Пређи на садржај

Azijsko-pacifička ekonomska saradnja

С Википедије, слободне енциклопедије
Azijsko-pacifička ekonomska saradnja
Članice APEK-a (tamnozeleno)
SkraćenicaAPEC
Datum osnivanja1989.
Tiporganizacija ekonomske saradnje
Sedište Singapur
Članovi21 država članica
Списак
PredsednikPrayut Chan-o-cha
 Tajland
Izvršni direktorRebeka Fatima Santa Maria
Veb-sajtwww.apec.org

Azijsko-pacifička ekonomska saradnja (engl. Asia-Pacific Economic Cooperation, skraćenica: APEC)[1] je forum na kojem učestvuju 21 zemlja sa liste Pacifički obruč.[2] Saradnja je uspostavljena 1989. godine,[3] kao odgovor na rast međuzavisnosti između ekonomija sa obe strane azijsko-pacifičkog obruča, kada su već postojali neki trgovinski blokovi u svetu. Jedan od razloga jeste strah da visoko-industrijalizovani Japan (član Grupe 8) ne ostvari preveliku dominaciju u tom delu sveta; kao i da se formira novo tržište poljoprivrednih sirovina i proizvoda izvan Evrope, gde je potražnja bila zasićena.[4] Ova organizacija nastoji da obezbedi podizanje životnog standarda i nivo obrazovanja kroz održiv ekonomski rast i da podstakne cilj zajedništva i poštovanje interesa svih zemalja sa obe strane Pacifika. Ima za cilj da APEC ekonomijama omogući istraživanje novih tržišnih mogućnosti za izvoz prirodnih resursa kao što su gas. Da podstaknu strane investicije u svoje zemlje i sl. Članice ove organizacije čine 40% od ukupne svetske populacije, 54% svetskog bruto društvenog proizvoda i oko 44% svetske trgovine.[5] Mesto održavanja sastanka menja se svake godine među zemljama članicama, podrazumeva se da gosti obuku nacionalni kostim zemlje domaćina. Na sastanak dolaze predsednici vlada zemalja članica, izuzev Republike Kine koja šalje izaslanika u rangu ministra,[6] obično zaduženog za ekonomska pitanja.[7]

Sa sedištem u Singapuru,[8] APEC je prepoznat kao jedan od najviših multilateralnih blokova i najstarijih foruma u ​​azijsko-pacifičkom regionu[9] i ima značajan globalni uticaj.[10][11][12][13]

APEC ima tri zvanična posmatrača: sekretarijat Asocijacije zemalja jugoistočne Azije,[14][15][16][17] Savet za pacifičku ekonomsku saradnju[18][19] i sekretarijat Foruma pacifičkih ostrva.[20][21] Smatra se da je APEC-ova domaća privreda godine na prvom mestu pozvana za geografsko predstavljanje da prisustvuje sastancima G20 u skladu sa smernicama G20.[22][23]

Trenutno članstvo

[уреди | уреди извор]
Ekonomija članica: Debitovao u organizaciji:
 Australija 1989
 Brunej 1989
 Kanada 1989
 Indonezija 1989
 Japan 1989
 Južna Koreja 1989
 Malezija 1989
 Novi Zeland 1989
 Filipini 1989
 Singapur 1989
 Tajland 1989
 SAD 1989
 Hong Kong 1991
 Republika Kina 1991
 Kina 1991
 Meksiko 1993
 Papua Nova Gvineja 1993
 Čile 1994
 Peru 1998
 Rusija 1998
 Vijetnam 1998

Moguće proširenje

[уреди | уреди извор]
  Trenutni članovi
  Najavljeno interesovanje za članstvo

Indija je zatražila članstvo u APEC-u i dobila je početnu podršku od Sjedinjenih Država, Japana,[24] Australije i Papue Nove Gvineje.[25] Zvaničnici su odlučili da ne dozvole pridruživanje Indiji iz različitih razloga, uključujući i činjenicu da se Indija ne graniči sa Tihim okeanom, što sve sadašnje članice imaju zajedničko.[26] Međutim, Indija je prvi put pozvana da bude posmatrač u novembru 2011. godine.[27]

