Bakar(I) sulfid

Из Википедије, слободне енциклопедије

Шаблон:Chembox Solubility-latInWater-lat

Bakar(I) sulfid
Kristallstruktur Chalkosin.png
Nazivi
IUPAC naziv
Bakar(I) sulfid
Drugi nazivi
Kupro sulfid
halkocit
Identifikacija
CAS registarski broj 22205-45-4 ДаY
PubChem[1][2] 62755
ChemSpider[3] 8305611 ДаY
ChEBI 51114
RTECS GL8910000
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula
Molarna masa 0 g mol−1
Gustina 5,6 g/cm3[4]
Tačka topljenja
Rastvorljivost neznatno je rastvoran u HCl; rastvoran je u NH4OH, KCN; razlaže se u HNO3, H2SO4
Hazardi
Tačka paljenja Nije zapaljiv
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni
Bakar(I) oksid
Bakar(I) selenid
Drugi katjoni
Nikal(II) sulfid
Bakar(II) sulfid
Zink sulfid
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Bakar(I) sulfid je bakar sulfid, hemijsko jedinjenje bakra i sumpora. Njegova hemijska formula je Cu2S. On se nalazi u prirodi u mineralu halkocitu. On ima uzak stehiometrijski opseg od Cu1.997S do Cu2.000S.[6].

Priprema i reakcije[уреди]

Cu2S se može pripremiti jakim zagrevanjem bakra u sumpornoj pari ili H2S[5]. Reakcija bakarnog praha u istopljenom sumporu brzo proizvodi Cu2S, dok je kuglicama bakra potrebna mnogo viša temperatura.[7] Cu2S reaguje sa kiseonikom da formira SO2:[8]

2Cu2S + 3O2 → 2Cu2O + 2SO2

U proizvodnji bakra dve trećine istopljenog bakar sulfida se oksiduje na gornji način, a Cu2O reaguje sa neoksidovanim Cu2S da formira Cu metal:[8]

Cu2S + 2Cu2O → 6Cu + SO2

Reference[уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform. 2 (1): 3. doi:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. Pradyot Patnaik. Handbook of Inorganic Chemicals. McGraw-Hill, 2002, ISBN 0-07-049439-8
  5. 5,0 5,1 Greenwood, Norman N.; Earnshaw, A. (1984). Chemistry of the Elements. Oxford: Pergamon. стр. 1373. doi:10.1002/crat.2170200510. ISBN 0-08-022057-6. 
  6. An electrochemical investigation of the system copper-sulfur, R. W. Potter, Economic Geology; 1977; 72;. 8; 1524-1542
  7. The formation of Cu2S from the elements I. Copper used in form of powders, Blachnik R., Müller A., Thermochimica Acta, 361, 1-2, (2000), 31-52, doi:10.1016/S0040-6031(00)00545-1
  8. 8,0 8,1 Egon Wiberg, Arnold Frederick Holleman (2001) Inorganic Chemistry, Elsevier ISBN 0-12-352651-5

Literatura[уреди]

Vidi još[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]