Бета распад

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Beta emission)
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Шема бета распада

Бета распад је један од радиоактивних распада атомског језгра. Производ тог распада су електрон или позитрон и зовемо их бета честице.[1]

Бета распад може бити:

  • бета плус (β+)
  • бета минус (β-)

Бета плус распад (β+)[уреди | уреди извор]

Везани протон у језгру почетног атома распадне на неутрон, позитрон и неутрино.

Исти запис са атомима је овакав :

Пример

Бета плус рапад се користи у медицини код томографије, где служе при поступку откривања ћелија рака.

Бета минус распад (β-)[уреди | уреди извор]

Спектар бета минус зрачења је континуалан јер енергију распада деле електрон и антинеутрино, али не увек на исти начин.


Код бета минус распада, везани неутрон у језгру почетног атома трансформише се у протон, електрон и антинеутрино. Протон остаје у језгру, а електрон и антинеутрино напуштају језгро. Шематски приказано:

што је у атомском запису исто као:

Пример бета минус распада може бити распад изотопа атома трицијума, где настаје језгро-потомак изотоп хелијума.

Све реакције следе закон о одржању наелектрисања. Значи, пре и после распада количина наелектрисања остаје иста. Ипак, редни број изотопа расте за 1, што значи да се помера за једно место напред у Периодном систему елемената.

За разлику од алфа распада, спектар бета-минус распада је континуалан, јер енергија није прецизно дефинисана већ је у неједнаким односима узимају антинеутрино и електрон. Језгра X i Y због велике масе имају малу кинетичку енергију.

Физиолошки ефект Бета честица[уреди | уреди извор]

Бета честице имају сличан ранг енергије као алфа честице, али имају мање наелектрисање, зато имају већу продорност. Тако имају и штетнији биолошки ефект на човека. За разлику од алфа честица, које зауставља већ лист папира, бета честице зауставља тек метална препрека од неколико милиметара (mm).

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Konya, J.; Nagy, N. M. (2012). Nuclear and Radio-chemistry. Elsevier. стр. 74—75. ISBN 978-0-12-391487-3. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Konya, J.; Nagy, N. M. (2012). Nuclear and Radio-chemistry. Elsevier. стр. 74—75. ISBN 978-0-12-391487-3. 
  • Sin-Itiro Tomonaga (1997). The Story of Spin. University of Chicago Press. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]