Bangladeš,[28] Pakistan,[28] Šri Lanka,[28] Makao,[28] Mongolija,[28] Laos,[28] Kambodža,[29] Kostarika,[30] Kolumbija,[30][31] Panama,[30] i Ekvador,[32] su među desetak drugih ekonomija koje su se prijavile za članstvo u APEC-u. Kolumbija je podnela zahtev za članstvo u APEC-u još 1995. godine, ali je njena ponuda zaustavljena pošto je organizacija prestala da prima nove članove od 1993. do 1996. godine,[33] a moratorijum je dodatno produžen do 2007. zbog Azijske finansijske krize 1997. godine. Guam je takođe aktivno tražio odvojeno članstvo, navodeći primer Hongkonga, ali se tom zahtevu protive Sjedinjene Države, koje trenutno predstavljaju Guam.

Olakšavanje poslovanja

[уреди | уреди извор]

Kao regionalna organizacija, APEC je uvek igrao vodeću ulogu u oblasti reformskih inicijativa u oblasti olakšavanja poslovanja. Akcioni plan APEC-a za olakšice trgovine (TFAPI) doprineo je smanjenju troškova poslovnih transakcija u regionu od 6% između 2002. i 2006. Prema projekcijama APEC-a, troškovi obavljanja poslovnih transakcija biće smanjeni za još 5% između 2007. i 2010. U tom cilju, usvojen je novi Akcioni plan za olakšice trgovine. Prema izveštaju istraživanja iz 2008. koji je objavila Svetska banka kao deo svog Projekta o troškovima trgovine i olakšicama, povećanje transparentnosti u trgovinskom sistemu regiona je od ključnog značaja ako APEC želi da ispuni svoje Bogorske ciljeve.[34] APEC posnova putna karta, putna isprava za poslovna putovanja bez vize u regionu, jedna je od konkretnih mera za olakšavanje poslovanja. U maju 2010. Rusija se pridružila šemi i tako zaokružila krug.[35]

Godišnji samiti

[уреди | уреди извор]

Svake godine se održava samit na kojem se svi lideri zemalja članica okupljaju kako bi razgovarali o finansijskim načinima za poboljšanje trgovine jedni između drugih, domaćin zemlje je samo 1 od članica, nasumično odlučeno:

# Datum samita sa godinom: Zemlja samita: Seoski grad:
1-ta 6–7 novembar 1989  Australija Kanbera
2-ta 29–31 jul 1990  Singapur Singapur
3-ta 12–14 novembar 1991  Južna Koreja Seul
4-ta 10–11 septembar 1992  Tajland Bangkok
5-ta 19–20 novembar 1993  SAD Ostrvo Blejk
6-ta 15–16 novembar 1994  Indonezija Bogor
7-ta 18–19 novembar 1995  Japan Osaka
8-ta 24–25 novembar 1996  Filipini Šubić
9-ta 24–25 novembar 1997  Kanada Vankuver
10-ta 17–18 novembar 1998  Malezija Kuala Lumpur
11-ta 12–13 septembar 1999  Novi Zeland Okland
12-ta 15–16 novembar 2000  Brunej Bandar Seri Begavan
13-ta 20–21 oktobar 2001  Kina Šangaj
14-ta 26–27 oktobar 2002  Meksiko Los Kabos
15-ta 20–21 oktobar 2003  Tajland Bangkok
16-ta 20–21 novembar 2004  Čile Santiago
17-ta 18–19 novembar 2005  Južna Koreja Busan
18-ta 18–19 novembar 2006  Vijetnam Hanoj
19-ta 8–9 septembar 2007  Australija Sidnej
20-ta 22–23 novembar 2008  Peru Lima
21-ta 14–15 novembar 2009  Singapur Singapur
22-ta 13–14 novembar 2010  Japan Yokohama
23-ta 12–13 novembar 2011  SAD Honolulu
24-ta 9–10 septembar 2012  Rusija Vladivostok
25-ta 5–7 oktobar 2013  Indonezija Bali
26-ta 10–11 novembar 2014  Kina Peking
27-ta 18–19 novembar 2015  Filipini Pasay
28-ta 19–20 novembar 2016  Peru Lima
29-ta 10–11 novembar 2017  Vijetnam Da Nang
30-ta 17–18 novembar 2018  Papua Nova Gvineja Port Morsby
31-ta (prvobitno) 16–17 novembar 2019 (otkazano)  Čile Santiago
31-ta (kompenzaciju) 20 novembar 2020  Malezija Kuala Lumpur (online samit)
32-ta 16 jul i 12 novembar 2021  Novi Zeland Okland (online samit)
33-ta 18–19 novembar 2022  Tajland Bangkok
34-ta 15–17 novembar 2023  SAD San Francisko
35-ta 10–16 novembar 2024  Peru Куско

