Bekstvo iz zatvora

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бекство из затвора

Сцена из уводног дела 4. сезоне
Сцена из уводног дела 4. сезоне

Оригинални назив Prison Break
Препознатљиво и као „Закон браће”
Жанр акција
драма
трилер
Формат телевизијска серија
ТВ драма
Издавачка кућа
Аутор(и) Пол Шеринг
Сценарио Пол Шеринг (81 еп.; 2005—2009)
Зак Естрин (17 еп.; 2005—2009)
Ник Сантора (17 еп.; 2005—2009)
Карин Ашер (16 еп.; 2005—2009)
Мет Олмстед (15 еп.; 2005—2009)
Сет Хофман (10 еп.; 2006—2009)
Кристијан В. Троки (5 еп.; 2007—2009)
Калинда Васкес (5 еп.; 2007—2009)
Моника Мејсер (3 еп.; 2005—2006)
Николас Вутон (3 еп.; 2008—2009)
Грејем Роланд (2 еп.; 2008)
Режија Боби Рот (14 еп.; 2005—2009)
Кевин Хукс (14 еп.; 2006—2009)
Двајт Х. Литл (5 еп.; 2005—2009)
Карен Гавиола (4 еп.; 2006—2008)
Мајкл Свицер (4 еп.; 2007—2008)
Грег Јаитејнс (3 еп.; 2006—2008)
Винсент Мисиано (3 еп.; 2006—2007)
Милан Чејлов (3 еп.; 2007—2009)
Бред Тарнер (2 еп.; 2005—2009)
Џејс Алекандер (2 еп.; 2005—2006)
Мет Ерл Бизли (2 еп.; 2005)
Брајан Спајсер (2 еп.; 2006—2008)
Серђо Мимика-Гезан (2 еп.; 2006)
Џеси Бочко (2 еп.; 2007—2008)
Нелсон Макормик (2 еп.; 2007—2008)
Гари А. Браун (2 еп.; 2008—2009)
Креативни директор(и) Гари Фруткоф (8 еп.; 2005)
Гари Бах (14 еп.; 2005—2006)
Филип Леонард (54 еп.; 2006—2009)
Водитељ(и)
Улоге Доминик Персел(81 еп.; 2005—2009)
Вентворт Милер(81 еп.; 2005—2009)
Амаури Ноласко(81 еп.; 2005—2009)
Роберт Непер(80 еп.; 2005—2009)
Сара Вејн Калис(71 еп.; 2005—2009)
Вејд Вилијамс(67 еп.; 2005—2008)
Вилијам Фикнер(59 еп.; 2006—2009)
Пол Ејделстајн(46 еп.; 2005—2009)
Маршал Олман(44 еп.; 2005—2008)
Рокмонд Данбар(40 еп.; 2005—2009)
Џоди Лин О’Киф(37 еп.; 2007—2009)
Леон Расом(30 еп.; 2006—2009)
Стејси Кич(24 еп.; 2005—2007)
Петер Стормаре(24 еп.; 2005—2008)
Робин Тани(23 еп.; 2005—2006)
Мајкл Рапапорт(22 еп.; 2008—2009)
Филип Е. Ван Лир(21 еп.; 2005—2006)
Мјуз Вотсон(20 еп.; 2005—2008)
Барбара Ив Харис(19 еп.; 2006—2009)
Френк Грило(18 еп.; 2005—2006)
Џејсон Деjвис(18 еп.; 2006—2008)
Кристијан Столт(18 еп.; 2005—2007)
Патриша Ветиг(18 еп.; 2005—2007)
Реџи Ли(17 еп.; 2006—2008)
Лејн Гарисон(17 еп.; 2005—2007)
Данај Гарсија(15 еп.; 2007—2009)
Мет Декаро(15 еп.; 2005—2006)
Мек Брант(15 еп.; 2005—2006)
Крис Венс(14 еп.; 2007—2008)
Дани Макарти(14 еп.; 2005—2006)
Роберт Висдом(13 еп.; 2007—2008)
Карло Албан(13 еп.; 2007—2008)
Душон М. Браун(13 еп.; 2005—2007)
Сајлас Вир Мичел(13 еп.; 2005—2007)
Шенон Лусио(11 еп.; 2008)
Лоренс Мејсон(10 еп.; 2007—2008)
Џон Херд(10 еп.; 2005—2006)
Марк Моретини(10 еп.; 2005—2006)
Кели Торн(10 еп.; 2006—2008)
Крес Вилијамс(9 еп.; 2008)
Стејси Хајдук(9 еп.; 2008)
Камил Гуати(9 еп.; 2005—2007)
Џо Нуњез(9 еп.; 2006—2007)
Хелена Клеворн(9 еп.; 2005—2007)
Вилбур Фицџералд(9 еп.; 2006—2008)
Катлин Квинлан(9 еп.; 2008—2009)
Мишел Форбс(7 еп.; 2005—2006)
Џејмс Хиројуки Лијао(7 еп.; 2008)
Тони Денисон(7 еп.; 2006—2008)
Ким Коутс(6 еп.; 2006—2009)
Холи Валанс(6 еп.; 2005—2006)
Курт Касерес(5 еп.; 2005—2006)
Џесалин Гилсиг(4 еп.; 2005)
Ал Сапиjенца(4 еп.; 2005)
Ентони Старк(4 еп.; 2005)
Џеф Пери(4 еп.; 2006—2007)
Дајана Скарвид(4 еп.; 2006)
(Списак улога)
Жири
Гласове позајмили
Наратор
Уводна тема Prison Break Theme Song
Завршна тема Prison Break Theme Song
Композитор(и) Рамин Ђавади(81 еп.; 2005—2009)
Слоган
Земља порекла Застава Сједињених Америчких Држава САД
Језик енглески
шпански
Број сезона 4
Број епизода 81 (Списак епизода)
Лого Prison Break logo.svg
Продукција
Извршни
продуцент(и)
Марти Ејделстајн (81 еп.; 2005—2009)
Нил Х. Мориц (81 еп.; 2005—2009)
Доун Перус (81 еп.; 2005—2009)
Брет Ратнер (81 еп.; 2005—2009)
Пол Шеринг (81 еп.; 2005—2009)
Мет Олмстед (80 еп.; 2005—2009)
Кевин Хукс (68 еп.; 2006—2009)
Мајкл Павон (3 еп.; 2005)
Ко-извршни
продуцент(и)
Зак Естрин (80 еп.; 2005—2009)
Ник Сантора (80 еп.; 2005—2009)
Кевин Хукс (68 еп.; 2006—2009)
Мајкл В. Ваткинс (12 еп.; 2005)
Продуцент(и) Гари А. Браун (81 еп.; 2005—2009)
Карин Ашер (80 еп.; 2005—2009)
Мајкл Клик (2 еп.; 2009)
Супервизор(и) Зак Естрин (80 еп.; 2005—2009)
Ник Сантора (80 еп.; 2005—2009)
Карин Ашер (80 еп.; 2005—2009)
Џим Содини (57 еп.; 2005—2008)
Дејв Лифшин (24 еп.; 2008—2009)
Џон Рисо (18 еп.; 2008—2009)
Помоћни
продуцент(и)
Агата Ворен (80 еп.; 2005—2009)
Хинди Вали (9 еп.; 2005—2006)
Саветници Николас Вутон (21 еп.; 2008—2009)
Марти Ноксон (9 еп.; 2005)
Ко-продуцент(и) Агата Ворен (80 еп.; 2005—2009)
Елен Мари Блум (32 еп.; 2007—2009)
Нил Ахерн мл. (5 еп.; 2008)
Уредници Етјен дес Лориерс (27 еп.; 2005—2009)
Скот Ајлерс (27 еп.; 2005—2009)
Ерик Сибурн (12 еп.; 2006—2009)
Ворен Боумен (6 еп.; 2006—2007)
Каја Фер (5 еп.; 2005—2006)
Џејмс Кобленц (2 еп.; 2005)
Монтажер(и)
Локације Чикаго (Илиноис)
Џолијет (Илиноис)
Вудсток (Илиноис)
Торонто (Оntariо)
Далас (Тексас)
Гринвил (Тексас)
Фриско (Тексас)
Ервинг (Тексас)
Мајами (Флорида)
Пенсакола (Флорида)
Лос Анђелес (Калифорнија)
Панама Сити (Панама)
Кинематографија Фернандо Аргелс (32 еп.; 2006—2009)
Џефри С. Мајгат (18 еп.; 2007—2009)
Роберт Лабон (16 еп.; 2005—2007)
Крис Менли (11 еп.; 2005—2006)
Роби Гринберг (2 еп.; 2005)
Камера Вилијам Р. Нилсен мл. (58 еп.; 2005—2008)
Рик Андерсон (25 еп.; 2006—2008)
Мајкл Конхорст (21 еп.; 2005—2006)
Ранди Нолен (8 еп.; 2008)
Chapman/Leonard Studio Equipment
Дужина трајања око 42—43 минута
(по епизоди; неукључујући рекламе)
око 60 минута
(по епизоди; укључујући рекламе)
3.564 минута
(цела серија)
Продукција Adelstein-Parouse Productions
Original Television
у сарадњи са
20th Century Fox Television
у сарадњи са
Prison Break Productions
Дистрибуција 20th Television
Fox Network(САД; 2005—2009)

