BAE системс хок

С Википедије, слободне енциклопедије
BAE системс хок
Опште
Димензије
Маса
Погон
Перформансе
Уведен у употребу1976. године
Статусактиван
Први корисникКраљевско ратно ваздухопловство
Број примерака900+
Дужина11,17
Размах крила9,39
Висина3,98
Површина крила16,70
Празан3.647
Нормална полетна7.750
Макс. маса при узлетању9.100 kg
Макс. спољни терет1.370 kg
Турбо-млазни моторДвопроточни турбомлазни мотор Адур Mk151-01/02
Потисак ТММ25,1 kN
Макс. брзина на Hопт1.028 km/h
Долет2.520 km
Плафон лета13.565 m
Брзина пењања2.834[а] m/min

BAE системс хок је британски једномоторни, напредни млазни авион за обуку пилота. Први пут је летео у 1974. години, као Хокер сидли хок, а потом је преименован у духу ново наслеђеног ауторског предузећа, BAE системс. Основна намена му је обука пилота, а секундарна као јефтинији борбени авион.

Користи га Краљевско ратно ваздухопловство, као и знатан број иностраних ваздухопловстава, укупно преко 18 корисника. „Хок“ је још увек у производњи у Уједињеном Краљевству и по лиценци у Индији. До 2012. године је укупно произведено преко 900 примерака, у великом броју варијанти.[1][5]

Између осталих, користи га и Америчка морнарица у варијанти Т-45 гошек.[6]

BAE системс хок у акробацијама.

Развој[уреди | уреди извор]

Почетак[уреди | уреди извор]

Британско ратно ваздухопловство је поставило захтев 1964. године (АСТ 362), за развој и производњу новог брзог млазног школског авиона, ради замене Фоланд гната. Првобитно је за ту улогу био намењен Јагуар, али је убрзо закључено да ће то бити сувише сложен авион за обуку, па су само мали број купили његових двоседиа. Сходно томе, у 1968. години, Хокер сидли авијација (HSA) је започела студије за једноставнији авион, у почетку као интерни пројекат (SP 117). Тај пројектански тим је предводио Ралф Хупер.[7][8]

Хок T1 Овај пројекат је финансиран интерно од саме компаније, у очекивању могућег интереса британског ваздухопловства. Пројекат је замишљен као авион двосед, са тандем седиштима и са борбеним способностима, поред обуке, посебно због повећања извозног потенцијала. До краја године, (HSA) је поднела оформљен комплетан предлог Министарству одбране, на основу направљеног концепта пројекта, а почетком 1970. је ваздухопловство дефинисало тактичко-техничке захтеве под ознаком (AST 397). Са тиме је формализована дефиниција новог школског авиона и за обуку пилота. Ваздухопловство је поставило свој захтев HS.1182 1. октобра 1971. године, а главни уговор, потписан је за 175 примерака авиона у марту 1972.[8][9]

Британски Хок T1.

Прототип авиона, полетео је 21. августа 1974. године. Све активности развоја авиона су се одвијале без кашњења. Програм се комплетно одвијао по плану, у складу са намењеним буџетом. Хок T1 је уведен у оперативну употребу британског ваздухопловства крајем 1976. године. Први авион, за извоз Хавк 50, полетео је 17. маја 1976. године. Ова варијанта је специјално пројектована за двоструку намену, лаке борбене задатке и напредни „тренер“. Повећан му је капацитет и асортиман наоружања, у односу на варијанту Хок T1.[10][11]

Већи број варијанти „хока“ је уследило, заједничким побољшањима основног пројекта, најчешће са захтевом повећања долета, интеграције јачег мотора, репројектовања крила и стајног трапа, додавањем радара и система FLIR, GPS навигације, и опреме за ноћно осматрање.[5] Касније су варијанте развијене и произведиле су се, са великим избором опција опреме и компатибилних система у односу на индивидуалне захтеве купаца, функционалност кабине је често преуређивана и програмирана да задовољи више заједничких захева за главну намену обуке пилота и повећање њеног квалитета.[12]

Америчка морнарица је изабрала варијанту насталу из извозне варијанте Хока 60 1981. године, за свој нови школски авион. Носилац развоја и производње те варијанте је америчка фирма Даглас, а авион је добио ознаку Т-45 гошек. Пројектом је ојачан стајни трап, за услове слетања на палубу носача авиона, са већом вертикалном брзином пропадања.[13] Авион Т-45 гошек је ушао у оперативну употребу 1994. године, а први испоручени имају аналогне показиваче у кабини, а касније се прешло на електронске дигиталне (енгл. Glass cockpit). Планирано је да се све летилице ретроактивно доведу на тај исти савремен стандард опремања.[13]

Наставак развоја[уреди | уреди извор]

Главни конкурент „хоку“ за извоз је Алфа џет, што је ваздухопловни експерт Џон Тејлор (енгл. John W. R. Taylor) прокоментарисао:

До почетка 1998. године, укупно је продато 734 примерака „хока“, од чега више од 550 за иностране купце.[15] Војни купци су често „хока“ наменили за замену старијих борбених авиона, као што су BAC стрикместер, Хокер хантер и A-4 скајхок.[12][16]

Британски Хок 128 (Хок T2), 2009. године.

Током осамдесетих и деведесетих година 20. века, Бритиш аероспејс, наследник компаније Хакер сидли, покушавао је да закључи уговоре са иностраним купцима за авион Панавија торнадо, међутим земље као што су Тајланд и Индонезија, показале су већи интерес за „хока“ у односу на „торнадо“. Сматрали су да је „хок“ погоднији и бољи авион за њихове потребе.[17] Малезија и Оман су отказали своје уговорене поруџбине „торнада“, почетком 1990. године, како би уместо њих набавили „хока“.[18] Ваздухопловни експерти Норман Полмар (енгл. Norman Polmar) и Дан Бел (енгл. Dana Bell) изјавили су за „хока“:

Министарство одбране, склопило је уговор са фирмом BAE системс, 22. децембра 2004. године, за развој напредне варијанте „хока“ за британско ваздухопловство.[20] Модернизована варијанта је означена Хок 128, или као Хок Т2, код које су замењени конвенционални инструменти са електронским дигиталним приказивачима (енгл. Glass cockpit), тако да више личи на модерни борбени авион, као што је Јурофајтер тајфун. У октобру 2006. године, потписан је уговор у висини од 450 милиона британских £ (фунти), за производњу 28 примерака Хок 128.[21][22] Први лет авиона Хок 128 догодио се 27. јула 2005. године, на сопственом аеродрому BAE системс, Вортон аеродром.[23][24][25]

Према саопштењу фирме BAE системс, до јула 2012. године, продали су скоро 1.000 примерака авиона хок, што је настављено. У јулу 2012. године, аустралијски министар одбране, Стивен Смит је потврдио да ће њихови авиони Хок 127 бити надограђени на стандард, сличан као што је код британског Хок 128.[26] Америчко ратно ваздухопловство, такође намерава да замени своје надзвучне авионе за обуку Нортроп T-38 талон, са британском варијантом Хок 128.[27][28][29]

Пројекат[уреди | уреди извор]

Двопроточна турбомлазна мотора
Адур Mk 102.
Британски Хок Т1, 1984. године.

