Batokljun

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Batokljun
Coccothraustes coccothraustes Parco Della Piana around Firenze, Italy.jpg
Mužjak tokom zime
Taksonomija e
Carstvo: Animalia
Phylum: Chordata
Class: Bird
Order: Passerine
Family: Fringillidae
Genus: Coccothraustes
Vrsta: C. coccothraustes
Binomijalna nomenklatura
Coccothraustes coccothraustes
(Linnaeus, 1758)
Rangemap-grosbec.png
Opsezi vrste C coccothraustes     leti     u toku cele godine     zimi

Batokljun (lat. Cocbbcothraustes coccothraustes) je ptica pevačica iz porodice zeba, koja je dobila svoje popularno ime po izrazitom krupnom kljunu, čunastog oblika. Poznat je i po imenu trešnjar, lešnjikar, jer se veruje da snažnim kljunom može slomiti koštice od trešnje i jesti njihov sadržaj.[2]

Rasprostranjost[уреди]

Rasprostranjen je u Evropi, severnoj Africi, istočnoj Aziji uključujući i severni deo Japana, najčešće u listopadnim šumama u kojima, drveće daje plodove, a može se naći i u zimzelenim šumama ako u blizini postoji izvor vode. Ponekad se viđa i u parkovima, drvoredima, voćnjacima i vrtovima. Na Karpatima se nalaze velike populacije.[2]

Izgled[уреди]

Batokljun je dug oko 18 centimetara, sa rasponom krila od 29 do 33 centimetara i težinom između 48 i 62 grama. Njegov izgled je zdepast, ružičaste noge kratke, a rep kratak rašljast. Glava je okrugla, široka svetlobraon boje, oči braon boje, grlo crno, jak kljun sive boje, strane vrata i leđa sivi, a stomak sivo-braon. Krila su tamnobraon boje, a po njihovoj sredini se protežu i tri linije, braon, bela i plava. Ženke su manje od mužjaka i imaju manje upadljivo, svetlije perje.[2]

Razmnožavanje[уреди]

Batokljun se gnezdi, u periodu od aprila do juna. Okruglasta gnezda pravi mužjak na grmlju ili na bočnoj grani drveta na visini od 3 do 7 metara, od grančica i lišajeva. Ženka snese 2 do 7 beličastih jaja sa tamnim pegama i na njima leži oko dve nedelje, dok joj hranu donosi mužjak. Kada se izlegu ptići hrane ih oko dve nedelje oba roditelja, dok se ne osamostale potpuno nakon mesec dana starosti.[2]

Nakon gnežđenja batokljun napušta područје, a tokom zime severne populacije se sele prema jugu. Po tlu se kreće vešto. Vrlo je plašljiv i zato se ne može videti lako.

Ishrana[уреди]

Dok pije i jede batokljun je prilično agresivan prema jedinkama iz svoje vrste ili druge, pa i većih ptica. Često se hrani u grupama, naročito zimi. Koštice trešnje, šljive, trnjine, masline, oraha, lešnika čijim se sadržajem hrani drobi snažnim kljunom i viličnim mišićima. Hrani se i bobicama, pupoljcima i povremeno gusenicama i insektima, a može sažvakati i lišće masline.[3]

Taksonomija[уреди]

Vrstu batokljun je opisao i ilustrovao švajcarski prirodnjak Konrad Gesner u svom radu Historiae animalium iz 1555.[4] On je koristio latinsko ime Coccothraustes koje je izvedeno iz grčkog: kokkos je seme ili koštica i thrauō znači polomiti ili razbiti.[5] Godine 1758. Karl fon Line je uvrstio ovu vrstu u 10. izdanje svog rada Systema Naturae pod binomijalnim imenom Loxia coccothraustes.[6][7] Batokljun je premestio u zasebni rod Coccothraustes francuski zoolog Matiren Žak Brison 1760. godine.[6][8][9] Engleski naziv 'hawfinch' je prvi u literaturi koristio ornitolog Fransis Vilobi 1676. godine.[10][11]

Molekularne filogenetičke studije su pokazale da je batokljun blisko srodan drugim trešnjarima u rodovima Eophona, Hesperiphona i Mycerobas. Zebe sa velikim kljunovima u rodovima Rhynchostruthus i Rhodospiza nisu blisko srodne. Slična morfologija kljuna je rezult konvergencije uzrokovane sličnim načinom ishrane.[12]

Reference[уреди]

  1. ^ BirdLife International (2012). Coccothraustes coccothraustes. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 26. 11. 2013. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 „Batokljun - trešnjar”. 
  3. ^ Batokljun
  4. ^ Gesner, Conrad (1555). Historiæ animalium liber III qui est de auium natura. Adiecti sunt ab initio indices alphabetici decem super nominibus auium in totidem linguis diuersis: & ante illos enumeratio auium eo ordiné quo in hoc volumine continentur (на језику: Latin). Zurich: Froschauer. стр. 264—265. 
  5. ^ Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 212. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
  6. 6,0 6,1 Paynter, Raymond A. Jnr., ур. (1968). Check-list of birds of the world, Volume 14. Cambridge, Massachusetts: Museum of Comparative Zoology. стр. 299—300. 
  7. ^ Linnaeus, C. (1758). Systema Naturæ per regna tria naturae, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis, Volume 1 (на језику: Latin) (10th изд.). Holmiae:Laurentii Salvii. стр. 171. 
  8. ^ Brisson, Mathurin Jacques (1760). Ornithologie, Volume 1 (на језику: French). Paris: Chez C.J.-B. Bauche. стр. 36. 
  9. ^ Brisson, Mathurin Jacques (1760). Ornithologie, Volume 3 (на језику: French). Paris: Chez C.J.-B. Bauche. стр. 218. 
  10. ^ Willughby, Francis (1676). Ornithologiae Libri Tres (на језику: Latin). London: John Martyn. стр. 178. 
  11. ^ Willughby, Francis (1778). The ornithology of Francis Willughby of Middleton in the county of Warwick. London: John Martyn. стр. 244. 
  12. ^ Zuccon, Dario; Prŷs-Jones, Robert; Rasmussen, Pamela C.; Ericson, Per G.P. (2012). „The phylogenetic relationships and generic limits of finches (Fringillidae)” (PDF). Molecular Phylogenetics and Evolution. 62 (2): 581—596. PMID 22023825. doi:10.1016/j.ympev.2011.10.002. 

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]