20th Century Fox(Холандија; 2006—2009)
20th Century Fox(Немачка; 2007—2009)
20th Century Fox(САД; 2009)
20th Century Fox(Белгија; 2009)
20th Century Fox(УК; 2008—2009)
20th Century Fox(Јапан; 2007)
Akita Broadcasting System(Јапан; 2006)
BSkyB(УК; 2007—)
Canal 13(Аргентина; 200?—)
CanWest Global TV(Канада; 2005—2009)
Continental Film(Хрватска; 2008)
Five(УК; 2006—2007)
Fox Television(Аргентина; 200?—)
Fox Television(Чиле; 200?—)
FS Film Oy(Финска; 2006)
Gativideo(Аргентина; 2007—)
Italia 1(Италија; 200?—)
KANAALTWEE(Белгија; 2006—2008)
La Sexta(Шпанија; 200?—)
M6 Métropole TV(Француска; 200?—)
Mainostelevisio (MTV3)(Финска; 2006)
Pop TV(Словенија; 2007)
RCN Televisión(Колумбија; 200?—)
Ren-TV(Русија; 2006)
RTL(Немачка; 2007—2009)
RTL Ent. (RTL Crime)(Холандија; 2011—)
RTL Ent. (RTL5)(Холандија; 2006—2009)
RTL Klub Televízió(Мађарска; 2006—)
Rustavi 2 Broadcasting Co.(Грузија; 2007)
Seven Network(Аустралија; 2006—)
SF/SF2(Швајцарска; 2007—)
STAR TV(Индонезија; 2006—)
Stöð 2(Исланд; 2006)
Telewizja Polska (TVP)(Пољска; 2007)
TV3(Естонија; 2006—2010)
TV3 Danmark(Данска; 2006—)
Yes(Израел; 2006—)
YesSTARS(Израел; 2006—)
Емитовање
Први емитер ФОКС
Формат слике 480и (SDTV)
720п (HDTV)
1080и (HDTV)
Формат тона Dolby Digital 5.1
Премијерно приказивање на ФОКС
Премијерно приказивање 29. август 200515. мај 2009
Статус завршенo
Претходник
Наследник
Сродно приказивање Краљеви бега” (Breakout Kings)
Емитовање у Србији
Први емитер Радио-телевизија Србије (РТС 1)
Формат слике 480и (SDTV)
Формат тона Dolby Digital 5.1
Премијерно приказивање на Радио-телевизија Србије (РТС 1)
Премијерно приказивање 4. новембар 2007 – ?
Статус завршенo
Претходник
Наследник
Сродно приказивање
Спољашње везе
Званичан веб-сајт
Веб страница продукције
Профил на IMDb-ју
Преглед на TV.com-у