„Хок“ је напредни авион за обуку пилота, двосед са тандем седиштима у кабини, нискокрилац и са једним двопроточним турбомлазним мотором. За разлику од многих претходних авиона за обуку, у оперативној употреби британског ратног ваздухопловства, „хок“ је посебно пројектован за ту намену.[30] BAE системс је развио авион са високим употребним капацитетом, као и мањим набавним и оперативним трошковима, у односу на претходне авионе из те категорије, попут Џет провост (енгл. Jet Provost.[31] Пилоти хвале „хока“, за његову агилност, лако руковање и одличне перформансе.[1][10][32]

Конструкција трупа му обезбеђује значајно надвишење између два седишта у кабини, због добре прегледности из задње, за ефикасност инструктора. Ово је веома важна карактеристика за школски авион, због потребе за добру видљивост инструктора, из положаја на задњем седишту.[1][5][33] Оба седишта су Мартин-Бејкер Mk.10, избацива су ракетним лансирањем и у условима нулте бузине и висине лета.[33] Бочни усисници су изнад кореног дела крила, снабдевају ваздухом двопроточни турбомлазни мотор Адур. Током развоја авиона, BAE системс је блиско сарађивао са Ролс-Ројсом, на проблема смањуја потрошње горива мотора и за постизање високог нивоа његове поузданости.[1][10][31]

Чак и у оквиру фаза развоја, предвиђала се варијанта једноседа „хока“, са наменом за дејства ваздух-земља. Обе варијанте (за обуку и борбена, развијене су за извозно тржиште. Код једноседа Хок 200, простор предњег седишта је искоришћен за смештај допунске опреме и система, укључујући и рачунар за управљање ватром. Интегисани су вишенаменски радар, ласерски даљиномер и FLIR великог домета.[30][34] Неки купци, као што су Малезија, имали су велике измене у свом авиону, укључујући и систем за пуњење горивом у лету.[35][36]

Хок 200, једносед.


Јужноафрички хок, при слетању.

„Хок“ је пројектован тако да буде покретан и да може постићи брзине еквивалента Маховом броју од 0.88 у хоризанталном лету, а у понирању Махов број од 1,15, чиме ученицима омогућује искуство лета у крозвочној облати брзина, пре преласка на надзвучни „тренер“ (двосед).[37][38] Структура „хока“ је веома издржљива и робусна, подноси нормална убрзања од +9 / -4 g, док је уобичајена граница у британском ваздухопловству +7,5 / -4 g.[1][39] Поседује двоструки, истоветан хидраулични систем, чије пумпе погони мотор. Ови системи снабдевају хидропокретаче, за погон закрилаца, аеродинамичке кочнице и стајног трапа, заједно са командама лета. Помоћни (трећи систем) снабдева хидро пумпа погоњена ваздушном турбином, која се извлачи у случају потребе из контуре трупа. Служи да обезбеди резервну хидрауличну снагу за снабдевање команди лета, у случају квара мотора или истовременог отказа оба главна хидросистема.[40]

„Хок“ је пројектован тако да носи подтрупни контејнер, или два подкрилна са уграђеним топом, као што је ADEN калибра 30 mm и укупно четири подкрилна носача за опремање наоружањем, резервоарима са горивом и контејнерима са опремом.[5][1][30] Опремљен је са ракетама ваздух-ваздух AIM-9 сајдвиндер. У раним деведесетим годинама 20. века, „хок“ је наоружан са против-бродском ракетом Си игл, у опцији BAE системса за извоз.[1][4][5][41]

Оператвна историја[уреди | уреди извор]

Велика Британија[уреди | уреди извор]

Британски Хок Т1, у акро. групи Ред аровс.

„Хок“ је уведен у оперативну употребу британског ваздухопловства, у априлу 1976. године, замењујући Фоланд гнат и Хокер хантер за школовање и борбену обуку пилота. Хок Т1 је основна верзија коју користи британско ваздухопловство, чије су испоруке почеле у новембру 1976. године. Најпознатији корисници „хока“ је акробатска група Ред аровс (енгл. Red Arrows), где је уведен у употребу, 1979. године.[42]

Од 1983. до 1986. године, неки су авиони „хок“ опремљени као пресретачи малог долета. Модификована су 88 примерка Хок Т1, да носе по две ракете ваздух-ваздух AIM-9L сајдвиндер, поред топа ADEN, калибра од 30 mm, у подтрупном контејнеру. Ови репројектовани авиони су обележени као Хок Т1А.[43] У ратним условима, они би имали намену да сарађују са Торнадом F3, у задацима пресретања. Торнадо F3 би им помагао са својим радарским претраживањем и подацима, као и софистицираним навигационим системима, за навођење против непријатељских циљева.[44]

Британски Хок Т1, припада школи за летачку обуку бр 4, прослава поводом 85. годишњице
британског ваздухопловства.

„Хок“ је заменио британски авион Канбера, на задацима подршке. Британска морнарица је преузела десетак примерака Хока Т1/Т1А из ваздухопловства, они се такође користе у задацима подршке, често се с њима спроводе симулирана борбена обука напада бродова на мору.[45]

Током последње две деценије двадесетог века, модификовани су трупови 80 примерака авиона Хок Т1/1А. Делови централног и задњег сегмента трупа су у потпуности замењени, па је укупно авиону повећан оперативни век.[46] Побољшани авиони, под ознаком Хок Т2, испоручени су ваздухопловству У 2009. години и са њим су замењени старији Хок Т1.[47] Обука на Хоку Т2 је почела у априлу 2012. године.[48]

У августу 2011. године, пилот Ред аровса је погинуо, при паду његовог „хока“.[49] Испитани и прегледани су сви авиони Хок Т1, као мера предострожности, а враћен им је летни статус, после неколико дана.[тражи се извор]

Финска[уреди | уреди извор]

Фински Хок 51. године.

