BASE skakanje

Из Википедије, слободне енциклопедије
BASE skok sa mosta
BASE skok sa zgrade

BASE skakanje (engl. Base jumping) je sport, u kojem padobranac skače sa nepokretnih objekata (zgrada, antena, mostova, stena, planinskih vrhova, itd). Većina BASE skakača dolazi iz redova padobranaca koji inače skaču iz vazduhoplova.[1][2]

Pojam BASE[уреди]

BASE je engleska skraćenica za Building (zgrada), Antenna (antena - stub), Span (most, luk, kupola), i Earth (stijena ili neka druga prirodna formacija), i ukazuje na to sa kojih objekata BASE padobranci obavljaju svoje skokove.

Zakonska regulativa[уреди]

U brojnim državama ova vrsta padobranstva je zabranjena, tako da brojni skakači padobranski skok izvode protivzakonito, zbog čega bivaju hapšeni i kažnjavani. Zato mnogi BASE skakanje svrstavaju u ekstremni oblik padobranstva.

Oprema za izvođenja skoka[уреди]

BASE skakanje se izvodi uz pomoć posebno oblikovanog padobrana, i posebnog načina slaganje padobrana. Padobranac sa sobom ne nosi rezervni padobran. S obzirom na relativno male visine sa kojih BASE skakači izvode skok rezervni padobran je nepotreban, pa čak može biti i opasan, zbog mogućnosti umotavanja u kupolu ili veze padobrana i kratkoće vremena za odbacivanja glavnog padobrana i „punjenje“ kupole rezervnog padobrana nakon odbacivanja glavnog padobrana.

Istorijat[уреди]

Četvorougaoni padobran, sa kojim je istovremeno izveden prvi skok padobranom i prvi BASE skok sa zvonika katedrale.

Iako je ova vrsta skakanja, za mnoge, relativno mlada ona je praktično najstariji disciplina u padobranstvu. To potvrđuje činjenica da je oko 1615. ili 1616. hrvat Faust Vrančić objavio je crtež četvorougaonog padobrana, i kao 65-godišnjak, teško bolestan i nedugo pre smrti - sa padobranom sopstvene konstrukcije izveo prvi uspešan skok (u zavisnosti od izvora) sa zvonika Bazilike sv. Marka u Veneciji ili sa 86 metara visokog zvonika katedrale svetoga Maritna u Bratislavi.

Do 1980. godine samo nekoliko ljudi skakalo je klasičnim padobranom i to samo sa pojedinih vrsta objekata. Među prvima, koji su uspešno skočili sa sva četiri BASE objekta (most, antena, litica i visoka zgrada) bili su Carl Boenish i njegova supruga Jean Boenish

Sa druge strane, treba naglasiti da je istorija padobranstva započela skakanjem sa objekta, zbog nedostatala odgovarajućih vazduhoplova za tu namenu:

  • 1912. Austrijanac Franz Reichelt (poznat i kao „Šišmiš“), skočio je sa Ajfelovog tornja padobranom sopstvene konstrukcije. Skok se nažalost tragično završio.
  • 1963. Hartmut Huber iz Minhena skočio je pet puta sa već otvorenim padobranom.
  • 1965. Erich Felbermayr iz Velsa skočio je sa litice u Dolomitskim Alpima.
  • 1966. Wolf Weitzenböck takođe je skočio sa jedne od stena u Dolomitima.
  • 1970. Berthold Rubin iz Kelna skočio je sa mosta Europabrücke kod Insbruka, visokog 190 metara..
  • 1975. Owen Quinn skočio je sa zgrade Svetskog trgovinskog centra u Njujorku.
  • 1981. Phil Smith i Phil Mayfield bili su prvi padobranci na svetu koji su skočili sa svih BASA objekata, u četri zajedniča skoka.
  • 1982. Klaus Heller iz Minhena skočio je sa mosta Kochertalbrücke, visokog 185 metara.
  • 1984. Rainer Nowak skočio je sa Olimpijskog tornja u Minhenu. Otprilike u isto vreme BASE skokovi su izvedeni i sa Trollveggen u Norveškoj.

U Sjedinjenim Američkim Državama svake godine u oktobru (uvek treće subote u mesecu) organizuje se najverovatnije najveći legalni događaj BASE skakanja na svetu: „Brige day“ (Most Dan) u Zapadnoj Virdžiniji: Most sa koga se skače nalazi se u Parku prirode i skokovi su dopušteni samo u okviru određenog vremenskog perioda - od devet ujutro do tri popodne.

Smrtni slučajevi[уреди]

  • BASE skakanje od 2006. godine ima ukupnu stopu smrtnost koja se procenjuje na oko jedan smrtni slučaj na šezdesetak skakača.[3]
  • Proučavanjem rezultat 20.850 BASE skokova sa istog mesta (Kjerag masiva u Norveškoj) evidentirano je devet smrtnih slučajeva u periodu od 11 godina 1995—2005., ili 1 smrtni slučaj na svakih 2.317 skokova.[4][5]
  • Međutim, evidentirano je da je na tom mestu, 1 od svakih 254 skokova u tom razdoblju rezultovao nesmrtronosnom nesrećom.[4]
  • BASE skok je jedan od najopasnijih rekreativnih aktivnosti u svetu, sa stopom smrtnosti i povreda koja je do 43 puta veća od skokova padobranom iz vazduhoplova.[4][5]

Poznata skakališta[уреди]

  • Kjerag, Norveška
  • Ściana Troli, Norveška
  • Engelberg, Švajcarska
  • Lauterbrunnental, Švajcarska
  • El Capitan, SAD
  • Glacier Point, SAD
  • Half Dome, SAD
  • New River Gorge Bridge, SAD
  • Angelovi slapovi, Venecuela
  • Jungfrau, Švajcarska

Izvori[уреди]

  1. „BASENumbers.org”. BASENumbers.org. Приступљено 2014-02-03. 
  2. Sangiro. „BASE Jumping Resource and Community”. Basejumper.com. Приступљено 2014-02-03. 
  3. Westman, A; Rosen, M; Berggren, P; Bjornstig, U (7 April 2008). „Parachuting from fixed objects: descriptive study of 106 fatal events in BASE jumping 1981-2006”. British Journal of Sports Medicine 42 (6): 431–436. DOI:10.1136/bjsm.2008.046565. 
  4. 4,0 4,1 4,2 Soreide, K; Ellingsen, CL, Knutson, V (May 2007). „How dangerous is BASE jumping? An analysis of adverse events in 20,850 jumps from the Kjerag Massif, Norway.”. The Journal of trauma 62 (5): 1113–7. DOI:10.1097/01.ta.0000239815.73858.88. PMID 17495709. 
  5. 5,0 5,1 „Risk of dying and sporting activities”. Medicine.ox.ac.uk. 2003-05-26. Приступљено 2014-02-04. 

Spoljašnje veze[уреди]