Бекство из затвора (енгл. Prison Break) је америчка ТВ серија, чија је прва епизода премијерно приказана на Фоксу, 29. августа 2005. и коју је пратило више од 10,5 милиона гледалаца. Серија је у Србији емитована на каналу РТС 1.

Телевизија Фокс, на којој се серија емитовала за америчко тржиште, није забележила овакав успех још од 1998, када су емитоване Мелроуз Плејс и Али Мекбил. Популарности ове серије највише доприноси јединствена „серијализована” структура радње, као и чињеница да се мало која телевизијска серија заиста снимала у затвору. Успеси и признања које је ово остварење добило као „затворска драма” поново су побудили интересовање публике за овај жанр.

Серија је напета драма која говори о човеку осуђеном на смрт за злочин који није починио и о његовом брату који је смислио савршен план за његово бекство из затвора. Ова интригантна драма у свакој епизоди открива увек нове детаље.

Дело је написао Пол Шеринг, а произвела га Adelstein-Parouse Productions у сарадњи са Original Television и телевизијом Фокс. Музику је компоновао Немац иранског порекла, Рамин Ђавади, који је био номинован за награду Еми 2006. Идеја за серију представљена је продуцентима Фокса 2003. године, али тада није прихваћена, јер серија — наводно — није имала потенцијал за дугорочно приказивање. После неког времена, поново је била разматрана могућност снимања десетоделне мини-серије, а за коју су били заинтересовани Стивен Сегал и Брус Вилис. Ипак, мини-серија није реализована. Због популарности серијa 24 (2001) и Изгубљени (2004), продуценти су променили одлуку и подржали снимање серије.

Серија се састоји од четири сезоне, а укључује и ТВ филм који је у склопу четврте сезоне, снимане у Лос Анђелесу.[1]

Радња[уреди]

Прва сезона[уреди]

Прва епизода серије почиње убиством Теренса Стедмана, брата потпредседнице САД-а, за чију смрт је осумњичен Линколн Бароуз. Због снажних доказа који му не иду у прилог, Линколн бива осуђен на смртну казну и послат у затвор „Фокс ривер”.

