Говедина

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Beef)
Некувани одрезак ребара говедине

Говедина је назив за месо добијено од говеда, нарочито од краве. Говедина је месо добијено од 14 до 16 месеци старог говеда које је тешко од 450 до 500 килограма[1]. Месо млађих говеда се назива јунетина, а још млађих телетина[1]. Говедина спада у црвена меса[1].

Категорије[уреди | уреди извор]

Говедина се по квалитету може сврстати у категорије. Постоје следеће категорије[1]:

  • говедина и јунетина I категорије — месо мекших делова бута и леђа с костима или без костију
  • говедина и јунетина II категорије — месо тврђих делова бута и лопатица.
  • говедина и јунетина III категорије — месо врата, подлопатице, прса, ребра, потрбушине, коленице и подлактице
  • месо изван категорије (писана печенка или филе).

Историја[уреди | уреди извор]

Људи су јели месо говеда од праисторије; неке од најранијих познатих пећинских слика, попут оних из Ласка, приказују говеда у сценама лова.[2] Људи су припитомили стоку да би обезбедили лак приступ говедини, млеку и кожи.[3] Говеда су припитомљена најмање два пута током еволуционе историје. Први догађај припитомљавања догодио се пре око 10.500 година са еволуцијом Bos taurus. Други је био новији, пре око 7.000 година, са еволуцијом Bos indicus у долини Инда. Постоји могуће треће припитомљавање пре чак 8.500 година, са потенцијалном трећом врстом Bos africanus која је настала у Африци.[4] Већина говеда је пореклом из Старог света, са изузетком хибрида бизона, који потичу из Америке. Примери укључују Вагиу из Јапана, Анколе-Ватуси из Египта и дугороге Зебуе са Индијског потконтинента.[5]

У Сједињеним Државама, раст пословања са говедином је углавном био последица експанзије на југозападу. Након стицања травњака током Мексичко-америчког рата 1848. године, а касније и протеривања Индијанаца из равница Средњег запада, почела је америчка сточарска индустрија, почевши првенствено од припитомљавања дивљег дугорогог говеда. Чикаго и Њујорк су први имали користи од овог развоја у својим коралима и на својим месним тржиштима.[6]

Продукција[уреди | уреди извор]

Говеда се узгајају и исхрањују на различите начине, укључујући товилишта, слободни узгој, ранчеве, испашу и интензиван узгој животиња. Операције концентрисане исхране животиња (CAFO), које се обично називају фабричким фармама, обично се користе за задовољење потражње за производњом говедине. CAFO постројења снабдевају 70,4% крава на тржишту САД и 99% целокупног меса у снабдевању Сједињених Држава.[7] CAFO говеда такође могу бити извор контаминације E. coli у снабдевању храном[8] због преваленције стајњака у CAFO. Ове контаминације E. coli укључују један сој, E. coli O157:H7, који може бити токсичан за људе, јер говеда обично држе овај сој у свом систему за варење.[9] Још једна последица нехигијенских услова које стварају затворени системи високе густине је повећана употреба антибиотика у циљу превенције болести.[10] Анализа FDA података о продаји од стране Савета за одбрану природних ресурса открила је да је 42% медицински важних антибиотика у САД било на стоци, што представља забринутост у вези са развојем бактерија отпорних на антибиотике.[11]

Утицај на животну средину[уреди | уреди извор]

Количина глобално потребног пољопривредног земљишта смањила би се скоро за половину ако се не би јела говедина или овчетина.
Средње емисије гасова стаклене баште за различите врсте хране[12]
Типови хране Емисије гасова стаклене баште (g CO2-Ceq по g протеина)
Месо преживара
62
Рециркулирајућа аквакултура
30
Мрежни риболов
26
Нерециркулацијска аквакултура
12
Свињетина
10
Живина
10
Млечни производи
9,1
Безмрежни риболов
8,6
Јаја
6,8
Скробни корени
1,7
Пшеница
1,2
Кукуруз
1,2
Махунарке
0,25
Просечна употреба земљишта за различите хране[13]
Типови хране Коришћење земљишта (m2 годишње на 100 g протеина)
Јагњетина и овчетина
185
Говедина
164
Сир
41
Свињетина
11
Живина
7,1
Јаја
5,7
Узгајана риба
3,7
Кикирики
3,5
Грашак
3,4
Тофу
2,2