У јануару 1978. године, Британија и Финска најавиле су договор, у коме је финско ваздухопловство требало да набави 50 примерака авиона Хок 50, у 1980.[50][51] Ови авиони су произведени по лиценци у Финској. Финском ваздухопловству је забрањено по финско-совјетском споразуму из 1948. године, да поседује више од 60 примерака ловачких авиона из прве линије. Набавком „хокова“, који нису у категорији ловаца већ се рачунају као школски авиони, оперативни капацитет се могао повећати, док се споразум поштује. Ови услови су поништени при распаду Совјетског Савеза.[52]

Седам додатних примерака Хок 51А је испоручено у периоду 1993—1994. године, у функцији надокнаде губитака. У јуну 2007. године, Финска се договорила да купи још 18 примерака Хок 66 од швајцарског ваздухопловства, за 41 милион евра, који су испоручени у периоду 2009—2010. године.[53] Фински су „хокови“ наводно наоружани са руским ракетама ваздух-ваздух Р-60.[54] Финско ваздухопловство користи „хокове“ и за групу акробатског летења.[55]

Због пораста нивоа замора материјала структуре, 41 од укупно 67 примерака „хока“ Финске флоте биће повучено из службе, између 2012—2016. године. Преостали авиони су млађи и самим тим очекује се да ће летети до 2030. године.[56][57] У 2011. години, фински авиони Хок 51 и Хок 66, надограђени су, укључујући и нове дигиталне приказиваче у кабини и нови софтвер.[тражи се извор]

Индија[уреди | уреди извор]

Индијски „хок“ изложен 2009. године.

Хок 132 је формално уведен у оперативну употребу индијског ратног ваздухопловства 23. фебруара 2008. године.[тражи се извор] То је била једна од најзначајнијих дуготрајних набавки у историји Индије, пошто је две деценије прошло између почетног интересовања и потписивања уговора, 26. марта 2004. године. Индијско ваздухопловство је добило 24 авиона директно из производње BAE системса, са испорукама које су почеле у новембру 2007. године. Наредна 42 примерка авиона „хок“ произведена су по лиценци, у њиховој ваздухопловној индустрији, у периоду од 2008. до 2011. године.[58] У фебруару 2008. године, Индија је поручила још 57 примерака авиона „хок“, 40 за ваздухопловство, а преосталих 17 за морнарицу.[59][60] На тај начин је Индија, после Британије, постала највећи корисник авиона „хок“.[61]

У јулу 2010. године, било је најављено да ће индијско ваздухопловство и морнарица примити додатних 57 авиона.[62] Планирано је да ти додатни авиони буду произведени у Индији, настављено по освојеној лиценци од BAE системс.[63] Индијска ваздухопловна индустрија и GE авијација, 10. фебруара 2011. године, потписали су уговор, по којем се GE авијација обавезује да у наредних 30 година одржава индијску флоту авиона „хок“.[64] У децембру 2011. године, BAE системс је добио уговор за обезбеђење резервних делова и за подршку на терену, за индијске авионе „хок“.[тражи се извор]

Индонезија[уреди | уреди извор]

Индонезија, настојећи да повећа своје ваздухопловне снаге и борбене могућности, закључује први од више наредних уговора за набавку авиона типа „хок“, у априлу 1978. године.[65] Индонежанско ваздухопловство се опремило са више од 40 примерака тога типа авиона, у периоду од 1980. до 1990. године.[66] У јуну 1991. године, BAE системс и Индонежанско ваздухопловство, потписали су основни уговор за заједничку производњу „хока“, као и за предвиђену наруџбину.[67] Даљи извоз „хока“ је блокиран због забринутости око људских права у Индонезији, посебно у Источном Тимору.[66]

Током деведесетих година 20. века, наводи се податак да су авиони „хок“ коришћени у индонежанској окупацији Источног Тимора, вероватно већ 1983. године.[68] Наводни напади тих авиона на цивиле у Тимору, генерише значајну контроверзу у Британији.[66] У јануару 1996. године, четири демонстранта, провалили су у фабрике BAE системса и направили су штету од 1,5 милион британских фунти, везано за протест због испоруке авиона Индонезији. У судском процесу, сва четворица су ослобођени јер је порота прихватила њихов аргумент „да су користили разумну силу, у циљу спречавања злочина“.[69]

Зимбабве[уреди | уреди извор]

У 1980. години, 12 примерака авиона Хок 60/60А, купило је Ратно ваздухопловство Зимбабве. Куповина је подржана кредитом Велике Британије, у висини од 35 милиона фунти. Уговор обухвата и испоруку једног броја половних авиона Хокер хантер.[тражи се извор] У јулу 1982. године, најмање један „хок“ је уништен на земљи и три су теже оштећена током побуњеничког напада на ваздухопловну базу.[70]

Зимбабвеови „хокови“ су коришћени током Другог конгоанског рата, бројни ваздушни удари су спроведени у подршци конгоанске војске против Руанде, Уганде и побуњеничких снага од 1998. до 2000. године.[71] У 2000. години, контроверза војне интервенције Зимбабвеа у Конгу и лошег стања људских права, довело је да Британија заведе тотални ембарго на све испоруке у обе земље, укључујући и резервне делове за „хок“.[72][73]

Остали[уреди | уреди извор]

Током осамдесетих година 20. века, продаја 63 примерка „хока“ Ираку, сматрана је приоритетом британске владе.[74] Док је предлог имао своје присталице у ваздухопловној индустрији, у другим сегментима британског друштва је изазвао контроверзе, као начин помагања ирачке политике, у односу на суседе, опозицију и Курде.[75] Постојала је забринутост да би потенцијално ирачани могли „хок“ наоружати хемијским оружјем. Након значајне расправе, продаја је блокирана.[76] У 2010. години, Ирак је ушао преговоре са BAE системсом, о уговору за набавку до 21 примерка авиона „хок“.[77]

Саудијски „хок“, 2011. године.