Линколнов брат, Мајкл Скофилд, уверен jе у братову невиност, те решава да му спаси живот тако што ће да га избави из затвора. Скофилд је радио на реконструкцији затвора у који му је смештен брат, те сада набавља планове грађевине. Због компликованих планова, он одлучи да их истетовира на горњем делу свога тела, камуфлирано и са масом мотива. Затим организује пљачку банке да би и сам доспео у „Фокс ривер”, а након што му то и пође за руком, он започиње свој опсежни план ка избављењу брата. На том путу открива да је то далеко теже него што је мислио...

У затвору Скофилд изазива проблеме са бившим шефом мафије, Џоном Абруцијем. Тако Абруцију открива своје планове за бекство, да би му овај обезбедио возило након преласка зидина, а за узврат — Скофилд му обећава да ће да му откриjе где се крије Ото Фибоначи, цинкарош који је полицији пријавио Абруција због чега је он и доспео у затвор. Да би спровео свој план у дело, Скофилд полако укључује затворенике који су му потребни, међу којима су педофил Теодор „Ти-Бег” Бегвел (шеф банде белаца), Бенџамин Мајлс „Стотка” Франклин (који има добре везе унутар затвора) те Фернандо Сукре (ухапшен због оружане пљачке мале продавнице), који ће му постати најбољи пријатељ. Најстарији затвореник, Чарлс Вестморланд, за кога Мајкл верује да је у ствари озлоглашени Д. Б. Купер (чувени отмичар авиона), придружује се Скофилдовој групи за бекство, након што му управа затвора не дозволи посету болесној ћерци. Вестморланд иначе крије 5 милиона америчких долара од пљачке у Јути, око чега се дижу тензије међу „екипом” (ко ће да се домогне новца након изласка). Сви они са Мајклом и његовим братом, уз Абруцијеву помоћ, добијају посао у „Затворској индустрији” (енгл. Prison Industry / PI).

Рута за бекство пролази кроз болничку собу, а води и кроз собу где бораве чувари. Да би доспели до те собе, Вестморланд у њој пали ватру како би је уништио, након чега „Затворска индустрија” добија посао да реновира уништену просторију. Из те просторије затвореници копају рупу, која омогућава пролаз кроз подземни канал у собу хитне помоћи. Бекство би по договору тима требало да буде изведено дан пре Линколновог погубљења, али он се потуче са једним чуварем да би га спречио да открије план. За казну га шаљу у самицу, што Мајклов план учини немогућим. Ствари се додатно искомпликују када одводна цев у болничкој соби (која је кородирана требала да буде део руте за бег, након што би је ишчупали из зида) буде замењена новом. У међувремену, бивша Линколнова девојка Вероника Донован и његов адвокат (сада Вернокин момак) Ник Саврин покушавају да докажу да Линколн није крив, што доводи до открића да иза свега стоји потпредседница владе која се управо кандидује за предсеника САД-а. Агент тајне службе Пол Келерман и гувернер Илиноиса Франк Танкреди, који је отац Саре Танкреди (запослене као докторка у затвору „Фокс ривер”), припадају потпредседницином тиму. Они покушавају Веронику Донован и Ника Саврина да спрече да сазнају истину. Вероника открива да потпредцедицин брат Теренс Стедман није убијен и да је жив. Након што успе одложити Линколнову егзекуцију, Скофилд одглуми нервни напад, како би доспео на психијатријско одељење затвора. Вероника открива Теренсово пребивалиште, али бива заробљена а потом и убијена у кући где се он налази.

Друга сезона[уреди]

Осам сати након бекства из затвора „Фокс ривер”, фокусирајући се на Мајкла, Линколна и остале, специјални агент ФБИ-ја Александер Махон добија задатак да пронађе и ухапси „Осморку из Фокс Ривера” (Мајкл, Линколн, Сукре, Абруци, Ти-Бег, Стотка, Твинер и Шашави).

Након пропуштеног лета, бегунци — сваки са својем циљем али са истом одлуком — планирају одлазак у Јуту, да узму 5 милиона долара које је Чарлс Вестморланд (који је умро у току бекства због повреде коју му је чувар Белик нанио када је подметао пожар) тамо сакрио. Џон Абруци Ти-Бегу секиром одсеца руку, јер се он лисицама везао за Мајкла како би се „осигурао”. Белик и управник Поуп осећају како ће ускоро сносити последице због лоших потеза у току хватања бегунаца.