Конзумација говеђег меса представља бројне претње природном окружењу. Од свих пољопривредних производа, говеђе месо захтева највише земље и воде, а његова производња доводи до највеће количине емисије гасова стаклене баште (GHG),[14] загађења ваздуха и воде.[15] Једна студија из 2021. збројила је емисије стакленичких плинова из читавог животног циклуса, укључујући производњу, транспорт и потрошњу, и процијенила да је говеђе месо допринијело око 4 милијарде тона (9%) антропогених гасова стаклене баште у 2010. години.[16]:728 Популације говеда пасу около око 26% свог копна на Земљи, не укључујући велика пољопривредна поља која се користе за узгој сточне хране.[17][18] Према FAO, „крчење шума изазвано узгојем је један од главних узрока губитка неких јединствених биљних и животињских врста у тропским кишним шумама Централне и Јужне Америке, као и ослобађања угљеника у атмосферу.“[19] Говедина је такође примарни покретач крчења шума у Амазонији, при чему се око 80% све претворене земље користи за узгој стоке.[20][21][22] Око 91% амазонске земље искрчених шума од 1970. године је претворено у сточарске ранчеве.[17][23] Око 41% глобалног крчења шума од 2005. до 2013. приписује се експанзији производње говедине.[24] Ово је због већег односа нето енергије добити и нето енергије одржавања где је унос енергије који се може метаболизовати већи.[25] Потребно је седам фунти хране за производњу фунте говедине (живе тежине), у поређењу са више од три фунте за фунту свињетине и мање од две фунте за фунту пилетине.[26] Међутим, претпоставке о квалитету хране су имплицитне у таквим генерализацијама. На пример, производња фунте живе тежине говеда може захтевати између 4 и 5 фунти хране са високим садржајем протеина и метаболизма енергије, или више од 20 фунти сточне хране много нижег квалитета.[25] Једноставна замена говедине са сојиним зрном (уобичајени извор хране за стоку) у исхрани Американаца би, према једној процени, резултирала постизањем између 46 и 74 одсто смањења потребних за постизање циљева Сједињених Држава за емисију гасова стаклене баште за 2020. као што су заветовано 2009. године.[27] Једно испитивање CSIRO из 2021. закључило је да би исхрана стоке са 3% исхране морске траве Asparagopsis taxiformis могла да смањити компоненту метана у њиховим емисијама за 80%.[28][29]

Неки научници тврде да потражња за говедином доприноси значајном губитку биодиверзитета, јер је значајан покретач крчења шума и уништавања станишта; Станишта богата врстама, као што су значајни делови амазонског региона, претварају се у пољопривредnе површине за производњу меса.[30][31][32] IPBES Глобални извештај о процени биодиверзитета и екосистемских услуга за 2019. такође се слаже да индустрија говедине игра значајну улогу у губитку биодиверзитета.[33][34] Око 25% до скоро 40% глобалне површине земљишта се користи за узгој стоке, углавном говеда.[33][35]

Цертификати[уреди | уреди извор]

Неке врсте говедине могу добити посебне сертификате или ознаке на основу критеријума укључујући њихову расу (Цертификована Ангус говедина,[36] Цертификована Херефорд говедина), порекло (Кобе говедина,[37] Авила месо, Белгијско плаво[38]) или начин на који се стока третира, храни или коље (органска, храњена травом, кошер или халал говедина[39]). Неке земље регулишу маркетинг и продају говеђег меса посматрајући критеријуме након клања и класификујући посматрани квалитет меса.

Глобална статистика[уреди | уреди извор]

Године 2018, Сједињене Државе, Бразил и Кина су произвели највише говедине са 12,22 милиона тона, 9,9 милиона тона и 6,46 милиона тона респективно.[40] Прве 3 земље извознице говедине у 2019. биле су Аустралија (14,8% укупног извоза), Сједињене Америчке Државе (13,4% укупног извоза) и Бразил (12,6% укупног извоза).[41] Производња говедине је такође важна за привреде Јапана, Аргентине, Уругваја, Канаде, Парагваја, Мексика, Белорусије и Никарагве.

Пет највећих земаља извозница говеда и говеда (2016). Извоз говедине, укључујући бивоље месо, у метричким тонама (2016).[42]

Ранг Земља 2016 % света
1 Бразил 1.850.000 19,60%
2 Индија 1.850.000 19,60%
3 Аустралија 1.385.000 14,67%
4 Сједињене Државе 1.120.000 11,87%
5 Нови Зеланд 580.000 6,14%

Десет највећих земаља произвођача говеда и говедине (2009, 2010)[43]

Продукција говедине (1000 метричких тона CWE) (2009)

Ранг Земља 2009 2010 %Промене
1 Сједињене Државе 11.889 11.789 −0,8%
2 Бразил 8.935 9.300 4%
3 ЕУ-27 7.970 7.920 −0,6%
4 Кина 5.764 5.550 −4%
5 Аргентина 3.400 2.800 −18%
6 Индија 2.610 2.760 6%
7 Аустралија 2.100 2.075 −1%
8 Мексико 1.700 1.735 2%
9 Русија 1.285 1.260 −2%
10 Пакистан 1.226 1.250 2%

Национална стада говеда (по 1000 глава)

