Beta Kentauri

С Википедије, слободне енциклопедије
β Kentauri
Centaurus constellation map.svg
Red circle.svg
Lokacija β Kentaurija (zaokruženo)
Položaj na nebu
Epoha J2000      Ravnodnevnica J2000
Sazvežđe Kentaur
Rektascenzija 14h 03m 49.40535s[1]
Deklinacija –60° 22′ 22.9266″[1]
Prividna magnituda (V) 0.61[2]
Karakteristike
U−B indeks boja –0.98[2]
B−V indeks boja –0.23[2]
β Cen Aa
Spektralni tip B1 III[3]
Varijabilni tip β Cep[4]
β Cen Ab
Spektralni tip B1 III[3]
Promenljivi tip β Cep[4]
β Cen B
Spektralni tip B1V?[3]
Astrometrija
Radijalna brzina (Rv)+5.9[5] km/s
Sopstveno kretanje (μ) RA: –33.27[1] mas/g
Dek.: –23.16[1] mas/g
Paralaksa (π)8.32 ± 0.50[1] mas
Rastojanje390 ± 20 ly
(120 ± 7 ps)
Apsolutna magnituda (MV)−4.53[6]
Orbita[3]
Primarnaβ Cen Aa
Kompanjonβ Cen Ab
Period (P)356.94 days
Velika poluosa (a)0.0253″
Ekscentricitet (e)0.825
Inklinacija (i)67.4°
Apsidna epoha (T)2451600.08
Argument perihela (ω)
(sekundarni)
62.2°
Poluamplituda (K1)
(primarna)
57.4 km/s
Poluamplituda (K2)
(sekundarna)
72.3 km/s
Orbita[7]
Primarnaβ Cen A
Kompanjonβ Cen B
Period (P)288.267 g
Velika poluosa (a)0.870″
Detalji
Luminoznost41,700[8] L
Starost14.1 ± 0.6[3] Myr
β Cen Aa
Masa10.7 ± 0.1[3] M
Poluprečnik13[9] R
Površinska gravitacija (log g)3.5 ± 0.4[3] cgs
Temperatura25,000 ± 2,000[3] K
β Cen Ab
Masa10.3 ± 0.1[3] M
Površinska gravitacija (log g)3.5 ± 0.4[3] cgs
Temperatura25,000 ± 2,000[3] K
β Cen B
Masa4.61[7] M
Druge oznake
Agena, Hadar,[10] HR 5267, HD 122451, CD−59°5365, LHS 51, SAO 252582, FK5 518 , HIP 68702, GC 18971, CCDM J14038-6022[11]
Referentne baze podataka
SIMBADdata

Beta Kentauri (latinizovano od β Kentauri, skraćeno Beta Ken, β Ken), sa zvaničnim imenom Hadar,[12] jeste trozvezdani sistem u južnom sazvežđu Kentaurija. Kombinovana vizuelna magnitude sistema od 0,61 čini ovu zvezdu drugim najsjajnijim objektom u Kentauri saszvežđu i jednom od najsjajnijih zvezda na noćnom nebu. Prema merenjima paralakse sa astrometrijskog satelita Hiparkos,[13][14] rastojanje do ovog sistema je oko 390 ± 20 svetlosnih godina (120 ± 6 parseksa).[1]

