecular discoveries to targeted therapeutic strategies. Cellular and molecular life sciences : CMLS. 2008;65(4):605-19.
  5. ^ Woo D. Apoptosis and loss of renal tissue in polycystic kidney diseases. The New England journal of medicine. 1995;333(1):18-25.
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 Ali H, Hussain N, Naim M, Zayed M, Al-Mulla F, Kehinde EO, et al. A novel PKD1 variant demonstrates a disease-modifying role in trans with a truncating PKD1 mutation in patients with autosomal dominant polycystic kidney disease. BMC nephrology. 2015;16:26.
  7. ^ Braun WE. Advances in autosomal dominant polycystic kidney disease-2014 and beyond. Cleveland Clinic journal of medicine. 2014;81(9):545-56.
  8. ^ Chapman AB, Devuyst O, Eckardt KU, Gansevoort RT, Harris T, Horie S, et al. Autosomaldominant polycystic kidney disease (ADPKD): executive summary from a Kidney Disease: ImprovingG lobal Outcomes (KDIGO) Controversies Conference. Kidney international. 2015;88(1):17-27.
  9. ^ Bergmann C, Losekoot M, Breuning MH, Peters DJ, Veltman JA, Drenth JP. European journal of human genetics : EJHG.
  10. ^ Cnossen WR, te Morsche RH, Hoischen A, Gilissen C. LRP5 variants may contribute to ADPKD. 2016;24(2):237-42.
  11. ^ Pei Y, Watnick T. Diagnosis and screening of autosomal dominant polycystic kidney disease. Advances in chronic kidney disease. 2010;17(2):140-52
  12. 12,0 12,1 12,2 Saigusa T, Bell PD. Molecular pathways and therapies in autosomal-dominant polycystic kidney disease. Physiology (Bethesda, Md). 2015;30(3):195-207.
  13. ^ Ong AC, Harris PC. Molecular pathogenesis of ADPKD: the polycystin complex gets complex. Kidney international. 2005;67(4):1234-47.
  14. 14,0 14,1 Li X. Polycystic Kidney Disease. University of Kansas Medical Center, Kansas City: Codon Publications; 2015 Nov

Literatura[уреди]

  • Nedima ATIĆ, Izeta SOFTIĆ, Jasminka TVICA, Anomalije urinarnog trakta u djece Pedijatrija danas 2007;3(2):149-163

Spoljašnje veze[уреди]

  • National Kidney & Urologic Diseases Information Clearinghouse: Polycystic Kidney Disease (на језику: енглески)
  • U.S. National Library of Medicine National Institutes of Health: Genes and Disease (на језику: енглески)
Star of life.svg Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).