Bakar(I) oksid

Из Википедије, слободне енциклопедије
Bakar(I) oksid
IUPAC ime
Drugi nazivi Kupro oksid
Dibakar oksid
Kuprit
Crveni bakar oksid
Identifikacija
CAS registarski broj 1317-39-1 YesY
PubChem[1][2] 10313194
ChemSpider[3] 8488659 YesY
UNII T8BEA5064F YesY
EINECS broj 215-270-7
KEGG[4] C18714
RTECS GL8050000
Jmol-3D slike Slika 1
Slika 2
Svojstva
Molekulska formula Cu2O
Molarna masa 143,09 g/mol
Agregatno stanje smeđe-crveni prah
Gustina 6,0 g/cm3
Tačka topljenja

1235 °C, 1508 K, 2255 °F

Tačka ključanja

1800 °C, 2073 K, 3272 °F

Rastvorljivost u vodi Nerastvoran
Rastvorljivost u kiselina Rastvoran
Energijska barijera 2,137 eV
Struktura
Kristalna rešetka/struktura kubna
Termohemija
Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfHo298 −170 kJ·mol−1
Standardna molarna entropija So298 93 J·mol−1·K−1
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) SIRI.org
ЕU-klasifikacija Štetan (Xn)
Opasan po životnu sredinu (N)
EU-indeks 029-002-00-X
NFPA 704
NFPA 704.svg
0
2
1
 
R-oznake R22, R50/53
S-oznake (S2), S22, S60, S61
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni Bakar(I) sulfid
Bakar(II) sulfid
Bakar(I) selenid
Drugi katjoni Bakar(II) oksid
Silver(I) oksid
Nikal(II) oksid
Cink oksid

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Bakar(I) oksid (kupro oksid) je neorgansko jedinjenje sa formulom Cu2O. On je jedan od glavnih oksida bakra. Ovaj crveno obojeni prah je komponenta nekih boja koje sprečavaju obrastanje organizmima predmeta potopljenih u vodu. Ovo jedinjenje može da izgleda bilo žuto ili crveno, u zavisnosti od veličine čestica, ali se obe forme degradiraju do bakar(II) oksida u vlažnom vazduhu.[5] Bakar(I) oksid je nađen u crvenkastom mineralu kupritu.

Priprema[уреди]

Bakar(I) oksid se može proizvesti na više načina.[6] Najjednostavniji način je oksidacija bakarnog metala:

4 Cu + O2 → 2 Cu2O

Aditivi kao što su voda i kiseline utiču na brzinu ovog procesa kao i na dalju oksidaciju bakar(II) oksida. On se takođe proizvodi industrijski redukcijom bakar(II) rastvora sa sumpor dioksidom. Vodeni rastvori bakar hlorida reaguju sa bazama da formiraju isti materijal.

Reference[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ^ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG“. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. ^ N. N. Greenwood, A. Earnshaw, Chemistry of the Elements, 2nd ed., Butterworth-Heinemann, Oxford, UK, 1997.
  6. ^ H. Wayne Richardson "Copper Compounds in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry 2002, Wiley-VCH, Weinheim. doi:10.1002/14356007.a07_567

Vidi još[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Bakar(I) oksid