Beta Kentauri je dobro poznata na južnoj hemisferi kao unutrašnji od dva „pokazivača” na sazvežđu Južni krst. Linija napravljena od spoljašnjeg pokazivača, Alfa Kentaurija, kroz Beta Kentauri vodi do blizine od nekoliko stepeni od Gakruksa, zvezde na severnom kraju krsta. Koristeći Gakruks, navigator može da povuče liniju s Akruksom na južnom kraju da bi se efektivno odredio jug.[15]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ van Leeuwen (novembar 2007). „Validation of the new Hipparcos reduction”. Astronomy and Astrophysics. 474 (2): 653—664. Bibcode:2007A&A...474..653V. arXiv:0708.1752Слободан приступ. doi:10.1051/0004-6361:20078357. 
  2. ^ а б в Hoffleit, Dorrit; Jaschek, Carlos (1991). „The Bright star catalogue”. New Haven, Conn.: Yale University Observatory, 5th Rev.ed. Bibcode:1991bsc..book.....H. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж з и ј Ausseloos, M.; Aerts, C.; Lefever, K.; Davis, J.; Harmanec, P. (avgust 2006). „High-precision elements of double-lined spectroscopic binaries from combined interferometry and spectroscopy. Application to the β Cephei star β Centauri”. Astronomy and Astrophysics. 455 (1): 259—269. Bibcode:2006A&A...455..259A. arXiv:astro-ph/0605220Слободан приступ. doi:10.1051/0004-6361:20064829. 
  4. ^ а б Ausseloos, M.; Aerts, C.; Uytterhoeven, K.; Schrijvers, C.; Waelkens, C.; Cuypers, J. (2002). „Beta Centauri: An eccentric binary with two beta Cep-type components”. Astronomy and Astrophysics. 384: 209. Bibcode:2002A&A...384..209A. doi:10.1051/0004-6361:20020004Слободан приступ. 
  5. ^ Evans, D. S. (20—24. 6. 1966). Batten, Alan Henry; Heard, John Frederick, ур. „The Revision of the General Catalogue of Radial Velocities”. Determination of Radial Velocities and Their Applications. University of Toronto: International Astronomical Union. 30: 57. Bibcode:1967IAUS...30...57E. 
  6. ^ Davis, J.; Mendez, A.; Seneta, E. B.; Tango, W. J.; Booth, A. J.; O'Byrne, J. W.; Thorvaldson, E. D.; Ausseloos, M.; Aerts, C.; Uytterhoeven, K. (2005). „Orbital parameters, masses and distance to β Centauri determined with the Sydney University Stellar Interferometer and high-resolution spectroscopy”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 356 (4): 1362—1370. Bibcode:2005MNRAS.356.1362D. arXiv:astro-ph/0411054Слободан приступ. doi:10.1111/j.1365-2966.2004.08571.x. 
  7. ^ а б Tokovinin, A. A. (1997). „MSC - a catalogue of physical multiple stars”. Astronomy & Astrophysics Supplement Series. 124: 75. Bibcode:1997A&AS..124...75T. doi:10.1051/aas:1997181Слободан приступ. 
  8. ^ Prinja, Raman K. (1989). „Ultraviolet observations of stellar winds in Be and 'normal' B non-supergiant stars”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 241 (4): 721—752. Bibcode:1989MNRAS.241..721P. doi:10.1093/mnras/241.4.721Слободан приступ. 
  9. ^ https://www.wolframalpha.com/input/?i=beta+centauri+diameter
  10. ^ Allen, R. H. (1963), Star Names: Their Lore and MeaningНеопходна слободна регистрација (Reprint изд.), New York: Dover Publications Inc, стр. 154, ISBN 0-486-21079-0, Приступљено 12. 12. 2010 
  11. ^ „V* bet Cen -- Variable Star of beta Cep type”. SIMBAD. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 19. 12. 2011. 
  12. ^ „IAU Catalog of Star Names”. Приступљено 12. 8. 2018. 
  13. ^ Perryman, M. A. C.; Lindegren, L.; Kovalevsky, J. (jul 1997). „The Hipparcos Catalogue”. Astronomy and Astrophysics. 323: L49—L52. Bibcode:1997A&A...323L..49P. 
  14. ^ Perryman, Michael (2010), „The Making of History's Greatest Star Map”, The Making of History's Greatest Star Map, Astronomers’ Universe, Heidelberg: Springer-Verlag, Bibcode:2010mhgs.book.....P, ISBN 978-3-642-11601-8, doi:10.1007/978-3-642-11602-5 
  15. ^ Kyselka, Will; Lanterman, Ray E. (1976). North Star to Southern Cross. Honolulu : University Press of Hawaii. University of Hawaii Press. стр. 59. Bibcode:1976nsts.book.....K. ISBN 0-8248-0419-8. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]