Греда (грађевинарство)

Греда је издужена водоравна или коса грађевинска конструкција за преношење вертикалних оптерећења на ослонце на једној страни на покретни а на другој страни на непокретни ослонац који прима и хоризонталну компоненту силе. Према броју ослонаца разликујемо греду са једним ослонцем тзв. конзолу са два ослонца просту греду и просту греду са препустима и континуиране носаче .

Греда је део конструкције који је у геометријском смислу линијски (најчешће права, али може бити и крива или полигонална линија), а који стоји хоризонтално или косо (под углом мањим од 45°; ако је угао стрмији, сматра се да је у питању коси стуб).

Врсте греда[уреди | уреди извор]

Греда може бити: конзолна (ослоњена само на једном крају, када мора бити укљештена да би била стабилна), проста (ослоњена на два краја) или континуална (ослоњена на више ослонаца). Попречни пресек греде је обично правоугаони, мада може бити и било који други, што зависи од примењеног материјала (дрво, камен, метал, армирани бетон...) и од потреба обликовања или конструкције.

Народно неимарство[уреди | уреди извор]

У народном неимарству, греде су имале посебна имена, већ према месту на коме су се налазиле. Тако, на крову имамо слемењачу (на слемену), увалницу (на ували крова), гребењачу (на грбини крова), рожњачу (која прима рогове у распону, а не на крајевима) и венчаницу (која везује рогове за зид); код крова са вешаљком и окагачу (о коју се окаче тавањаче); онда тавањачу (која носи плафон), подњачу (носи под) и темељњачу (која код дрвених кућа, носи читав зид).

Статички систем[уреди | уреди извор]

Основна једначина за прорачун статичких утицаја греде је Ојлер-Бернулијева једначина, којом се прорачунавају савијање и угиб. Греда је обично оптерећена на савијање, али може бити оптерећена и на извијање, затезање или притисак, у зависности од остатка конструктивног склопа.

Литература[уреди | уреди извор]

Popov, Egor P. (1968). Introduction to mechanics of solids. Prentice-Hall. ISBN 978-0-13-726159-8.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]