Bezbedni seks

С Википедије, слободне енциклопедије

Muški (ili „spoljni“) kondomi se mogu koristiti za pokrivanje penisa (ili prstiju ili drugih delova tela) radi bezbednijeg seksa prilikom umetanja u telesne šupljine
Zubne brane se mogu koristiti za pokrivanje vulve ili anusa pri kunilingusu ili anilingusu, radi bezbednijeg seksa
Ženske kondome („unutrašnje“ kondome) mogu koristiti receptivni partneri za bezbedniji seks

Bezbedni seks je seksualna aktivnost upotrebom metoda ili uređaja (poput kondoma) radi smanjenje rizika od prenosa ili sticanja polno prenosivih infekcija (engl. sexually transmitted infection, STI), posebno HIV-a.[1] „Bezbedan seks“ se ponekad naziva i bezbednijim seksom ili zaštićenim seksom, što ukazuje na to da neke prakse bezbednog seksa ne eliminišu u potpunosti rizike od polno prenosivih bolesti. To se takođe ponekad koristi u kolokvijalnom opisivanju metoda usmerenih na sprečavanje trudnoće, koji mogu ili ne moraju takođe smanjiti rizik od polno prenosivih bolesti.

Koncept „bezbednog seksa“ pojavio se 1980-ih kao odgovor na globalnu epidemiju AIDS-a, a možda i konkretnije na krizu AIDS-a u SAD-u. Promovisanje bezbednog seksa sada je jedan od glavnih ciljeva seksualnog obrazovanja i STI prevencije, posebno smanjenja učestalosti novih HIV infekcija. Bezbedan seks se smatra strategijom smanjenja štete čiji je cilj smanjenje rizika od prenosa polno prenosivih bolesti.[2][3]

Istorija[уреди | уреди извор]

Iako strategije za izbegavanje polno prenosivih bolesti poput sifilisa i gonoreje postoje vekovima, a pojam „bezbedan seks“ postoji već od 1930-ih, upotreba tog izraza u kontekstu smanjenje rizika od polno prenosivih bolesti datira od sredine 1980-ih u Sjedinjenim Državama. On se pojavio se kao odgovor na HIV/AIDS krizu.[4][5]

Godinu dana pre nego što je virus HIV izolovan i imenovan, San Francisko poglavlje Sestra beskrajne snishodljivosti objavilo je mali pamflet pod nazivom Igraj pošteno! iz zabrinutosti zbog raširenih seksualno prenosivih bolesti među muškom homoseksualnom populacijom u gradu. U njemu su konkretno imenovane bolesti (Kapošijev sarkom i pneumocistična pneumonija) koje su kasnije dobile status simptoma uznapredovale HIV bolesti (ili AIDS-a). U brošuri se zagovara čitav niz bezbednih seksualnih praksi, uključujući apstinenciju, kondome, ličnu higijenu, upotrebu ličnih maziva i testiranje/lečenje seksualno prenosivih bolesti. U njoj je zauzet ležeran, seksualno pozitivan pristup, istovremeno naglašavajući ličnu i društvenu odgovornost. U maju 1983, istog meseca kada je HIV izolovan i imenovan u Francuskoj, njujorški HIV/AIDS aktivisti Ričard Berkovic i Majkl Kalen, objavili su slične savete u svojoj brošuri, Kako upražnajvati seks u epidemiji: Jedan pristup. Ove publikacije nisu koristile izraz „bezbedan seks“, ali su obe uključivale preporuke koje su sada standardni saveti za smanjenje rizika od polno prenosivih bolesti (uključujući HIV).[6][7][8]

Plakat koji promoviše upotrebu kondoma.