Саудијска Арабија се договорила о набавци авиона типа „хок“ за наоружавање свога ваздухопловства, укупно 50 примерака у 2011. години. Набавка је реализована са два уговора, закључена у 1985. и 1994. године.[78] У августу 2012. године, уложено је око 800 милиона долара за набавку 22 примерка авиона „хок“. Намера је била да се замене старије варијанте тога типа авиона у Саудијском ратном ваздухопловству.[78] Такође, Саудијско ратно ваздухопловство има агробацку групу опремљену са авионима „хок“.[78]

Преговори BAE системса и ваздухопловства Јужне Африке, почели су 1993. године, за обнављање авијације.[79] До 2004. године, почела је производња авиона „хок“ у Јужној Африци, по лиценци, купљеној од BAE системса.[80] Први властити јужноафрички „хок“, из серије од 24 наручених примерака, направио је прву лет 13. јануара 2005. године.[81]

Варијанте[уреди | уреди извор]

BAE системс хок је развијен и производи се у 18 варијанти, према захтевима и потребама купаца, а и према политичким оквирима за дозволе нивоа преноса технологије. Број произведених авиона „хок“, по варијантама приказан је у доњој табели, са насловом „Табеларни преглед укупног броја произведених авиона „хок“ (до 2012.)“. Наоружање и сензори су такође приказани у табели, са насловом „Опремање авиона BAE системс хок, по корисницима“.[82]

Хок T1[уреди | уреди извор]

Хавк Т1 је основна варијанта, коју користи британско ваздухопловство, почевши оперативну употребу и њихов пријем у новембру 1976. године. Укупно је ваздухопловство примило 176 примерака у овој варијанти.[83]

Хок T1A[уреди | уреди извор]

Хок T1A је модификован Хок T1, намењен да замени Хокер хантера у тактичким јединицама за подршку британског ваздухопловства. Варијанта Хок T1A се користи у акробатској групи Ред аровс (енгл. Red Arrows), где се на подрупни носач подкачињање генератор дима у боји, за побољшање акробацких ефеката, уместо контејнера топа.[84]

Хок 50[уреди | уреди извор]

Хок 50 је варијанта настала од оригиналне, за потребе ваздухопловстава Финске, Индонезије и Кеније.[83]

  • Хок 51 - Извозна је варијанта, за финско ваздухопловство.[85]
  • Хок 51A - Извозна је варијанта, за финско ваздухопловство са мотором Адур 851 и са модификованом структуром и крилом.[86]
  • Хок 52 - Извозна је верзија, за кенијско ваздухопловство, са испорукама од 1980. до 1981. године. Поседује кочни падобран.[87]
  • Хок 53 - Извозна је верзија, за индонежанско ваздухопловство, испоручени су између 1980. и 1984. године.[86]

Хок 60[уреди | уреди извор]

Варијанта, која замењује породицу Хок 50. Намењена је за конверзију и борбене обуке. Наоружање овог авиона је повећано. То је двосед, са унапређеним мотором Адур 861, способним да постигне брзине на оптималној висини од 1.028 km/h, што одговара Маховом броју = 0,84.[83] Из ове варијанте је изведен и амерички морнарички авион Т-45 гошек.[6][88]

  • Хок 60 - Извозна је варијанта за ваздухопловство у Зимбабвеу. Ови авиони су опремљени кочним падобраном и обезбеђено им је ношење извиђачког контејнера, а испоручени су између јула и октобра 1982. године.[89]
  • Хок 60А - Такође су продати Зимбабвеу, а испоручени су између јуна и септембра 1992. године.[89]
  • Хок 61 - Извозна је варијанта за Уједињене Арапске Емирате, испоручени су од марта до септембра 1983. године и један у 1988.[85]
  • Хок 63 - Такође је извозна варијанта за Уједињене Арапске Емирате, испоручени су између октобра 1984. године и маја 1985.[90]
  • Хок 63А - 15 примерака Хок 63 су надограђени на овај стандард, од октобра 1991. године, са мотором Адур 871 и напредним борбеним крилом стандарда са авиона Хок 100, са четири спољња носача наоружања и „нултим“ ракетним шинама, али задржавајући једноставнију опрему Хока 63.[90][91]
  • Хок 63C - Четири нова произведена авиона по стандарду Хок 63А, продати су Емиратима као наставак сарадње, а испоручени су у 1995. године.[90]
  • Хок 64 - Извозна је варијанта, за Кувајтско ваздухопловство, а испоручени су од 1985. до 1986. године.[92]
  • Хок 65 - Извозна је варијанта, за Саудијско ваздухопловство, са испорукама од августа 1987. до октобра 1988. године.[93][94]
  • Хок 65А - Побољшан стандард за Саудијску Арабију као део наставка сарадње.[93][94]
  • Хок 66 - Извозна је варијанта, за Швајцарско ваздухопловство, испорука је била од новембра 1989. до октобра 1991. године.[95]
  • Хок 67 - Извозна је варијанта, за ваздухопловство Републике Кореје, са испоруком до новембра 1993. године. Са продуженим носним делом трупа авиона Хок 100, да би примио опрему и систем за управљање носним точком.[87]

Хок 100[уреди | уреди извор]

Хок 120D, 2005. године.

Хок 100 је породица варијанти двоседа, са напредним наоружањем и са додатном опремом, опционо поседује инфрацрвене сензоре, са репојектованим је крилом и користи систем команди лета HOTAS (енгл. hands on throtle and stick).[25][96]

  • Хок 102 - Извозна је варијанта, за Уједињене Арапске Емирате. Испорука је реализована између априла 1993. и марта 1994. године.[93][90]
  • Хок 103 - Надограђен у борбени авион и за обуку у ваздухопловству Омана. Опремљен је системом FLIR и ласерским мерачем даљине уграђеним у проширеном носном делу трупа, BAE скај гардијан RWR и лансирним шинама нулте дужине за ракете.[93][97]
  • Хок 108 - Извозна је варијанта, за ваздухопловство Малезије. Опремљен је са BAE скај гардијан RWR и лансирним шинама нулте дужине за ракете. Испорука је реализована јануара 1994. до септембра 1995. године.[93][98]
  • Хок 109 - Извозна је варијанта, за Индонежанско ваздухопловство.[99]
  • Хок 115 - Извозна је варијанта, за Канадске оружане снаге, обележен је CT-155 хок у канадској оперативној употреби.[99]
  • Хок 129 - Извозна је варијанта, за Бахреин.[99]

Хок 120/LIFT[уреди | уреди извор]

Хок 120/LIFT (енгл. Lead-In Fighter Trainer) је варијанта, за прелазну борбену обуку, изабрана је од Јужноафриког ваздухопловства у децембру 1999. године. Код ове варијанте се користи мотор Адур 951. Варијанта авиона Хок 120/LIFT се користи и у Астралијском ратном ваздухопловству. Ова нова генерација „хока“ (120, 127 и 128), поседује ново крило, предњи и централни део трупа, вертикални и хоризонтални реп. Авион има само 10% заједништва са првом варијантом авиона. Нове варијанте имају четири пута већи животни век од оригиналне (почетне).[35][100]

Хок 127[уреди | уреди извор]

Хок 127

Аустралијско ваздухопловство је обезбедило 33 примерка авиона Хок 127/LIFT, у јуну 1997. године, од њих су 12 примерака произведени у Великој Британији, а 21 у Аустралији. Ова варијанта је такође са мотором Адур 871.[101]

Хок 128 (Хок T2)[уреди | уреди извор]

Хок 128 је нови напредни авион за обуку за Британску морнарицу, укључује савремене приказиваче уместо класичних инструмената, а покреће га мотор Адур 951. Заснива на пројекту аустралијског Хока 127 и јужноафричког Хока 120.[23]

Ову варијанту користе и саудијско и оманско ваздухопловство.[22][24][25][102]

Хок 132[уреди | уреди извор]

Производна линија Хока 132
у Бангалору.