Мајкл, Сукре, Ти-Бег и Стотка успевају да се дочепају новца, али Сукре (у договору са Мајклом) одглуми крађу торбе са 5 милиона, те се касније нађе са Мајклом како би поделили новац. Међутим, у торби налазе само старе књиге које им је подметнуо Ти-Бег, који сада бежи са 5 милиона долара. Након суспензије, Белик регрутује новог партнера Роја Гирија (бившег чувара „Фокс ривера”, који је посао изгубио управо због Белика) у хватању бегунаца. Ти-Бег је на путу према кући своје бивше супруге Сузан (која га је пријавила полицији и којој се — у почетку — жели осветити), а где се налазе и Белик и Гири који га чекају у заседи. Мајкл се коначно суреће са Саром, али њих двоје неће дуго уживати јер им је Махон на трагу, а он ће се — заједно са Келерманом — потрудити и да остану раздвојени. Белик успева да натера Ти-Бега да му открије тајну, и то на бруталан начин. Оставља га везаног за радијатор и позива полицију. Ти-Бег, да би побегао, себи откида руку, те потом налази Гирија, узима му 5 милиона и убија га. После убиства Гирија, Белик бива ухваћен и изручен у затвор „Фокс ривер” због сумње да је убио Гирија, што га нимало не весели јер га у затвору чекају многи које је мучио и на којима се иживљавао док је био чувар. Агент Махон, који има психичке проблеме, добија налог од Била Кима — једног од агената „Компаније” — да убије свих осам бегунаца.

Мајкл успева да набави авион за Мексико. Тада — потпуно неочекивано — среће свог оца, који је заједно са Линколном. Иако им је Махон опасно близу, Мајкл, Линк, њихов отац и Сукре ипак планирају украсти авион. Мајкл и отац се коначно помире, али ће Алдо то платити својим животом, због чега се Мајкл и Линк одлуче директно суочити са прогониоцима. Један борбени авион обара авион у коме је Сукре; он искаче и стиже преко странпутнице код девојке Марикруз. Келерман без имало оклевања мучи Сару како би сазнао шта га занима. Шеф Келермана и Махона, Бил Ким, присиљује их да заједно раде на случају. Стотка налази своју жену, али она убрзо бива ухваћена. Теренс Стедман постаје заробљеник Мајкла и Линка, али на крају извршава самоубиство. Мајкл и Линк на програму националне телевизије јавно износе своју причу, путем које Мајкл Сари шаље шифроване поруке.

Махон избавља Белика из затвора, како би заједно сарађивали. Сара нема поверења у Келермана и забринута је што су Мајкл и Линколн сада заједно са њим. Крећу у Чикаго, где их чека један снимак на УСБ-у на коме је разговор између Теренса Стедмана и његове сестре, а који ће доказати Линклнову невиност. Мајкл и Сара за помоћ се обраћају Поупу, да би им открио информације које би могле наштетити „Компанији”. Стотка нуди Махону погодбу: за пуштање његове супруге на слободу и лечење његове ћерке, рећи ће му место где се Скофилд крије. Махон тера Стотку да се убије, али чувари затвора то спречавају.

Мајкл, Линколн и Сара долазе у власништво УСБ-а. Они се одвајају од Пола Келермана, а Махон добија налог да Скофилда и Линколна убије у року од два дана. Код пријема бивше потпредседнице САД-а, Керолајн Рејнолдс, Бил Ким ухвати Мајкла, те га мучи. Председница Рејнолдс прихвата захтев да Линколн буде помилован, због тога што је Мајкл уценио објављивањем компромитујућег снимка.

Керолајн неочекивано даје оставку на функцији председнице, а једини ас у рукаву који су имали Мајкл и Линколн — снимак са УСБ-а који би за Линколна значио помиловање — се губи. Свој једини излаз сада виде у Панами...

Трећа сезона[уреди]

Сара убија Била Кима, а да је не би ухапсили — Мајкл признаје кривицу и предаје се немилосрдној и свирепој панамској полицији. Он заједно са Махоном, Беликом и Ти-Бегом доспева у „Сону”, паклени панамски затвор, који је — после масивне побуне затвореника — напуштен од стране већине стражара, те затвореници сада имају своја правила и законе (под вођством краља дроге Лечера).

Борбу за живот са једним затвореником Скофилд може да добије само уз помоћ Махона. Скофилд сазнаје да је „Компанија” планирала да он буде смештен управо у „Сону”, како би избавио једног другог осуђеника, Џејмса Вислера. Вислер, који је осуђен због убиства сина градоначелника Панаме и који се од осталих затвореника крије у канализацији затвора, говори Мајклу да уколико га неко види — моментално ће бити убијен. Махон и Скофилд су сазнали да ко пронађе Вислера, њему ће слобода бити загарантована.

Махон даје све од себе да нађе Вислера, а Ти-Бег успева задобити поверење Лечера. Махон налази склониште Вислера и жели да га испоручи Лечеру. Скофилд мора то да спречи, да би заштитио Сару и Линколновог синовца. Он у затвор успе вратити воду за пиће, а Лечеро се одрекне испоруке Вислера. Линк преко Вислерове девојке долази до садржине једног сефа банке. У њему проналази књигу, коју мора да дȃ „Компанији”, али посредник (Сузан) добија само копију. Линк у замену за оригинал, жели доказ да су Сара и Ел Џеј живи. Он добија њихове фотографије на којима они држе новине (како би се показао датум када су фотографије направљене). Мајкл покушава да дође у власништво јединог мобилног телефона у „Сони”, што му и успева уз помоћ Ти-Бега. Мајкл од Саре сазнаје да се она налази на једном „безнадежаном месту”, да им даје време до „12 сати”, а да је код ње „3 сата”. Напослетку, Линколн сазнаје локацију Саре и Ел Џеја, али киднапери беже. Сузан га упозорава да не покушава ово још једном. После тога, она му оставља један пакетић у гаражи хотела, у коме се наводно налази глава Саре Танкреди. Мајкл успева да добије једну собу од Лечера, коју је сам изабрао. Тако он проузрокује нестанак струје, због чега Лечеро постаје зависан од помоћи Мајкла.

