Пругаста риба стрелац

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Banded archerfish)

Пругаста риба стрелац
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Actinopterygii
Ред: Perciformes
Породица: Toxotidae
Род: Toxotes
Врста:
T. jaculatrix
Биномно име
Toxotes jaculatrix
(Pallas, 1767)
Синоними[2]
  • Sciaena jaculatrix Pallas, 1767

Пругаста риба стрелац (Toxotes jaculatrix) је риба која насељава брактичне воде из реда је Гргечке, рода Toxotes породице риба стрелаца. Сребрне је боје, са стране има карактеристичне, троугласте ознаке.[3] Најпознатија је по својој способности да пљувачком онеспособи плен.[2][4] Веће рибе могу погодити плен удаљен 2 до 3 метра (6 или 9 стопа).[4] До плена могу доћи у року од 50 милисекунди.[5]

Име се односи на стрелца, због необичне методе коју користе за хватање плена. Пругаста риба стрелац живи у Индо-Пацифику и Океанији, обично у мангровим естуарима и речним ушћима. Током живота се крећу између свеже, слане и брактичне воде, али не да би се размножавали. Због своје сребрнасте боје, понекад се чувају као акваријске рибе, мада је нега захтевна и не препоручује се већина кућних акваријума.[2]

Таксономија и етимологија[уреди | уреди извор]

Илустрација Петера Блекера 1878. године

Toxotes jaculatrix је првобитно описао Петер Симон Палас 1767. године. Од тада је у употреби неколико синонима (попут Labrus jaculatrix и Sciaena jaculatrix) и правописних грешака (Toxotes jaculator).[6][2]

Toxotes на грчком језику значи лук или стрелац, посебно се односе на астролошки знак Стрелца.[7] Име врсте jaculatrix повезано је са речју jaculate што на енглеским језику значи бацач или точак. Имена се односе на навику пругасте рибе стрелца да лови плен гађајући га „стрелицама“ (млазом) воде из уста.[8]

Опис[уреди | уреди извор]

Пругаста риба стрелац има четири леђне бодље, 11 до 13 леђна крака, три аналне бодље (од којих је трећа најдужа)[3] и 15 до 17 аналних леђних крака.[2] Прве бодље су увек најкраће; краци постају краћи према задњем крају.[3] Постоји око 23 размере између прве леђне бодље и задњих ноздрва.[3] Одређени делови тела су тамнозелене боје. Леђа су јој маслинастозелена или смеђа.[3] Леђна пераја су жућкасто-зелена и краћа су од аналних пераја,[3] која су сребрне боје.[3]

Тело је дугуљастог облика и подигнуто је на задњој страни. Углавном је сребрно беле боје, иако су примећене различите боје, попут жуте.[3] На доњој страни могу бити присутне четири до шест широких црних трака.[4] Прва трака налази се испред оперкулума, а друга се налази иза њега. Трећа трака налази се испод леђног пераја, четврта трака испод меког леђног пераја, а пета (ако постоји) на месту између аналног и репног пераја.[3] Ова пераја постају краћа како старе рибе. Пругаста риба стрелац може достићи максималну дужину од 30 центиметара; међутим, просечна дужина је око 20 центиметара (7,9 инча).[2]

Пругаста риба стрелац има велике очи, које за разлику од многих других риба поседују бинокуларни вид. Глава је нешто краћа од тела, са изразито наглашеном њушком. Младунци могу бити жутозелене до браон боје на леђној страни и сребрнасте на трбушној страни. Бокови су сивозелене боје. Неки јединке пругасте рибе стрелца имају неправилне жуте мрље између својих трака.[9]

Могућност полног диморфизма није истражена.[10]

Поређење са другим рибама стрелцима[уреди | уреди извор]