Хок 132 је најновија извозна варијанта „хока“, а раније је била обележена као Mk. 115Y. BAE системс је испоручио 24 примерка Великој Британији до новембра 2009. године.[тражи се извор] Индија је увела у оперативну употребу Хок 132, први властити је произведен 14. августа 2008. године.[тражи се извор] Ови авиони су такође опремљени са мотором Адур мк 871.[103]

Хок 165[уреди | уреди извор]

Хок 165 је извозна варијанта по захтеву Саудијског ваздухопловства. Сви купљени, 22 примерка авиона произведени су у Великој Британији од стране BAE системс.[104]

Хок 200[уреди | уреди извор]

Хавк 200 је једносед, лаки вишенаменски ловац са акцентом на противваздухопловну одбрану, против транспортне, јуришне и хеликоптерске авијације. Малог је долета, за блиску ваздушну подршку и нападе ваздух-земља.[35] Корисници ових авиона су Индонезија, Малезија и Оман. Брунеј је такође заинтересован за куповину ове варијанте авиона.[тражи се извор]

  • Хок 203 - Извозна је варијанта, за Оман.
  • Хок 205 - Предложена је варијанта, верзија за Саудијско ваздухопловство.
  • Хок 208 - Извозна је варијанта, за Малезијско ваздухопловство.
  • Хок 209 - Извозна је варијанта, за Индонежанско ваздухопловство.
Хок 208, једносед са подвесним теретима.


Т-45 гошек[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Т-45 гошек

Т-45 гошек је водећи врхунски авион, развијен је од Хока 60 за Америчку морнарицу, за употребу у обуци на носачима авиона.[6]

Корисници[уреди | уреди извор]

Тренутни[уреди | уреди извор]

Ранији[уреди | уреди извор]

Тренутни оператори „хока“, приказани су у тамно плавој боји,
бивши у црвеној, а Т-45 гошек у светло плавој.
CT-155 хок, у канадској служби,
3. новембар 2005. године.
 Кенија
  • – 7 Хок 52, престала им је оперативна употреба,
    2012. године.
  Швајцарска
  • – 20 Хок 66, повукли су их из оперативне употребе у 2002. године, од којих је 18 продато Финској у јуну 2007.
 Уједињено Краљевство

Били су у јединицама:

  • 4. школско тренажни центар.
    • 74. ескадрила
    • 208. ескадрила
  • 6. школско тренажни центар.
  • 1. тактичка борбена јединица.
    • 79. ескадрила
    • 234. ескадрила
  • 2. тактичка борбена јединица.
    • 63. ескадрила
    • 151. ескадрила
  • 7. школско тренажни центар.
    • XIX. ескадрила
    • 92. ескадрила

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Упоредне карактеристике варијанти авиона BAE системс хок
Параметри Хок T1[1][2][3][4] Хок 128[25] T-45C гошек[109]
Тип: Обука и подршка Обука и подршка Обука
Дужина: 11.85 12,43 m 11,97 m
Размах крила: 9.39 m 9,94 m 9,39 m
Површина крила: 16.7 m² 16,7 m² 16,7 m²
Виткост крила: 5,82 5,57 5,82
Специфично оптерећење крила:
  • Минимално: 274 kg/m²
  • Максимално: 545 kg/m²
  • minimal: 255 kg/m²
  • maximal: 383 kg/m²
Висина: 4 m 3,98 m 4,09 m
Маса празног: 3.647 kg 4.480 kg 4.263 kg
Максимална маса: 8.340 kg 9.100 kg 6.387 kg
Максимална брзина (висина H): 1.037 km/h (М = 0,85) (H-опт 1.028 km/h (М = 0,85) (H-опт)
  • 1.006 km/h (H = 2.500 m )
  • 922 km/h (H = 9.150 m )
Брзина крстарења: 1.019 km/h (на нивоу мора) –
Плафон лета: 15.240 m 13.565 m 12.955 m
Максимални успон: 2.834 m/min 2.128 m/min
Радијус (без / са спољ. рез.):
  • 583 km
  • 925 km

–

Долет: 2.400 km 2.584 km 1.850 km
Макс. спољна носивост: 3.085 kg –
Погон, један мотор: Адур Mk.151-01/02 Адур Mk. 951 F405-PR-401
Потисак: 25,1 kN 28,89 kN 25,98 kN
Однаос потисак / маса:
  • Максимум: 0,65
  • Минимум: 0,32
  • Максимум: 0,62
  • Минимум: 0,41


Опремање
Опремање авиона BAE системс хок, по корисницима.[108]
Држава Ракете
ваздух-ваздух

AIM-9M сајдвиндер

Електронско
ратовање и сензори

AN/APG-66

Ракете ваздух-земља

AGM-65D маверик

Мотор
Адур 871 Адур 951
 Аустралија   Урађено – –   Урађено –
 Бахреин   Урађено – – –   Урађено
 Брунеј – – –   Урађено –
 Канада   Урађено – –   Урађено –
 Финска – – –   Урађено –
 Индија – – –   Урађено –
 Индонезија –   Урађено –   Урађено –
 Кенија – – –   Урађено –
 Кувајт   Урађено – –   Урађено –
 Малезија   Урађено   Урађено –   Урађено –
 Оман   Урађено   Урађено –   Урађено –
 Саудијска Арабија   Урађено – –   Урађено –
 Јужна Африка – – –   Урађено –
 Јужна Кореја   Урађено –   Урађено   Урађено –
  Швајцарска – – –   Урађено –
 Уједињени Арапски Емирати   Урађено –   Урађено   Урађено –
 Уједињено Краљевство   Урађено –   Урађено   Урађено   Урађено
 САД   Урађено   Урађено   Урађено – –
 Зимбабве – – –   Урађено –

Табеларни преглед укупног броја произведених авиона „хок“ (до 2012.)[уреди | уреди извор]