Мајкл покушава уз помоћ Линка да добије једног запосленика затвора за бекство из „Соне”, а који има задатак за обављање погреба. Он би се побринуо за затворске зидине, тачније — жичану ограду, коју би разорио хемикалијом.

Ти-Бег убија једног од Лечерових пријатеља, како би заузео његово место као продавац дроге. Након што му план се успе, он покуша да добије Махона за купца. Мајкл нуди Махону да га убаци у тим за бекство, са надом да га смири. Међутим, Махон коме прете халуцинације, тачно проценује ситуацију и ножем прети Мајклу.

Ван затворских зидина, Линколн — уз помоћ Сузан — сређује Сукреу посао гробара у „Сони”. Мајкл још увек нема идеју како ће проћи поред сурових затворских стражара, па позива Линколна и Софију да му помогну. Сукре покушава сакрити детаље бега од Сузан, али се предомисли када му запрете убиством трудне Марикруз. Верујући како ће им кратки нестанак струје помоћи у претрчавању строго чуваног дела од тунела до ограде, Лечеро, Ти-Баг и Белик у бекство одлуче кренути први, према плану који је Мајкл сковао да би се решио ове тројке. Затворски чувари их убрзо открију и при пуцњави озбиљно ране Лечера, док Ти-Бега и Белика одмах врате назад у затвор. За то време, остали бегунци у тунелу са стрепњом очекују Мајклов прави план.

Након кратке потере по панамским улицама, Линколн и Мајкл сустижу Вислера и са Сузан договарају последњи састанак на коме би извршили размену Вислера за Ел Џеја и Софију, и то на првом спрату градског музеја, где сви посетиоци морају проћи кроз детектор метала. У међувремену, затворски стражари терају Сукреа на копање властитог гроба, у коме ће бити жив закопан због помагања затвореницима у бегу. Ти-Бег, пред преосталим затвореницима, поносно најављује пад Лечерове владавине након што га је угушио јастуком.

Четврта сезона[уреди]

Мајкл проналази Сузан и Вислера у Лос Анђелесу, са намером да освети Сарину смрт. Они говоре Мајклу да је Сара побегла и да је жива. Мајкл је убрзо проналази преко Бруса Бенета, пријатеља Сариног убијеног оца. У Панами, Сукре, Белик и Ти-Бег успеју да побегну из „Соне” након побуне. Ти-Бег изналази превоз до Америке, али му возач отима паре и оставља га у мексичкој пустињи. Линколн је ухапшен за убиство агента „Компаније”. Ухваћени су и Сукре, Белик и Махон. Махон сазнаје да су му убили сина и да је за то одговоран „Компанијин” агент Вајет Метјусон. Сви ухапшени бивају испоручени Дон Селфу, агенту Државне сигурности, са циљем да заједно сруше „Компанију”. Мајкл и екипа морају да пронађу „Сцилу” енгл. Scylla, уређај који представља базу свих података „Компаније”. У томе им помаже Роланд Глен, компјутерски стручњак. Ти-Бег налази локацију Вислерове књиге о птицама, где сазнаје нешто о његовом двоструком животу. Вајет држи Сузан у властитом притвору. Роланд прима информације о „Сцили” и тада сазнају да „Сцилу” чини шест картица које морају да пронађу. Након што им то пође за руком и након што УН-у предају „Сцилу”, „Компанија” коначно бива срушена, Ти-Бег враћен у „Фокс ривер”, Келерман награђен за свој допринос, а Кристина убијена. Генерал је ухапшен, а Мајкл и остали ослобођени свих оптужби и препуштени да живе нормалним животом.

Мајкл, међутим, поново постаје болестан и (упркос томе што је главни лик) умире... Четири године касније, Линколн, Сара, Мајкл Скофилд мл., Махон и Сукре окупљају се на његовом гробу му да одају почаст за све што је учинио...

Бекство из затвора: Последњи бег[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Бекство из затвора: Последњи бег

Сара је ухапшена због убиства Кристине Скофилд, Мајклове мајке, те се налази у женском оделу затворa „Мајами-Дејд” у Миамију, где је смештена и Сузан Гречен. У мушком оделу који се тик до женског, Ти-Бег и генерал Џонатан Кранц служе своје казне. Генерал Ти-Бегу нуди 100.000 долара да убије Сару, а када Мајкл сазна за то, почиње да планира Сарино избављење из затвора. У томе му помажу му Линколн, Сукре, Александер Махон, Белик и др.

