Beli tigar (mitologija)

Baj Hu skulptura na ukrasnoj pločici

Beli tigar (kineski: 白虎 Báihǔ) je jedan od četiri simbola kineskih konstelacija. On se ponekad naziva i Beli tigar Zapada (kineski: 西方白虎; pinjin: Xīfāng Báihǔ), a poznat je i kao Bajhu na kineskom, Bjako na japanskom. On predstavlja zapad u smislu smera i jesenju sezonu.

Sedam kuća Belog tigra[уреди | уреди извор]

Kao i kod ostala tri simbola, u okviru Belog tigra postoji sedam astroloških „kuća” (Mesečevih položaja). Imena i odrednice su:^[1]^[2]

Br. kuće	Ime (pinjin)	Prevod	Odredišna zvezda
15	奎 (Kuí)	Noge	Eta Andromedae
16	婁 (Lóu)	Veza	Beta Arietis
17	胃 (Wèi)	Stomak	35 Arietis
18	昴 (Mǎo)	Dlakava glava	Alkion
19	畢 (Bì)	Mreža	Epsilon Tavri
20	觜 (Zī)	Kornjačin kljun	Lambda Orio
21	參 (Shēn)	Tri zvezde	Alnitak

Poreklo[уреди | уреди извор]

U kineskoj kulturi, tigar je kralj zveri i vekovima mu je na čelu predstavljan znak 王 (pinjin: wáng; doslovno: "kralj"). Prema legendi, tigrov rep bi pobeleo kada bi dostigao starost od 500 godina. Na taj način je beli tigar postao neka vrsta mitološkog bića. Prema predanju beli tigar se pojavljuje tek kada car vlada apsolutnom vrlinom, ili ako bude mira u celom svetu. Budući da bela boja teorije Vu Singa takođe predstavlja zapad, Beli Tigar je postao mitološki čuvar zapada.

U fikciji[уреди | уреди извор]

Hatara Sonja sa Belim tigrom.

U seriji Bejblejd, Rej Konova zver Driger je zasnovana na ovome.
U romanu Priče o dinastiji Tang (kineski: 隋唐演義), navodi se da je reinkarnacija zvezde Belog tigra general Luo Čeng (uprošćeni kineski: 罗成; tradicionalni kineski: 羅成), koji je služio u Valang armiji (kineski: 瓦岗军) i kasnije pod Li Šiminom, a za reinkarnaciju zvezde Azurnog zmaja se navodi da je to pobunjenički general Šan Sjungsin (uprošćeni kineski: 单雄信; tradicionalni kineski: 單雄信), koji je služio Vang Šičungu. Njih dvoje su zakleta braća Čin Šubao i Čeng Jaođin. Navodi se da njihove duše nakon smrti poseduju telo novih junaka iz dinastija Tang i Gogurjeo, Sju Žengui (uprošćeni kineski: 薛仁贵; tradicionalni kineski: 薛仁貴) i Jeon Gaesomun (淵蓋蘇文).
U Gosei Sentaj Dajrendžeru, lik po imenu Kibarenger koristi Bjako motiv, sa svojim mačem koji se zove Bjakošinken (白虎真剣, kombinacija japanske reči za Belog tigra i šinken), i njegovog gigantskog robota Von Tigra. Uloga tog lika je kasnije promenjena u seriji Moćni Morfin Moćni rendžeri u Beli rendžer.
U B-Dejman Fajreblastu, Bakuga Šira poseduje Kreis Rajdra, B-dejmana sa belim tigrom zapada kao svojom B-životinjom.
U Digimonu, Bajhumon je zasnovan na Belom tigru.

U Zagonetkama & Zmajevima, Beli Tigar je inkarniran kao devojčica po imenu Haku. Ona je deo kineskog Panteona, koji sadrži ostala četiri simbola; Vermilionsku pticu, Crnu kornjaču i Azurnog zmaja.
U Ju Ju Hakušo, Bjako je prikazan kao član grupe podzemlja, Četiri zveri.
U Kajli Čanovoj seriji Sjuen Vu, on je prikazan kao ženskaroški tigar koji je inače nežan i odan.
U seriji Fušigi Jugi, priča Fušigi Jugi Bjako Senki posvećena je nastojanju Suzuno Osugija da postane sveštenica Bjako.
Na događaju Nadgledanje za kinesku novu godinu 2018. (Godina psa), Genđi ima kožu inspirisanu Belim tigrom.
U video igri Finalna fantazija XIV: Stormblad, Bjako se javlja kao šef u potprojektu Četiri lorda, pojavljujući se kao beli tigar koji se transformiše u džinovskog humanoida pri čemu desna ruka zadržava elemente tigarske forme.
U seriji Kung Fu Panda: Šape sudbine, on je jedno od Četiri sazvežđa, koji je iscelitelj grupe. Njegov či koristi brza-na-obaraču i nasilna Đing, što joj omogućava da leči i pacifikuje druge.
U MapleStory, klasa Hojoung je zasnovana na Belom tigru.

Reference[уреди | уреди извор]

^ „The Chinese Sky”. International Dunhuang Project. Архивирано из оригинала 2015-11-04. г. Приступљено 2011-06-25.
^ Sun, Xiaochun (1997). Helaine Selin, ур. Encyclopaedia of the History of Science, Technology, and Medicine in Non-Western Cultures. Kluwer Academic Publishers. стр. 517. ISBN 0-7923-4066-3. Приступљено 2011-06-25.

Literatura[уреди | уреди извор]

Book of Jin, volume 11–13 (晉書·天文志)
Huainanzi, volume 3 (淮南子·天文訓)
Needham, J. "Astronomy in Ancient and Medieval China". Philosophical Transactions of the Royal Society of London. Series A, Mathematical and Physical Sciences, Vol. 276, No. 1257, The Place of Astronomy in the Ancient World (May 2, 1974)
Xiaochun Sun, Jacob Kistemaker, The Chinese sky during the Han, vol. 38 of Sinica Leidensia, BRILL, 1997, ISBN 978-90-04-10737-3
Sun, Xiaochun (1997). Encyclopaedia of the History of Science, Technology, and Medicine in Non-Western Cultures.
„The Chinese Sky”. International Dunhuang Project. Архивирано из оригинала 2012-07-10. г. Приступљено 2011-06-25.
Sun, Xiaochun (1997). Helaine Selin, ур. Encyclopaedia of the History of Science, Technology, and Medicine in Non-Western Cultures. Kluwer Academic Publishers. стр. 517. ISBN 0-7923-4066-3. Приступљено 2011-06-25.
Sun, Xiaochun (1997). Encyclopaedia of the History of Science, Technology, and Medicine in Non-Western Cultures.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

[1] „The Chinese Sky”. International Dunhuang Project. Архивирано из оригинала 2015-11-04. г. Приступљено 2011-06-25.

[2] Sun, Xiaochun (1997). Helaine Selin, ур. Encyclopaedia of the History of Science, Technology, and Medicine in Non-Western Cultures. Kluwer Academic Publishers. стр. 517. ISBN 0-7923-4066-3. Приступљено 2011-06-25.

[1]

[2]