Укупно произведено примерака авиона BAE системс хок (до 2012.)[43]
Корисник Број примерака Варијанта
 Уједињено Краљевство 176 Хок T1
 Уједињено Краљевство – 88 наоружани AIM-9L сајдвиндер, Хок T1A.
 Финска 50 Хок 50, подршка / друге способности.
 Финска 7 Хок 51, побољшан Хок 50.
 Кенија 12 Хок 52, са кочним падобраном.
 Индонезија 20 Хок 53
 Зимбабве 8 Хок 60
 Зимбабве 5 Хок 60A, побољшан Хок 60.
 Уједињени Арапски Емирати 8 Хок 61, подршка / друге способности.
 Венецуела – Хок 62, предложени.
 Абу Даби 16 Хок 63
 Абу Даби – Хок 63A, са новим мотором и модификованим крилом.
 Абу Даби 5 Хок 63C, слично Хоку 63А.
 Кувајт 12 Хок 64, са четири AIM-9L сајдвиндера.
 Саудијска Арабија 30 Хок 65
 Саудијска Арабија 20 Хок 65A, са побољшаним мотором и крилом.
  Швајцарска 20 Хок 66
 Јужна Кореја 20 Хок 67
 Абу Даби 18 Хок 102
 Оман 4 Хок 103
 Малезија 10 Хок 108
 Индонезија 8 Хок 109
 Канада 21 Хок 115, за канадски међународни програм обуке.
 Аустралија 33 Хок 127, са напредном кабином.
 Бахреин 6 Хок 127
 Уједињено Краљевство 28 Хок 128, (Хок T2).
 Индија 66 Хок AJT
 Оман 12 Хок 203, једносед (Хок 200).
 Малезија 18 Хок 208, једносед (Хок 200).
 Индонезија 32 Хок 209, једносед (Хок 200).
Укупно обележених „хок“: 665
Укупно обележених „Т-45 гошек“: 206
Укупно произведено: 871 примерака.