Мајкл жртвује свој живот убиством електричним ударом, како би направио куршлус и отворио врата која су представљала једини излаз за Сару. Она у почетку одбија да изађе, али он је наговори и споји се на високи напон. Сара касније сазна да би Мајкл у кратком временском периоду умро природном срмћу, јер је имао неизлечиву болест. Она остане живети са Линколном и Мајкловим сином, присећајући свега шта је прошла и шта ће јој дати снаге и воље да у будућности живи живот достојан сваког човека.

Сезоне[уреди]

Сезона Епизода Премијерно емитовање
Почетак емитовања Завршетак емитовања
1 22 29. август 2005. 15. мај 2006.
2 22 21. август 2006. 2. април 2007.
3 13 17. септембар 2007. 18. фебруар 2008.
4 24 1. септембар 2008. 15. мај 2009.

Напомена[уреди]

Четврта сезона има 24 епизоде, што укључује 22 епизоде серије плус ТВ филм Бекство из затвора: Последњи бег који је емитован као две епизоде.

Награде[уреди]

За улогу Мајкла Скофилда, Вентворт Милер је 2006. године био номинован за Златни глобус. И сама серија је била номинована за многе награде,а композитор музике Рамин Ђавади је чак био номинован за награду Еми.

Серија је освојила:

  • People’s Choice Award 2006 (Најбоља омиљена нова ТВ драма)[2]

Серија је била номинована за:

ДВД издања[уреди]

У Србији је 22. октобра у продају пуштено ДВД издање на коме се налазе прве четири епизоде прве сезоне. Тuck video, који је издао ДВД за подручје Србије, најавио је да ће крајем сваког месеца бити пуштене у продају по 4 епизоде на једном ДВД-у.

Занимљивости[уреди]

  • Идеја за серију представљена је продуцентима Фокса 2003. године, али није добила зелено светло, јер серија — наводно — није имала потенцијал за дугорочно приказивање. После неког времена, поново је разматрана могућност снимања десетоделне мини-серије, за коју су били заинтересовани Стивен Сегал и Брус Вилис. Ипак, мини серија није реализована. Због популарности серија 24 (2001) и Изгубљени (2004), продуценти су променили одлуку и подржали реализацију серије.
  • Снимање једне еписоде Бекства из затвора коштало је око 2 милиона долара. Исто толико коштало је и снимање једне епизоде серије Истражитељи из Мајамија. За једну епизоду серије 24 морало се платити око 2,5 милиона долара, а епизода Изгубљених коштала је више од 3,5 милиона долара.[6]
  • Серија је снимана у затвору „Џолијет”, који је угашен већ неколико година. Многе сцене снимане су у ћелији у којој је некад боравио серијски убица Џон Вејн Гејси, познат и као „Кловн-убица”. Он је осуђен а касније и погубљен због силовања и убиства 33 дечака и тинејџера између 1972. и 1978. године (када је ухапшен).
  • Погубљење на електричној столици није примарни инструмент егзекуције у Илиноису (где је смештена радња прве сезоне серије). У сценарију је прво било испланирано да Линколн Бароуз буде осуђен на погубљење смртоносном ињекцијом. Међутим, због шокантнијег ефекта, сценарио је измењен на погубљење на електричној столици. Држава Илиноис тренутно има мораторијум на одлуке о смртној казни.
  • Вентворт Милер, најпопуларнији глумац у овој серији који тумачи лик Мајкла Скофилда, изабран је за улогу у последњем минуту. Снимање је почео недељу дана након добијања улоге.
  • Уколико бисте желели да урадите тетоважу какву Мајкл Скофилд има у серији, било би вам потребно више од 200 сати, а цена такве тетоваже у Америци износи између 15 и 20 хиљада америчких долара. Међутим, тетоважа коју Мајкл Скофилд носи заправо је одлично направљена маска. Састоји се из 20 делова и било је потребно више од четири часа да би се нанела у целости. Такође, скидање ове тетоваже са тела уз помоћ чистог алкохола захтевало је позамашну количину времена. С обзиром на то да је наношење тетоваже веома компликовано, то се чинило једном недељно, па је Вентворт морао тетоважу да носи и после снимања. Према његовим изјавама, када се тетовиран шетао градом, старице су се склањале са пута, а тинејџери одушевљено запиткивали о начину израде. Према изјави коју је Милер дао у једном интервјуу, Дејвид Бекам је био заинтересован да уради исту такву тетоважу.
  • На питање новинара да ли је Вентворт Милер променио своје мишљење о америчком правосудном систему након снимања серије Бекство из затвора, он је одговорио да је само променио мишљење о људима иза решетка. „Мислим да бисмо сви ми желели да верујемо како немамо ништа заједничко са просечним затвореницима, али чињеница је да и они имају снове, страхове и наде, баш као и сви други”, рекао је Милер и додао: „Линија раздвајања између »нас« и »њих« није баш толико јасна као што би многи помислили.”
  • Стејси Кич (који игра улогу управника „Фокс ривера”) провео је шест месеци у британском затвору и креирао је свој лик по угледу на људе који воде тај затвор.
  • Многи бивши осуђеници који су казну одслужили у затвору „Џолијет” били су статисти на снимању серије.
  • Роберт Непер (који у серији тумачи лик серијског убице Ти-Бега) сам је себи осмислио фризуру за улогу. Како је изјавио, такву фризуру је имао његов професор физике.
  • У почетку је било планирано снимање само тринаест епизода серије. Међутим, због великог успеха, продуценти компаније Фокс првобитно су је продужили на 22 епизоде.
  • Без обзира на велику гледаност у Америци (у просеку више од десет милиона гледалаца по епизоди), серија је много популарнија у осталим земаља у којима се приказује.
  • Према изјави коју је дао Рокмонд Данбар (који тумачи улогу Бенџамина Мајлс „Стотке” Франклина) у једном интервјуу, његов лик је требало да се појави у само две епизоде. Али, када је серија продужена на целу сезону, Стотка је постао стални члан глумачке екипе.
  • Сајлас Вир Мичел (који тумачи улогу Шашавог), појавио се на аудицији за улогу Ти-Бега.
  • Чак тринаест затвора забранило је приказивање серије из мноштва разлога.