Bezbedan seks kao oblik smanjenja rizika od polno prenosivih bolesti pojavio se u novinarstvu već 1984. godine, u britanskoj publikaciji „The Intelligencer“: „Cilj je doseći oko 50 miliona ljudi porukama o bezbednom seksu i obrazovanju o AIDS-u“.[5]

Iako se termin bezbedni seks koristi u kontekstu sprečavanja trudnoće, kao i širenja HIV/AIDS-a ili drugih seksualno prenosivih bolesti, taj termin je nastao kao odgovor na epidemiju HIV/AIDS-a. Smatra se da je pojam bezbednog seksa korišćen u stručnoj literaturi 1984. godine, u tekstu rada o psihološkom efektu koji HIV/AIDS može imati na gej i biseksualne muškarce.[9]

Prakse[уреди | уреди извор]

Telefonski seks/sajberseks/sekstiranje[уреди | уреди извор]

Seksualne aktivnosti, kao što su seks putem telefona, sajberseks i seksting, koje ne uključuju direktan kontakt sa kožom ili telesnim tečnostima seksualnih partnera, ne predstavljaju rizik od polno prenosivih bolesti i stoga su oblici bezbednog seksa.[10]

Nepenetrativni seks[уреди | уреди извор]

Niz seksualnih činova nazvanih „nepenetrirajući seks“ ili „vankurs“ mogu značajno smanjiti rizik od polno prenosivih bolesti. Nepenetrirajući seks uključuje prakse poput ljubljenja, međusobnog samozadovoljavanja, trljanja ili glađenja.[11][12] Prema Zdravstvenom depatrmanu Zapadne Australije, ova seksualna praksa može sprečiti trudnoću i većinu polno prenosivih bolesti. Međutim, nepenetrirajući seks verovatno neće zaštititi od infekcija koje se mogu preneti kontaktom kože na kožu, poput herpesa i humanog papiloma virusa.[13] Međusobna ili partnerska masturbacija nosi određeni rizik od polno prenosivih bolesti, posebno ako postoji kontakt sa kožom ili razmena telesnih tečnosti sa seksualnim partnerima, iako su rizici znatno manji od mnogih drugih seksualnih aktivnosti.[10]

Kondomi, zubne brane, rukavice[уреди | уреди извор]

Barijere, kao što su kondomi, zubne brane i medicinske rukavice, mogu sprečiti kontakt sa telesnim tečnostima (poput krvi, vaginalne tečnosti, sperme, rektalne sluzi) i drugih načina prenosa polno prenosivih bolesti (poput kože, kose i zajedničkih predmeta) tokom seksualne aktivnosti.

Kako staviti muški kondom na penis
  • Spoljni kondomi mogu se koristiti za pokrivanje penisa, ruku, prstiju ili drugih delova tela tokom seksualne penetracije ili stimulacije.[14] Oni su najčešće su izrađeni od lateksa, a mogu se praviti i od sintetičkih materijala uključujući poliuretan i poliizopren.
  • Unutrašnji kondomi (zvani i ženski kondomi) umeću se u vaginu ili anus pre seksualnog prodora. Ovi kondomi su napravljeni od poliuretana ili nitrila. Ako se istovremeno koriste spoljni i unutrašnji kondomi, oni mogu da puknu usled trenja između materijala tokom seksualne aktivnosti.
  • Zubna brana (prvobitno korišćena u stomatologiji) je sloj lateksa koji se koristi za zaštitu prilikom oralnog seksa. Ona se tipično koristi kao prepreka između usta i vulve tokom kunilingusa ili između usta i anusa tokom analno-oralnog seksa.
  • Medicinske rukavice izrađene od lateksa, vinila, nitrila ili poliuretana mogu se koristiti kao improvizovana zubna brana tokom oralnog seksa ili mogu pokriti ruke, prste ili druge delove tela tokom prodora ili seksualne stimulacije, poput masturbacije.[14][15]
  • Kondomi, zubne brane i rukavice takođe se mogu koristiti za pokrivanje seksualnih igračaka poput dilda tokom seksualne stimulacije ili penetracije.[14][15] Ako se seksualna igračka koristi u više otvora ili partnera, preko nje se može koristiti kondom/zubna brana/rukavica, i menjati se kada se igračka premešta.

