Betazol

Из Википедије, слободне енциклопедије
Betazol
IUPAC ime
Identifikacija
CAS registarski broj 105-20-4 YesY
PubChem[1][2] 7741
ChemSpider[3] 7455 YesY
UNII 1C065P542O YesY
ChEBI 59170
ChEMBL[4] CHEMBL1201323 YesY
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C5H9N3
Molarna masa 111.15 g mol−1
Farmakologija
ATC V04CG02
DrugBank DB00272

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Betazol je agonist histaminskog H2 receptora. On je poznat kao Ametazol. Betazol hidrohlorid je poznat kao gastramin i histalog.

On se korišti kao želudačni stimulans za testiranje maksimalne produkcije želudačne sekretorne aktivnosti.[5] Taj test se može koristiti za dijagnozu bolesti poput Zolinger-Elisonovog sindroma kod koga se javlja prekomerna produkcija želudačne kiselina, što je uzrokovano prevelikom produkcijom gastrina. Zapremina izlučene kiseline se meri nakon administracije betazola. Dijagnoza je sekrecija veća od 60% maksimalne. Ova procedura može da uzrokuje komplikacije, te je treba izbegavati kod pacijenata sa loronarnom arterijskom bolešću.[6] Betazol se takođe koristi za dijagnozu gastritisa zajedno sa testom za aktivnosti sekretina.

Betazol se koristi kao stimulans umesto histamina jer je specifičan za H2 receptor te ne proizvodi nepoželjne nuspojave koje bi histamin indukovao. Upotreba betazola ne zahteva istovremenu primenu antihistaminskih jedinjenje za blokiranje dejstva histamina na druge tipove histaminskih receptora.

Njegovo dejstvo u stimulaciji oslobađanja histamina se može koristiti za testiranje efikasnosti lekova koji blokiraju H2 receptor kao što je nizatidin.[7]

Reference[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ^ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery“. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  5. ^ Wruble LD Cummins AJ Goldenberg J Schapiro H (1967). „The effect of intravenous histalog on gastric secretion in man“. Digestive Diseases and Sciences 12 (11): 1087–1090. DOI:10.1007/BF02233873. PMID 6057052. 
  6. ^ Stoller JL Holubitsky IB Harrison RC Munro AI (1970). „Complications of the histalog test of gastric acid secretion“. Digestive Diseases and Sciences 15 (7): 647–651. DOI:10.1007/BF02236024. PMID 4951403. 
  7. ^ Hammond JB, Offen WW (1988). „Effect of nizatidine and cimetidine on betazole-stimulated gastric secretion of normal subjects: comparison of effects on acid, water, and pepsin.“. Am J Gastroenterol. 83 (1): 32–6. PMID 2892392. 

Spoljašnje veze[уреди]



Esculaap4.svg     Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).