Извор тривије је преписан са вебсајта РТС-а.[7]

Коиба[уреди]

„Зона” је град на острву Коиба у Панами. Налази се 25 km од обале и тренутно је парк природе са многим природним лепотама и животињским врстама. На острву се налази Институт за истраживање и ренџери који се брину за чистоћу и здравље животиња. Од 1912. године на острву Коиба налазио се затвор основан од стране диктаторске власти и у њему су боравили најгори криминалци и политички затвореници. Највећа казна која се могла добити је 20 година, а смртне казне није било. Затвореници су се доводили бродом из Пуерто Мутиса два пута месечно, а пут је трајао шест сати. Спавали су у централној згради, где су имали цркву и малу клинику. Осим главне зграде, имали су и девет мањих објеката, где су имали своје фарме. Те фарме су осигуравале храну не само за њих, већ и за друге људе у Панами. Затвореници су радили по цео дан, а добијали су само један оброк дневно, тачно у подне, након чега су поново враћани на посао.

Према затвореницима се поступало веома окрутно. Неки су били обешени наглавачке за кошаркашки кош и тако висили по пет дана, све док им руке и зглобови не би натекли, а кости на зглобовима изашле кроз месо. Муве су на њима остављале своје јајашца, а пацови их јели док су беспомоћно запомагали. Неке затворенике су везали шпагом за коња и вукли до смрти, а неке убијали у џунгли приликом покушаја бега.

Остали затвореници који су били прави криминалци и убице, своје време су проводили убијајући остале затворенике. Неколико затвореника је и побегло... пешачили су по 16 сати кроз џунглу до друге стране острва која је ближа копну, а онда пливали преко или се надали да ће их неки брод превести. Међутим, већина није успела; однеле су их јаке струје или су нестали у џунгли. На острву живе и разне врсте отровних паукова и змија, а део океана који окружује острво познат је по јако много врста риба и по великом броју ајкула. Бег је практично био немогућ.

Затвореници се се раздвајили на оне који су хетеросексуалци и оне који су хомосексуалци... Временом су оснивали мале градове са посебним одвојеним фармама. У следећим годинама власти су на острво доводиле банде из Панама Ситија, како би се обрачунавале са затвореницима из противничких банди. Након тих обрачуна, у локалним Панамским новинама би биле објављиване слике обезглављених затвореника како леже на плажи у близини управе затвора.

Углавном, Коиба је било место које нико није хтео видети; људи су се бојали и причати о том мјесту. Занимљиво је да је острво Коиба једно од најлепших места у Панами, једно од ретких где људи нису уништили природне лепоте.

Постоји и легенда да неколико затвореника и дан-данас бежи и скрива се по острву, јер се боје да их не ухвате. Ренџер Мали Мали, који је у то време био затвореник а који сада ради у парку природе на острву, каже да такво нешто није могуће, јер нико нормалан не би остао на острву... Сви су гледали како да се што више удаље од њега.

Ових дана би требало да се појави документарац Coiba — La Isla del Diablo (Коиба — Ђавоље острво).

У неким текстовима се спомиње да је и ФБИ слао неке затворенике на Коибу, тј. да је у то време Коиба била нешто слично данашњем Гвантанаму.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :