Badšahi džamija

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Badšahi džamija
Badshahi Mosque front picture.jpg
Badšahi džamija
Badšahi džamija на мапи Пакистана
Badšahi džamija
Badšahi džamija
Lokacija na mapi Pakistana
Osnovne informacije
LokacijaLokacija u Lahoru, Pakistan
Koordinate31°35′17″ SGŠ; 74°18′36″ IGD / 31.588075° SGŠ; 74.310125° IGD / 31.588075; 74.310125Koordinate: 31°35′17″ SGŠ; 74°18′36″ IGD / 31.588075° SGŠ; 74.310125° IGD / 31.588075; 74.310125
Religijaislam
Grana/tradicijasunizam
Država Pakistan
Arhitektonski opis
Tip arhitektureDžamija
Završetak izgradnje1673
Specifikacije
Kapacitet100.000
Broj minareta8 (4 glavna, 4 manja)
Visina minareta176 ft 4 in (53,75 m)
MaterijaliCrveni peščar, mermer

Badšahi džamija (pandžabski i urd. بادشاہی مسجد, ili „Imperijalna džamija”) džamija je iz mogulske ere u Lahoru, prestonici pakistanske provincije Pundžab[1], Pakistan. Džamija je locirana zapadno od Lahorske tvrđave uz rubove Zidanog grada Lahora,[2] i naširoko se smatra jednim od najznačajnijih obeležja Lahora.[3]

Badšahi džamiju je naručio car Aurangzeb 1671. godine, a izgradnja džamije je trajala dve godine do 1673. godine. Džamija je važan primer mogulske arhitekture, sa eksterijerom koji je ukrašen rezbarenim crvenim peščenjakom sa umetnutim mramorom. Ona je najveća i najnovija od velikih imperijalnih džamija iz mogulskog doba i druga je po veličini džamija u Pakistanu.[4] Posle pada Mugalskog carstva džamija je služila kao garnizon od Sikskog carstva i Britanske imperije, a sada je jedna od najpoznatijih pakistanskih znamenitosti.

Lokacija[уреди]

Badšahi džamija se nalazi preko puta Hazuri bašte iz Tvr]ave Lahor.
Badšahi džamija je poznata po izrezbarenim mramoru i složenim gipsanim radovima koji se koriste u unutrašnjosti džamije.

Džamija je locirana pored Zidanog grada Lahor, Pakistan. Ulaz u džamiju leži na zapadnoj strani pravougaone Hazuri bašte i okrenut je prema čuvenoj Alamgiri kapiji utvrđenja Lahor, koja se nalazi na istočnoj strani Hazuri bašte. Džamija se takođe nalazi pored Rošnaj kapije, jedne od originalnih trinaest kapija Lahora, koja se nalazi na južnoj strani Hazuri bašte.[5]

U blizini ulaza u džamiju nalazi se grob Muhameda Ikbala, pesnika koji je u Pakistanu veoma cenjen kao osnivač Pakistanskog pokreta koji je doveo do stvaranja Pakistana kao domovine za muslimane britanske Indije.[6] U blizini ulaza u džamiju nalazi se i grob Ser Sikandara Hajata Kana, koji imao veliku ulogu u očuvanju i restauraciji ove džamije.[7]

Istorija[уреди]

Izgradnja[уреди]

Badšahi džamija ima monumentalni ulaz koji gleda na četvorougaonu Hazuri baštu i tvrđavu Lahor.

Džamiju je naručio mogulski car Aurangzeb 1671. godine, a izgradnju je nadgledao carev polubrat i guverner Lahora Muzafar Husein, takođe poznat pod imenom Fidaj Kan Koka.[8] Aurangzeb je izgradio džamiju kako bi obeležio svoje vojne kampanje protiv maratskog kralja Čatrapati Šivadžija.[4] Nakon samo dve godine izgradnje, džamija je otvorena 1673. godine.

Era Sika[уреди]

Samadi Randžit Singa (bela zgrada) je svetilište Sika koje je izgrađeno pored džamije 1848. godine.