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „What is APEC?”. www.youtube.com. YouTube. Архивирано из оригинала 24. 07. 2022. г. Приступљено 26. 11. 2020. 
  2. ^ „Member economies”. Приступљено 24. 12. 2013. 
  3. ^ „History”. apec.org. „The idea of APEC was firstly publicly broached by former Prime Minister of Australia Bob Hawke during a speech in Seoul, Korea, on 31 January 1989. Ten months later, 12 Asia-Pacific economies met in Canberra, Australia, to establish APEC.” 
  4. ^ „PECC – Back to Canberra: Founding APEC”. pecc.org. Приступљено 12. 11. 2017. „ASEAN's series of post-ministerial consultations,launched in the mid-1980s, had demonstrated the feasibility and value of regular consultations among ministerial-level representatives of both developed and developing economies.” 
  5. ^ „The Importance of APEC to China”. ChinaBriefing.com. Приступљено 24. 12. 2013. 
  6. ^ Conditions not right for APEC attendance: Ma. The China Post (27 August 2013). Retrieved 12 April 2014.
  7. ^ „Conditions not right for APEC attendance: Ma”. Chinapost.com. Приступљено 24. 12. 2013. 
  8. ^ „What is APEC and what can it do for business?” (PDF). „The APEC Secretariat is based in Singapore. The Secretariat is staffed by 20 diplomats seconded from APEC member economies and by 20 local staff.” 
  9. ^ Chu, Shulong (1. 2. 2017). „The East Asia Summit: Looking for an Identity”. Brookings. „APEC (Asia-Pacific Economic Cooperation) is the oldest such forum and is generally recognized as the highest-level multilateral process in Asia-Pacific.” 
  10. ^ „Achievements and Benefits”. apec.org. 
  11. ^ „How Could The 2016 APEC Forum Affect The World Economy? – FXCM”. FXCM Insights. 9. 1. 2017. Архивирано из оригинала 16. 9. 2018. г. Приступљено 16. 9. 2018. „The Asia-Pacific Economic Cooperation (APEC) forum represents a potentially large-scale trade area that, when functioning in a concerted manner, could in the future work to shift the axis of global manufacturing and trade away from the North Atlantic–European region toward the Pacific. [...] But the future of the bloc, which represents more than 50% of the world's GDP, may be in suspense.” 
  12. ^ Parreñas, Julius Caesar (јануар 1998). „ASEAN and Asia‐Pacific economic cooperation”. The Pacific Review. 11 (2): 233—248. doi:10.1080/09512749808719255. 
  13. ^ „What Context does the Asia-Pacific Economic Cooperation Forum (APEC)Provide for Employment Relations?” (PDF). „APEC represents the most dynamic economic region in the world, having generated nearly 70 per cent of global economic growth in its first 10 years [...].” 
  14. ^ „How do you say ASEAN?”. Voice of America Pronunciation Guide. VOA. Архивирано из оригинала 26. 7. 2020. г. Приступљено 31. 1. 2020. 
  15. ^ „NLS/BPH: Other Writings, The ABC Book, A Pronunciation Guide”. Library of Congress. 8. 5. 2006. Архивирано из оригинала 12. 1. 2009. г. Приступљено 12. 1. 2009. 
  16. ^ Asean.org Архивирано 2 март 2012 на сајту Wayback Machine, ASEAN-10: Meeting the Challenges, by Termsak Chalermpalanupap, Asean.org Архивирано 11 мај 2011 на сајту Wayback Machine, ASEAN Secretariat official website. Retrieved 27 June 2008.