Пругаста риба стрелац и његов „рођак” пегава или обична риба стрелац (Toxotes chatareus) понекад се групирају и продају заједно под ознаком риба стрелац.[11] Међутим, пругаста риба стрелац има четири леђне бодље, док пегава риба стрелац има пет. Пругаста риба стрелац обично има четири до пет трака у облику клина, а пегава риба стрелац има шест или седам тачака (пега) и краће траке.[11] Пругаста риба стрелац такође се може мешати са Toxotes microlepis. Теже их је разликовати, али најупечатљивија је разлика у последња два крака.[11]

Понашање[уреди | уреди извор]

Исхрана[уреди | уреди извор]

Пругаста риба стрелац су сваштоједи. Дању излазе на површину да се хране плутајућом материјом. Њихова исхрана садржи биљну материју и инсекте.[2] Њихова прехрана, такође, садржи подводни плен, укључујући ракове и мале рибе.[12]

Лов[уреди | уреди извор]

Лов инсекта

Пругаста риба стрелац има уста прилагођена за пљување млаза воде на даљину, у распону од 150 центиметара (59 инча).[4] Студија је показала да погађају плен са тачношћу већом од 50%, упркос преламању светлости.[13] Такође, оне су сугерисале да је пругаста риба стрелац способна за тродимензионалне задатке.[13][14]

Размножавање[уреди | уреди извор]

Начин размножавања није добро познат. Верује се да се пругаста риба стрелац први пут размножава када нарасте око 10 центиметара. Постоје тврдње да одлазе на гребене слане воде, али ти подаци нису потврђени.[15] Излажу од 20.000 до 150.000 јаја одједном.[12] Ретко се узгајају у заточеништву.[9]

Распрострањеност и станиште[уреди | уреди извор]

Пругаста риба стрелац настање Индо-Пацифик и воде изван северне Аустралије, а ређе оне на јужној обали.[10] Може се наћи од источне Индије до Филипинских острва, на југу до Аустралије, као и у водама изван Саломонових Острва и Индонезијског архипелага.[2] Примећена је на истоку Нових Хебрида (данас познати као Вануату).[16] Пругаста риба стрелац се налази углавном у подручјима слане воде.[2] Мангрове естуаре су његова основна станишта, мада се повремено налазе и у слатководним рекама. Иако се током животног циклуса могу кретати између слатке и слане воде, то не чине тако да се размножавају.[17]

Однос са људима[уреди | уреди извор]

Пругаста риба стрелац је прилично уобичајена у Индо-Пацифику и тренутно нису угрожени.[1] Они имају мањи комерцијални значај у рибарству и могу се продавати свеже на тржиштима или бити сакупљени за трговину акваријумима.[2]

Акваријуми[уреди | уреди извор]

Врсте из рода Toxotes, укључујући Пругаста риба стрелац, чувају се као акваријске рибе.[2] У акваријуму, пругаста риба стрелац може нарасти до 25 центиметара (9,8 инча).[9] Могу се држати у малим групама од три до пет;[15] рибе исте величине се слажу, али веће рибе могу бити агресивне према онима које су мање,[10] и чак их покушавају појести.[15] Они могу живети од пет до осам година у заточеништву, а повремено и девет или десет. Пругастој риби стрелцу потребна је топла вода, обично између 25 и 30 °C (77 до 86°F).[10] Акваријум треба да буде велики са средњим количинама раста биљака и довољно простора за пливање. Требао би бити дубок најмање 20 до 30 центиметара (7,9 до 11,8 инча).[10]

Пругаста риба стрелац обично се не препоручују за просечне кућне акваријуме упркос атрактивном изгледу, јер је нега тешко и захтева посебне услове.[15] С' обзиром да хватају сами плен, не хране се пахуљицама, па их је тешко хранити.[10] Потребна им је богата вода. У дивљини су у стању да искоче из воде како би ухватили плен на високим гранама, тако да могу да искоче и из акваријума.[15] Њихови акваријуми треба да буду запремине најмање 45 до 55 америчких галона, мада је пожељна већа запремина.[9] Због таквих потешкоћа у нези, врста још увек није доспела у заточеништво.[10]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Hoese, D. (2012). Toxotes jaculatrix. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2012: e.T196451A2458352. doi:10.2305/IUCN.UK.2012.RLTS.T196451A2458352.enСлободан приступ. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и ј Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2010). Toxotes jaculatrix на FishBase-у. [верзија на датум: January 2010]
  3. ^ а б в г д ђ е ж з Weber, Max Carl Wilhelm; Lieven Ferdinand de Beaufort (1936). The Fishes of the Indo-australian Archipelago VII. The Fishes of the Indo-australian Archipelago. Volume 7. Leiden: E. J. Brill Ltd. стр. 200—201. 
  4. ^ а б в г McGrouther, Mark (15. 5. 2009). „Banded Archerfish, Toxotes jaculatrix (Pallas, 1767)”. Australian Museum. Приступљено 11. 2. 2011. 
  5. ^ Walker, Matt (2007). Fish That Fake Orgasms: And Other Zoological CuriositiesНеопходна слободна регистрација (illustrated изд.). Macmillan. стр. 105. ISBN 978-0-312-37116-6. 
  6. ^ Toxotes jaculatrix. Integrated Taxonomic Information System. Приступљено 18. 2. 2010. 
  7. ^ Trzaskoma, Stephen; R. Scott Smith; Stephen Brunet (2004). Anthology of classical myth: primary sources in translation. Hackett Publishing. стр. 106. ISBN 978-0-87220-721-9. 
  8. ^ Jordan, David Starr (1905). A guide to the study of fishes. 2. H. Holt and Company. стр. 400. 
  9. ^ а б в г Butler, Rhett A. (1995). „Archerfish”. Mongabay.com. Приступљено 28. 2. 2010. 
  10. ^ а б в г д ђ е Baensch, Hans A.; Rudiger Riehl; Hans A. Smith; Eberhard Schulze; Bob Behme (1997). Aquarium Atlas. 1 (6th изд.). Steven Simpson Books. стр. 812. ISBN 1-890087-12-2. 
  11. ^ а б в Monks, Neale; Bruce Hansen. „Archerfish, family Toxotidae”. Brackish Water Aquarium FAQ. Архивирано из оригинала 25. 04. 2010. г. Приступљено 1. 3. 2010. 
  12. ^ а б „Archerfish”. Monterey Bay Aquarium. Архивирано из оригинала 29. 11. 2011. г. Приступљено 1. 3. 2010. 
  13. ^ а б Schuster, Stefan; Saskia Wo; Markus Griebsch; Ina Klostermeier (21. 2. 2006). „Animal Cognition: How Archer Fish Learn to Down Rapidly Moving Targets” (PDF). Current Biology. Elsevier Ltd. 16 (4): 378—383. ISSN 0960-9822. OCLC 45113007. PMID 16488871. doi:10.1016/j.cub.2005.12.037. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 6. 2010. г. Приступљено 19. 2. 2010. 
  14. ^ Rossel, Samuel; Julia Corlija & Stefan Schuster (2002). „Predicting three-dimensional target motion: how archer fish determine where to catch their dislodged prey”. The Journal of Experimental Biology. Cambridge: The Company of Biologists Limited. 205 (Pt 21): 3321—3326. ISSN 1477-9145. OCLC 1754580. PMID 12324541. Приступљено 19. 2. 2010. 
  15. ^ а б в г д „Banded Archerfish”. Microcosm Aquarium Explorer. Архивирано из оригинала 03. 12. 2008. г. Приступљено 19. 2. 2010. 
  16. ^ Scott, Thomas (1996). Concise encyclopedia biologyНеопходна слободна регистрација. Walter de Gruyter. ISBN 3-11-010661-2. 
  17. ^ Nagelkerken, Ivan (2009). Ecological Connectivity Among Tropical Coastal Ecosystems. Springer Science+Business Media. стр. 333. ISBN 978-90-481-2405-3. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]