Benzamid

Из Википедије, слободне енциклопедије
Benzamid
IUPAC ime
Drugi nazivi Amid benzojeve kiseline, fenil karboksamid, benzoilamid
Identifikacija
CAS registarski broj 55-21-0 YesY
PubChem[1][2] 2331
ChemSpider[3] 2241 YesY
EINECS broj 200-227-7
KEGG[4] C09815
ChEMBL[5] CHEMBL267373 YesY
RTECS CU8700000
Jmol-3D slike Slika 1
Slika 2
Svojstva
Molekulska formula C7H7NO
Molarna masa 121.14 g mol−1
Agregatno stanje nečisto bela čvrsta materija
Gustina 1.341 g/cm3
Tačka topljenja

127 - 130 °C

Tačka ključanja

288 °C, 561 K, 550 °F

Rastvorljivost u vodi 13 g/l
pKa 23.35 (u DMSO-u)
Opasnost
ЕU-klasifikacija Štetan (Xn)
NFPA 704
NFPA 704.svg
1
1
0
 
R-oznake R22 R40
S-oznake S36/37/39
Tačka paljenja 180 °C
Tačka spontanog paljenja > 500 °C

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Benzamid je čvrsta materija nečisto bele boje sa hemijskom formulom C6H5CONH2. Benzamid je derivat benzojeve kiseline.[6] Ova materija je u maloj meri rastvorna u vodi. Rastvorna je mnogim organskim rastvaračima.[7][8]

Hemijski derivati[уреди]

Postoje brojni substituisani benzamidi. Među njima su:

Analgetici
Antiemetici/Prokinetici
Antipsihotici
Drugi

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ^ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG“. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. ^ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery“. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  6. ^ Clayden Jonathan, Nick Greeves, Stuart Warren, Peter Wothers (2001). Organic chemistry. Oxford, Oxfordshire: Oxford University Press. ISBN 0-19-850346-6. 
  7. ^ Lide David R., ed. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th ed.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. 
  8. ^ Susan Budavari, ed. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th ed.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]


Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Benzamid