  17. ^ ASEAN Community in Figures (ACIF) 2012 (PDF), Jakarta: Association of Southeast Asian Nations, 2012, ISBN 978-602-7643-22-2, Архивирано из оригинала (PDF) 4. 9. 2015. г. 
  18. ^ „PECC - PECC :: The Pacific Economic Cooperation Council - International Secretariat”. www.pecc.org (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 17. 02. 2022. г. Приступљено 2018-09-19. 
  19. ^ „PECC - Co-Chairs of PECC: Amb. Tang Guoqiang (CNCPEC) and Amb. Don Campbell (CANCPEC)”. 
  20. ^ „Asia-Pacific Economic Cooperation -”. apec.org. Приступљено 12. 11. 2017. 
  21. ^ „Intergovernmental and Other Organizations”. United Nations. Архивирано из оригинала 10. 6. 2021. г. 
  22. ^ „Invitees and International Organizations | G20 Foundation”. Архивирано из оригинала 21. 02. 2022. г. Приступљено 24. 07. 2022. 
  23. ^ „Deputy PM meets US State Secretary on G20 meeting sidelines – Embassy of the Socialist Republic of Vietnam in the United States”. vietnamembassy-usa.org. Приступљено 12. 11. 2017. 
  24. ^ „APEC 'too busy' for free trade deal, says Canberra”. Theaustralian.news.com.au. 12. 1. 2007. Архивирано из оригинала 2. 1. 2008. г. Приступљено 4. 11. 2011. 
  25. ^ „Media Statement by the President of India upon the conclusion of his state visit to Papua New Guinea and New Zealand en route from Auckland to New Delhi”. pib.nic.in. Приступљено 8. 10. 2016. 
  26. ^ „AFP: West worried India would tip APEC power balance: official”. Agence France-Presse. 6. 9. 2007. Архивирано из оригинала 5. 11. 2011. г. Приступљено 4. 11. 2011. 
  27. ^ Lee, Matthew (20. 7. 2011). „Clinton urges India to expand influence”. Associated Press. Архивирано из оригинала 24. 2. 2015. г. 
  28. ^ а б в г д ђ „MACAU DAILY TIMES – No negotiations on APEC membership”. 21. 2. 2013. Архивирано из оригинала 21. 2. 2013. г. Приступљено 12. 11. 2017. 
  29. ^ Bhandari, Neena. „India Voice – India will have to wait for APEC membership”. india-voice.com. Архивирано из оригинала 13. 11. 2017. г. Приступљено 12. 11. 2017. 
  30. ^ а б в Leff, Alex (22. 6. 2011). „Costa Rica Inches Toward Coveted APEC Membership”. Americas Quarterly. Приступљено 22. 6. 2011. 
  31. ^ „Peru, Colombia seek closer Central America, APEC trade ties –”. Dominicantoday.com. 29. 8. 2006. Архивирано из оригинала 14. 10. 2007. г. Приступљено 4. 11. 2011. 
  32. ^ „People's Daily Online – Ecuador seeks APEC accession in 2007”. People's Daily. 8. 10. 2004. Приступљено 4. 11. 2011. 
  33. ^ „People's Daily Online – Colombia seeks APEC membership in 2007: FM”. People's Daily. 6. 9. 2006. Приступљено 4. 11. 2011. 
  34. ^ "Transparency Reform Could Raise Trade by $148 Billion in APEC" Архивирано 30 мај 2008 на сајту Wayback Machine John S. Wilson & Benjamin Taylor; Trade Facilitation Reform Research Brief, The World Bank. 2008.
  35. ^ „Russia joins the APEC Business Travel Card Scheme”. apec.org. Sapporo. 29. 5. 2010. Архивирано из оригинала 09. 11. 2011. г. Приступљено 5. 8. 2015. 

Literatura

[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Azijsko-pacifička ekonomska saradnja на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Azijsko-pacifička_ekonomska_saradnja&oldid=29180375”