Ранг Земља 2009 2010 %Промене
1 Индија 57.960 58.300 0,6%
2 Бразил 49.150 49.400 0,5%
3 Кина 42.572 41.000 −4%
4 Сједињене Државе 35.819 35.300 −1,4%
5 ЕУ-27 30.400 30.150 −0,8%
6 Аргентина 12.300 13.200 7%
7 Аустралија 9.213 10.158 10%
8 Русија 7.010 6.970 −0,6%
9 Мексико 6.775 6.797 0,3%

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г „Јунетина и говедина“ на сајту www.coolinarika.com (приступљено 1. септембра 2012.)
  2. ^ Piatti-Farnell, Lorna (2013). Beef: A Global History. London: Reaktion Books. стр. 7. ISBN 978-1780231174 — преко EBL Reader. 
  3. ^ „Late Neolithic megalithic structures at Nabta Playa”. Архивирано из оригинала 13. 2. 2008. г. Приступљено 27. 2. 2008. 
  4. ^ Hirst, K. Kris. „History of the Domestication of Cows and Yaks”. ThoughtCo (на језику: енглески). 
  5. ^ „History of Cattle Breeds”. Архивирано из оригинала 27. 4. 2007. г. Приступљено 17. 4. 2007. 
  6. ^ Horowitz, Roger (2006). Putting Meat on the American Table: Taste, Technology, Transformation. Baltimore: The Johns Hopkins University Press. ISBN 0801882419. .
  7. ^ Reese, Jacy (11. 4. 2019). „US Factory Farming Estimates”. Estimates (на језику: енглески). 
  8. ^ „Why are CAFOs bad?”. Sierra Club (на језику: енглески). 24. 2. 2015. 
  9. ^ Lim, Ji Youn; Yoon, Jang W.; Hovde, Carolyn J. (2010). „A Brief Overview of Escherichia coli O157:H7 and Its Plasmid O157”. Journal of Microbiology and Biotechnology. 20 (1): 5—14. PMC 3645889Слободан приступ. PMID 20134227. doi:10.4014/jmb.0908.08007. 
  10. ^ Evans, Judith (21. 1. 2021). „Overuse of antibiotics for meat production drives resistance in humans”. Financial Times. 
  11. ^ Dall, Chris (26. 6. 2020). „Report slams beef industry for overuse of antibiotics”. Center for Infectious Disease Research and Policy (на језику: енглески). 
  12. ^ Michael Clark; Tilman, David (новембар 2014). „Global diets link environmental sustainability and human health”. Nature. 515 (7528): 518—522. Bibcode:2014Natur.515..518T. ISSN 1476-4687. PMID 25383533. S2CID 4453972. doi:10.1038/nature13959. 
  13. ^ Nemecek, T.; Poore, J. (1. 6. 2018). „Reducing food's environmental impacts through producers and consumers”. Science. 360 (6392): 987—992. Bibcode:2018Sci...360..987P. ISSN 0036-8075. PMID 29853680. doi:10.1126/science.aaq0216Слободан приступ. 
  14. ^ „Meat accounts for nearly 60% of all greenhouse gases from food production, study finds”. the Guardian (на језику: енглески). 2021-09-13. Приступљено 2021-10-14. 
  15. ^ Nemecek, T.; Poore, J. (1. 6. 2018). „Reducing food's environmental impacts through producers and consumers”. Science (на језику: енглески). 360 (6392): 987—992. Bibcode:2018Sci...360..987P. ISSN 0036-8075. PMID 29853680. doi:10.1126/science.aaq0216Слободан приступ. 
  16. ^ Xu, Xiaoming; Sharma, Prateek; Shu, Shijie; Lin, Tzu-Shun; Ciais, Philippe; Tubiello, Francesco N.; Smith, Pete; Campbell, Nelson; Jain, Atul K. (септембар 2021). „Global greenhouse gas emissions from animal-based foods are twice those of plant-based foods”. Nature Food (на језику: енглески). 2 (9): 724—732. ISSN 2662-1355. doi:10.1038/s43016-021-00358-x. 
  17. ^ а б Steinfeld, Henning; Gerber, Pierre; Wassenaar, T. D.; Castel, Vincent (2006). Livestock's Long Shadow: Environmental Issues and Options. Food and Agriculture Organization of the United Nations. ISBN 978-92-5-105571-7. Приступљено 19. 8. 2008. 
  18. ^ Ripple, William J.; Smith, Pete; Haberl, Helmut; Montzka, Stephen A.; McAlpine, Clive; Boucher, Douglas H. (јануар 2014). „Ruminants, climate change and climate policy”. Nature Climate Change. 4 (1): 2—5. Bibcode:2014NatCC...4....2R. doi:10.1038/nclimate2081. 
  19. ^ „Cattle ranching is encroaching on forests in Latin America”. Fao.org. 8. 6. 2005. Архивирано из оригинала 23. 5. 2020. г. Приступљено 30. 3. 2015. 
  20. ^ „Cattle Ranching in the Amazon Region”. Global Forest Atlas. Yale School of the Environment. 2016. Архивирано из оригинала 13. 2. 2021. г. Приступљено 25. 10. 2021. 
  21. ^ Wang, George C. (9. 4. 2017). „Go vegan, save the planet”. CNN. Приступљено 25. 8. 2019. 
  22. ^ Liotta, Edoardo (23. 8. 2019). „Feeling Sad About the Amazon Fires? Stop Eating Meat”. Vice. Приступљено 25. 8. 2019. 
  23. ^ Margulis, Sergio (2004). Causes of Deforestation of the Brazilian Amazon (PDF). World Bank Working Paper No. 22. Washington D.C.: The World Bank. стр. 9. ISBN 0-8213-5691-7. Архивирано (PDF) из оригинала 10. 9. 2008. г. Приступљено 4. 9. 2008. 
  24. ^ Ritchie, Hannah (9. 2. 2021). „Drivers of Deforestation”. Our World in Data. Приступљено 20. 3. 2021. 
  25. ^ а б National Research Council. 2000. Nutrient Requirements of Beef Cattle. National Academy Press.
  26. ^ Adler, Jerry; Lawler, Andrew (јун 2012). „How the Chicken Conquered the World”. Smithsonian. Приступљено 19. 4. 2015. 
  27. ^ Hamblin, James (2. 8. 2017). „If Everyone Ate Beans Instead of Beef”. The Atlantic (на језику: енглески). Приступљено 26. 9. 2019. 
  28. ^ McCarthy, Marty (20. 4. 2017). „Seaweed-fed cows could solve livestock industry's methane problems”. ABC News (Australia). Приступљено 5. 8. 2021. 
  29. ^ Roque, Breanna M.; Venegas, Marielena; Kinley, Robert D.; Nys, Rocky de; Duarte, Toni L.; Yang, Xiang; Kebreab, Ermias (17. 3. 2021). „Red seaweed (Asparagopsis taxiformis) supplementation reduces enteric methane by over 80 percent in beef steers”. PLOS ONE (на језику: енглески). 16 (3): e0247820. Bibcode:2021PLoSO..1647820R. ISSN 1932-6203. doi:10.1371/journal.pone.0247820Слободан приступ. 
  30. ^ Hance, Jeremy (20. 10. 2015). „How humans are driving the sixth mass extinction”. The Guardian. Приступљено 10. 1. 2017. 
  31. ^ Morell, Virginia (2015). „Meat-eaters may speed worldwide species extinction, study warns”. Science. doi:10.1126/science.aad1607. 
  32. ^ Machovina, B.; Feeley, K. J.; Ripple, W. J. (2015). „Biodiversity conservation: The key is reducing meat consumption”. Science of the Total Environment. 536: 419—431. Bibcode:2015ScTEn.536..419M. PMID 26231772. doi:10.1016/j.scitotenv.2015.07.022. 
  33. ^ а б Watts, Jonathan (6. 5. 2019). „Human society under urgent threat from loss of Earth's natural life”. The Guardian. Приступљено 18. 5. 2019. 
  34. ^ McGrath, Matt (6. 5. 2019). „Nature crisis: Humans 'threaten 1m species with extinction'. BBC. Приступљено 1. 7. 2019. 
  35. ^ Sutter, John D. (12. 12. 2016). „How to stop the sixth mass extinction”. CNN. Приступљено 10. 1. 2017. 
  36. ^ „Certified Angus Beef in Ireland”. Angus producer group. Архивирано из оригинала 15. 2. 2013. г. Приступљено 2. 3. 2014. 
  37. ^ „Exported Beef”. Kobe Beef Marketing & Distribution Promotion Association. Архивирано из оригинала 11. 10. 2014. г. 
  38. ^ „Protected Designation of Origin (PDO)/Protected Geographical Indication (PGI)”. European Commission — Agriculture and Rural Development. Архивирано из оригинала 18. 8. 2007. г. Приступљено 10. 8. 2007. 
  39. ^ „Is a Halal food market boom on its way?”. CNBC. 27. 9. 2013. Приступљено 3. 10. 2013. 
  40. ^ Ritchie, Hannah; Roser, Max (25. 8. 2017). „Meat and Dairy Production”. Our World in Data. 
  41. ^ „Top Beef Exporting Countries”. World's Top Exports. 1. 4. 2020. 
  42. ^ „Ranking Of Countries That Export The Most Beef (USDA)”. beef2live.com. Архивирано из оригинала 10. 01. 2022. г. Приступљено 22. 12. 2021. 
  43. ^ Daily Livestock Report – Vol. 8, No. 126/ 30 June 2010

Спољашње везе[уреди | уреди извор]