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Подаци у „кутијици“ се односе на основну варијанту Хок T1.[1][2][3][4]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з „Hawk Mk.1” (на језику: (језик: руски)). Уголок неба. Приступљено 21. 2. 2013. „Hawk Mk.1” 
  2. ^ а б „Hawker Siddeley / BAe / BAE Systems Hawk” (на језику: (језик: енглески)). flugzeuginfo.net. Приступљено 21. 2. 2013. „Hawker Siddeley / BAe / BAE Systems Hawk” 
  3. ^ а б „Hawk - British Aerospace” (на језику: (језик: енглески)). fas.org. Приступљено 24. 2. 2013. „Hawk - British Aerospace” 
  4. ^ а б в „Specifications for the BAe Hawk” (на језику: (језик: енглески)). fiddlersgreen.net. 1994—2013. Приступљено 26. 2. 2013. „Specifications for the BAe Hawk” 
  5. ^ а б в г д „The BAE Hawk” (на језику: (језик: енглески)). airvectors.net. Приступљено 21. 2. 2013. „The BAE Hawk” 
  6. ^ а б в Donald 2004, стр. 175
  7. ^ Flight International 22 November (1986). стр. 61.
  8. ^ а б „HAWK ORIGINS” (на језику: (језик: енглески)). airvectors.net. Приступљено 21. 2. 2013. „HAWK ORIGINS” 
  9. ^ Reed, A., "Modern Combat Aircraft 20: BAe Hawk", Chapter 1 (Ian Allan). Reed, Arthur (1985). BAe Hawk. I. Allan. ISBN 978-0-7110-1465-7. 
  10. ^ а б в „HAWK T.1 / T.1A” (на језику: (језик: енглески)). airvectors.net. Приступљено 24. 2. 2013. „HAWK T.1” 
  11. ^ „HAWK MARK 50 / MARK 60 EXPORT VARIANTS” (на језику: (језик: енглески)). Приступљено 21. 2. 2013. „HAWK MARK 50 / MARK 60 EXPORT VARIANTS” 
  12. ^ а б в „BAE Systems Hawk” (на језику: (језик: енглески)). tutorgigpedia.com. Приступљено 21. 2. 2013. „Варијанте хока” 
  13. ^ а б „T-45A/C Goshawk -, United States of America” (на језику: (језик: енглески)). naval-technology.com. Приступљено 21. 2. 2013. „T-45A хок” 
  14. ^ Taylor 1976, стр. 63
  15. ^ Phythian 2000, стр. 166.
  16. ^ Phythian 2000, стр. 156, 239, 246
  17. ^ Phythian 2000, стр. 180.
  18. ^ Phythian 2000, стр. 180–181, 246
  19. ^ Polmar & Bell 2004, стр. 387
  20. ^ „Written Answers to Questions” (на језику: (језик: енглески)). publications.parliament.uk. 26. 1. 2005. Приступљено 22. 2. 2013. „Hawk Advanced Jet Trainer” 
  21. ^ „BAE lands £450m Hawks contract”. Blackpool Today. 20. 10. 2006. 
  22. ^ а б „The Hawk Mk.128/ RAF Hawk-T Mk2” (на језику: (језик: енглески)). Приступљено 22. 2. 2013. „The Hawk Mk.128/ RAF Hawk-T Mk2” 
  23. ^ а б "Hawk Mk 128 Makes Maiden Flight" Air Forces Monthly, September (2005). стр. 6.
  24. ^ а б „Hawk mk128 LIFT advanced jet trainer” (на језику: (језик: енглески)). airforce-technology.com. Приступљено 22. 2. 2013. „Hawk mk128 LIFT advanced jet trainer” 
  25. ^ а б в г „HAWK MARK 100 / MARK 200 / HAWK LIFT / HAWK 128” (на језику: (језик: енглески)). airvectors.net. Приступљено 22. 2. 2013. „HAWK 128” 
  26. ^ „Australia to upgrade Hawk trainers to RAF's T2 standard” (на језику: (језик: енглески)). „Аустралијски хок”  Недостаје или је празан параметар |url= (помоћ)
  27. ^ Hoyle, Craig (20. 3. 2012). „USAF training bosses underscore need for T-X acquisition” (на језику: (језик: енглески)). flightglobal.com. Приступљено 22. 2. 2013. „Замена Нортроп T-38 талон” 
  28. ^ „BAE Systems Brings New Hawk Advanced Jet Trainer Aircraft for First Time To U.S. Air Force Air Shows” (на језику: (језик: енглески)). businesswire.com. 29. 9. 2011. Приступљено 26. 2. 2013. „Hawk Advanced Jet Trainer Aircraft” 
  29. ^ Allport, Dave (30-Sep-2011). „Hawk Advanced Jet Trainers Depart for US Sales Tour” (на језику: (језик: енглески)). key.Aero/military. Архивирано из оригинала 9. 10. 2011. г. Приступљено 26. 2. 2013. „Hawk Advanced Jet Trainers Depart for US Sales Tour”  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  30. ^ а б в Field 1976, стр. 834
  31. ^ а б Field 1976, стр. 834–835
  32. ^ Field 1976, стр. 842
  33. ^ а б Field 1976, стр. 835
  34. ^ Hawk 200 faces a tougher market (на језику: (језик: енглески)). New Scientist. 10. 7. 1986. стр. 28. Приступљено 23. 2. 2013. „Hawk 200 faces a tougher market” [мртва веза]
  35. ^ а б в Polmar & Bell 2004, стр. 389
  36. ^ „HAWK MARK 100 / MARK 200 / HAWK LIFT / HAWK 128” (на језику: (језик: енглески)). airvectors.net. Приступљено 23. 2. 2013. „HAWK MARK 200” 
  37. ^ Donald, David, ур. (1997). „British Aerospace (HS) Hawk”. The Complete Encyclopedia of World Aircraft. Barnes & Nobel Books. ISBN 978-0-7607-0592-6. 
  38. ^ Field 1976, стр. 836
  39. ^ Caliaro, Luigi. In flight with the Red Arrows, A&D Magazine, May. (1996). стр. 51.
  40. ^ Jackson 2003, стр. 479–480
  41. ^ Phythian 2000, стр. 181.
  42. ^ „RAF Red Arrows – Team History.” (на језику: (језик: енглески)). Royal Air Force. 25. 8. 2012. Приступљено 25. 2. 2013. „RAF Red Arrows” 
  43. ^ а б „SUMMARY TABLE, SOURCES, & REVISION HISTORY” (на језику: (језик: енглески)). airvectors.net. Приступљено 25. 2. 2013. „SUMMARY TABLE” 
  44. ^ Jane's Defence Weekly, (1986). стр. 395-400.
  45. ^ „Inside a Navy Hawk fighter jet” (на језику: (језик: енглески)). BBC News. Приступљено 26. 2. 2013. „Inside a Navy Hawk fighter jet” 
  46. ^ Gething, Michael J. "RAF Hawk FRP Moves Onwards." Jane's Defence Upgrades, 1. 4. 2003..
  47. ^ Hoyle, Craig (26. 2. 2009). „RAF accepts first Hawk T2s but others head for storage” (на језику: (језик: енглески)). Flight International. Приступљено 26. 2. 2013. „First Hawk T2” 
  48. ^ Hoyle, Craig (15. 3. 2012). „UK ready to launch Hawk T2 training, says RAF” (на језику: (језик: енглески)). Flight International. Приступљено 26. 2. 2013. „Hawk T2” 
  49. ^ „Tributes paid to Red Arrows crash pilot Jon Egging” (на језику: (језик: енглески)). BBC Online. 21. 8. 2011. Приступљено 26. 2. 2013. „Tributes paid to Red Arrows crash pilot” 
  50. ^ „Britain-Finland barter deal” (на језику: (језик: енглески)). The Christian Science Monitor. 6. 1. 1978. Приступљено 26. 2. 2013. „Finland Hawk Mk. 50” [мртва веза]
  51. ^ „BAe Hawk” (на језику: (језик: енглески)). bcar.org.uk. Приступљено 26. 2. 2013. „BAe Hawk” 
  52. ^ GERALD O'DWYER (17. 8. 2011). „Finland looks at German MiG-29” (на језику: (језик: енглески)). Flight International. Retrieved. Приступљено 27. 2. 2013. „Фински лимит” 
  53. ^ „Finland Purchases 18 Jet Trainers (Mk. 66) from Switzerland” (на језику: (језик: енглески)). Defense-aerospace.com. 17. 8. 2011. Приступљено 27. 2. 2013. „Додатно купљени” 
  54. ^ „Suomi hankkii lisää Hawk-hävittäjiä” (на језику: (језик: енглески)). Finnish Broadcasting Agency (YLE). 28. 6. 2007. Приступљено 27. 2. 2013. „Suomi hankkii lisää Hawk-hävittäjiä” 
  55. ^ „Midnight Hawks home page” (на језику: (језик: фински)). Midnighthawks.fi. 13. 8. 2011. Приступљено 27. 2. 2013. „Midnight Hawks home page” 
  56. ^ Hoyle, Craig (16. 6. 2009). „PARIS AIR SHOW: Finnish air force chief accepts first upgraded Hawk jet trainer” (на језику: (језик: енглески)). Flight Global. Приступљено 27. 2. 2013. „PARIS AIR SHOW” 
  57. ^ „Finnish Air Force decommissioning 41 Hawk trainer jets” (на језику: (језик: енглески)). Helsingin Sanomat. 5. 11. 2010. Архивирано из оригинала 10. 11. 2010. г. Приступљено 27. 2. 2013. „Finnish Air Force decommissioning 41 Hawk trainer jets” 
