Bakar(I) oksid

Из Википедије, слободне енциклопедије
Bakar(I) oksid
Copper(I) oxide
Copper(I) oxide unit cell
Nazivi
IUPAC naziv
Bakar(I) oksid
Drugi nazivi
Kupro oksid
Dibakar oksid
Kuprit
Crveni bakar oksid
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.013.883
EC broj 215-270-7
KEGG[1]
RTECS GL8050000
UNII
Svojstva
Cu2O
Molarna masa 143,09 g/mol
Agregatno stanje smeđe-crveni prah
Gustina 6,0 g/cm3
Tačka topljenja 1.235 °C (2.255 °F; 1.508 K)
Tačka ključanja 1.800 °C (3.270 °F; 2.070 K)
Nerastvoran
Rastvorljivost u kiselina Rastvoran
Energijska barijera 2,137 eV
Struktura
Kristalna rešetka/struktura kubna
Termohemija
Standardna molarna entropija So298 93 }-J·mol−1·K−1
Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfHo298 −170 kJ·mol−1-{
Opasnosti
Bezbednost prilikom rukovanja SIRI.org
Štetan (Xn)
Opasan po životnu sredinu (N)
R-oznake R22, R50/53
S-oznake (S2), S22, S60, S61
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni
Bakar(I) sulfid
Bakar(II) sulfid
Bakar(I) selenid
Drugi katjoni
Bakar(II) oksid
Silver(I) oksid
Nikal(II) oksid
Cink oksid
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Bakar(I) oksid (kupro oksid) je neorgansko jedinjenje sa formulom Cu2O. On je jedan od glavnih oksida bakra. Ovaj crveno obojeni prah je komponenta nekih boja koje sprečavaju obrastanje organizmima predmeta potopljenih u vodu. Ovo jedinjenje može da izgleda bilo žuto ili crveno, u zavisnosti od veličine čestica, ali se obe forme degradiraju do bakar(II) oksida u vlažnom vazduhu.[4] Bakar(I) oksid je nađen u crvenkastom mineralu kupritu.

Priprema[уреди]

Bakar(I) oksid se može proizvesti na više načina.[5] Najjednostavniji način je oksidacija bakarnog metala:

4 Cu + O2 → 2 Cu2O

Aditivi kao što su voda i kiseline utiču na brzinu ovog procesa kao i na dalju oksidaciju bakar(II) oksida. On se takođe proizvodi industrijski redukcijom bakar(II) rastvora sa sumpor dioksidom. Vodeni rastvori bakar hlorida reaguju sa bazama da formiraju isti materijal.

Reference[уреди]

  1. Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  3. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. N. N. Greenwood, A. Earnshaw, Chemistry of the Elements, 2nd ed., Butterworth-Heinemann, Oxford, UK, 1997.
  5. H. Wayne Richardson "Copper Compounds in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry 2002, Wiley-VCH, Weinheim. doi:10.1002/14356007.a07_567

Vidi još[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]