Dana 7. jula 1799, armija Sika Randžit Singa preuzela je kontrolu nad Lahorom.[9] Nakon osvajanja grada, maharadža Randžit Sing je koristio ogromno dvorište džamije kao konjušnicu za svoje vojne konje, i njenih 80 hudžura (manjih učionica koje okružuju dvorište) kao kasarnu za svoje vojnike i kao ostave za vojne zalihe.[10] Godine 1818. on je sagradio mramornu zgradu u Hazuri bašti okrenutu prema džamiji, poznatu kao Hazuri Bag Baradari,[11] koju je koristio kao svoj službeni kraljevski dvor za prijem poslanika.[12] Moguće je da su mermerne ploče za baradari Siki opljačkali sa drugih spomenika u Lahoru.[13]

Tokom Prvog anglo-sikijskog rata 1841. godine, sin Randžit Singa, Šer Sing, koristio je velike minarete džamije za postavljanje zamburaha ili lakih topova koji su korišteni za bombardovanje pristalica regantkinje Čand Kaur, koji su se sklonili u opkoljenoj tvrđavi Lahor. U jednom od ovih bombardovanja, Divan-e-Am tvrđave (dvorana za javne prijeme) je uništena, ali je kasnije obnovljena u britanskoj eri.[2] Tokom tog vremena, Henri de La Ruž, francuski konjički oficir zaposlen u vojsci Šer Singa,[14] takođe je koristio tunel koji je povezivao džamiju Badšahi sa utvrđenjem u Lahoru kao privremeno skladište baruta.[15]

Reference[уреди]

  1. ^ „Lahore's iconic mosque stood witness to two historic moments where tolerance gave way to brutality”. 
  2. 2,0 2,1 „Badshahi Mosque”. Ualberta.ca. Приступљено 2. 1. 2014. 
  3. ^ „Holiday tourism: Hundreds throng Lahore Fort, Badshahi Masjid - The Express Tribune” (на језику: енглески). 9. 10. 2014. Приступљено 10. 9. 2016. 
  4. 4,0 4,1 Meri, Joseph (31. 10. 2005). Medieval Islamic Civilization: An Encyclopedia. Routledge. стр. 91. 
  5. ^ Waheed ud Din, p.14
  6. ^ Waheed Ud Din, p.15
  7. ^ IH Malik Sikandar Hayat Khan: A Biography Islamabad: NIHCR, 1984. p 127
  8. ^ Meri, p.91
  9. ^ „Welcome to the Sikh Encyclopedia”. Thesikhencyclopedia.com. 14. 4. 2012. Архивирано из оригинала на датум 30. 12. 2013. Приступљено 2. 1. 2014. 
  10. ^ Sidhwa, Bapsi (1. 1. 2005). „City of Sin and Splendour: Writings on Lahore”. Penguin Books India. Приступљено 10. 12. 2016 — преко Google Books. 
  11. ^ Tikekar, p. 74
  12. ^ Khullar, K. K. (1980). Maharaja Ranjit Singh. Hem Publishers. стр. 7. Приступљено 12. 7. 2010. 
  13. ^ Marshall, Sir John Hubert (1906). Archaeological Survey of India. Office of the Superintendent of Government Printing. 
  14. ^ „De La Roche, Henri Francois Stanislaus”. allaboutsikhs.com. Архивирано из оригинала на датум 27. 12. 2010. Приступљено 10. 1. 2014. 
  15. ^ Grey, C. (1993). European Adventures of Northern India. Asian Educational Services. стр. 343—. ISBN 978-81-206-0853-5. 

Literatura[уреди]

  • Josef W. Meri. Medieval Islamic Civilization. Taylor & Francis. ISBN 0415966914. 
  • Maneesha Tikekar. Across the Wagah. Bibliophile South Asia. ISBN 8185002347. 
  • Carolyn Black. Pakistan: The culture. Crabtree Publishing Company. ISBN 0778793486. 
  • Waheed Ud Din. The Marching Bells: A Journey of a Life Time. Author House. ISBN 9781456744144. 
  • Asher, Catherine B., Architecture of Mughal India: The New Cambridge History of India Cambridge: Cambridge University Press, 1992.
  • Chugtai, M.A., Badshahi Mosque, Lahore: Lahore, 1972.
  • Gascoigne, Bamber, The Great Mughals, New York: Harper & Row, 1971.
  • Koch, Ebba, Mughal Architecture, Munich: Prestel-Verlag, 1992.

Spoljašnje veze[уреди]