  58. ^ Ravi, Sharma (12. 1. 2008). „The IAF is set to get 40 more Hawk AJTs” (на језику: (језик: енглески)). hindu.com. Приступљено 27. 2. 2013. „The IAF is set to get 40 more Hawk AJTs” 
  59. ^ Siva, Govindasamy (11. 2. 2008). „India seeks extra Hawks” (на језику: (језик: енглески)). Flight International. Приступљено 27. 2. 2013. „India seeks extra Hawks” 
  60. ^ „India Signs Up For 57 More BAE Hawk Jet Trainers” (на језику: (језик: енглески)). blogspot.com. 28. 7. 2010. Приступљено 27. 2. 2013. „India Signs Up For 57 More BAE Hawk Jet Trainers” 
  61. ^ Defense Industry Daily staff (7. 2. 2013). „Hawks Fly Away With India's Jet Trainer v2 Competition” (на језику: (језик: енглески)). .defenseindustrydaily.com. Приступљено 27. 2. 2013. „Hawks Fly Away With India’s Jet Trainer v2 Competition” 
  62. ^ „IAF, Navy to get 57 more Hawk jet trainers” (на језику: (језик: енглески)). Timesofindia.indiatimes.com. 24. Jul 2010. Архивирано из оригинала 03. 11. 2012. г. Приступљено 27. 2. 2013. „IAF, Navy to get 57 more Hawk jet trainers”  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  63. ^ Wilson, Amy (29. 7. 2010). „BAE wins £500m Hawk order” (на језику: (језик: енглески)). telegraph.co.uk. Приступљено 27. 2. 2013. „BAE wins £500m Hawk order” 
  64. ^ „GE Aviation gets license” (на језику: (језик: енглески)). Pilotsandplanesmilitary.com. 10. 2. 2011. „GE Aviation gets license”  Недостаје или је празан параметар |url= (помоћ)
  65. ^ Phythian 2000, стр. 163–164.
  66. ^ а б в Dilley, Ryan (29. 5. 2002). „The 'trainer' jet the UK loves to hawk” (на језику: (језик: енглески)). Приступљено 27. 2. 2013. „The 'trainer' jet the UK loves to hawk” 
  67. ^ Phythian 2000, стр. 156–157.
  68. ^ Phythian 2000, стр. 165–166.
  69. ^ Hugh O'Shaughnsessy (31. 7. 1996). „£1.5M Hawk Attack Women Freed”. The Independent (на језику: (језик: енглески)). Приступљено 27. 2. 2013. „£1.5M Hawk Attack Women Freed” 
  70. ^ Towers, Roy. (27. 7. 1982). „Year Of Deepening Unease For Security Forces In Zimbabwe” (на језику: (језик: енглески)). Glasgow Herald. стр. 5. Приступљено 27. 2. 2013. „Year Of Deepening Unease For Security Forces In Zimbabwe” 
  71. ^ „Zimbabwe military warns Goma bombings to go on” (на језику: (језик: енглески)). South African Press Association. 13. 5. 1999. Архивирано из оригинала 17. 02. 2015. г. Приступљено 27. 2. 2013. „Zimbabwe military warns Goma bombings to go on” 
  72. ^ Ewen, MacAskill (20. 1. 2000). „Britain's ethical foreign policy: keeping the Hawk jets in action” (на језику: (језик: енглески)). guardian.co.uk. Приступљено 27. 2. 2013. „Ембарго наиспоруке” 
  73. ^ „UK halts arms to Zimbabwe” (на језику: (језик: енглески)). BBC News. 13. 5. 2000. Приступљено 27. 2. 2013. „UK halts arms to Zimbabwe” 
  74. ^ Scott 1996, стр. 560.
  75. ^ Scott 1996, стр. 564–566.
  76. ^ Scott 1996, стр. 567, 570–571
  77. ^ Pfiefer, Sylvia (29. 4. 2010). „Iraq in talks to buy BAE Hawk jets” (на језику: (језик: енглески)). Financial Times. Приступљено 28. 2. 2013. „Iraq in talks to buy BAE Hawk jets” 
  78. ^ а б в „Saudi catches the UK train” (на језику: (језик: енглески)). Arabian Aerospace. 10. 8. 2012. Приступљено 28. 2. 2013. „Saudi catches the UK train” 
  79. ^ Barrie, Douglas (16. 11. 1993). „BAe in Hawk building talks with South Africa” (на језику: (језик: енглески)). FLIGHT INTERNATIONAL. Приступљено 28. 2. 2013. „BAe in Hawk building talks with South Africa” 
  80. ^ Keith, Kampbell (2. 7. 2004). „Hawk production under way in South Africa” (на језику: (језик: енглески)). Engineering News. Приступљено 28. 2. 2013. „Hawk production under way in South Africa” 
  81. ^ „First SA-assembled Hawk completes maiden flight” (на језику: (језик: енглески)). engineeringnews.co.za. 14. 1. 2005. Приступљено 28. 2. 2013. „First SA-assembled Hawk completes maiden flight” 
  82. ^ „BAE Systems Hawk” (на језику: (језик: енглески)). aeroflight.co.uk. 25. 6. 2010. Приступљено 22. 2. 2013. „Hawk” 
  83. ^ а б в Polmar & Bell 2004, стр. 388
  84. ^ Fricker World Air Power Journal Volume 22. стр. 100.
  85. ^ а б Fricker World Air Power Journal Volume 22. стр. 104.
  86. ^ а б Fricker World Air Power Journal Volume 22. стр. 105.
  87. ^ а б Fricker World Air Power Journal Volume 22. стр. 106.
  88. ^ Frawley 2002, стр. 48
  89. ^ а б Fricker World Air Power Journal Volume 22. стр. 111.
  90. ^ а б в г Fricker World Air Power Journal Volume 22. стр. 103.
  91. ^ Jackson 2003, стр. 478–480
  92. ^ Fricker World Air Power Journal Volume 22. стр. 106-107.
  93. ^ а б в г д Jackson 2003, стр. 480
  94. ^ а б Fricker World Air Power Journal Volume 22. стр. 108-109.
  95. ^ Fricker World Air Power Journal Volume 22. стр. 109.
  96. ^ Polmar & Bell 2004, стр. 388–389.
  97. ^ Fricker World Air Power Journal Volume 22. стр. 108.
  98. ^ Fricker World Air Power Journal Volume 22. стр. 107.
  99. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ „Directory: World Air Forces” (на језику: (језик: енглески)). Flight International. 11—17 November 2008. Приступљено 1. 3. 2013. „Directory: World Air Forces”  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  100. ^ Engelbrecht, Leon (15. 2. 2010). „BAE Systems Hawk Mk120” (на језику: (језик: енглески)). defenceweb.co.za. Приступљено 26. 2. 2013. „BAE Systems Hawk Mk120” 
  101. ^ „Hawk mk127 LIFT trainer aircraft” (на језику: (језик: енглески)). airforce-technology.com. Приступљено 22. 2. 2013. „Hawk mk127 LIFT trainer aircraft” 
  102. ^ ANDREW, CHUTER (Dec. 21, 2012). „Oman, BAE Reach Agreement on Typhoon and Hawk Deal” (на језику: (језик: енглески)). defensenews.com. Архивирано из оригинала 22. 01. 2013. г. Приступљено 2. 3. 2013. „Oman, BAE Reach Agreement on Typhoon and Hawk Deal”  Текст „topnews” игнорисан (помоћ); Текст „text” игнорисан (помоћ); Текст „FRONTPAGE” игнорисан (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  103. ^ „HAL to Hand Over first Hawk Jet Trainer to Indian Air Force Thursday” (на језику: (језик: енглески)). India-defence.com. 17. 8. 2011. Архивирано из оригинала 27. 9. 2011. г. Приступљено 2. 3. 2013. „HAL to Hand Over first Hawk Jet Trainer to Indian Air Force Thursday” 
  104. ^ Ripley, Tim (10. 7. 2012). „Saudis look to surge pilot training in UK” (на језику: (језик: енглески)). janes.com. Приступљено 2. 3. 2013. „Saudis look to surge pilot training in UK” 
  105. ^ Hoyle Flight International 13–19 December (2011). стр. 33.
  106. ^ Hoyle Flight International 13–19 December (2011). стр. 34.
  107. ^ Hoyle Flight International 13–19 December (2011). стр. 36.
  108. ^ а б „Hawk” (на језику: (језик: енглески)). deagel.com. Приступљено 26. 2. 2013. „HAWK” 
  109. ^ „T-45 Goshawk” (на језику: (језик: енглески)). globalsecurity.org. Приступљено 24. 2. 2013. „Specifications” 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

BAE системс хок на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=BAE_системс_хок&oldid=27567350”