Podmazivanje uljem može razložiti strukturu lateks kondoma, zubnih brana ili rukavica, smanjujući njihovu efikasnost u zaštiti od polno prenosivih bolesti.[16]

Iako upotreba spoljnih kondoma može smanjiti rizik od polno prenosivih bolesti tokom seksualnih aktivnosti, oni nisu 100% efikasni. Jedna studija sugeriše da bi kondomi mogli smanjiti prenos HIV-a za 85% do 95%; efikasnost veća od 95% smatrana je malo verovatnom zbog klizanja, lomljenja i nepravilne upotrebe.[17] Prema pojedinim izvorima, „U praksi, nedosledna upotreba može smanjiti ukupnu efikasnost kondoma na čak 60–70%“.[17]p. 40.

Profilaksa pre izlaganja (PrEP)[уреди | уреди извор]

Profilaksa pre izlaganja (engl. Pre-exposure prophylaxis, PrEP) je upotreba lekova na recept od strane onih koji nemaju HIV za sprečavanje HIV infekcije. PrEP lekovi se uzimaju pre izlaganja HIV-u da bi se sprečio prenos virusa, obično između seksualnih partnera. PrEP lekovi ne sprečavaju druge infekcije polno prenosivih bolesti ili trudnoću.

Od 2018. godine, najčešće prihvaćeni oblik PrEP kombinuje dva leka (tenofovir i emtricitabin) u jednoj tableti. Ta kombinacija lekova prodaje se pod robnom markom Truvada od strane Giliad Sajenses. Takođe se prodaje u generičkim formulacijama širom sveta. I drugi lekovi se takođe proučavaju za upotrebu kao PrEP.

Različite zemlje su odobrile različite protokole za upotrebu kombinacije tenofovir/emtricitabin kao PrEP. Pokazalo se da ta kombinacija dva leka sprečava infekciju HIV-om kod različitih populacija kada se uzima svakodnevno, povremeno i na zahtev. Brojne studije su pokazale da je kombinacija tenofovir/emtricitabin preko 90% efikasna u sprečavanju prenosa HIV-a između seksualnih partnera.[18]

Lečenje kao prevencija[уреди | уреди извор]

Lečenje kao prevencija (engl. reatment as Prevention, TasP) je praksa testiranja i lečenja HIV infekcije kao načina sprečavanja daljeg širenja virusa. Oni koji imaju znanje o svom HIV pozitivnom statusu mogu da koriste prakse bezbednog seksa da bi zaštitili sebe i svoje partnere (poput upotrebe kondoma, sero-sortiranja partnera ili odabira manje rizičnih seksualnih aktivnosti). A, budući da HIV pozitivne osobe sa trajno potisnutim ili neotkrivenim količinama HIV-a u krvi ne mogu preneti HIV na seksualne partnere, seksualna aktivnost sa HIV-pozitivnim partnerima na efikasnom lečenju je oblik bezbednog seksa (za sprečavanje zaraze HIV-om). Iz ove činjenice nastao je koncept „U=U“ (engl. Undetectable = Untransmittable, nedetektibilno = netransmisivo).[19]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Compact Oxford English Dictionary, Oxford University Press, 2009, Accessed 23 September 2009
  2. ^ „Global strategy for the prevention and control of sexually transmitted infections: 2006–2015. Breaking the chain of transmission” (PDF). World Health Organization. 2007. Приступљено 26. 11. 2011. 
  3. ^ Chin HB, Sipe TA, Elder R, Mercer SL, Chattopadhyay SK, Jacob V, et al. (март 2012). „The effectiveness of group-based comprehensive risk-reduction and abstinence education interventions to prevent or reduce the risk of adolescent pregnancy, human immunodeficiency virus, and sexually transmitted infections: two systematic reviews for the Guide to Community Preventive Services”. American Journal of Preventive Medicine. 42 (3): 272—94. PMID 22341164. doi:10.1016/j.amepre.2011.11.006. 
  4. ^ Stephey MJ (11. 12. 2008). „A Brief History of Safe Sex”. Time. Приступљено 14. 9. 2018. »In the 1540s, an Italian doctor named Gabriele Fallopius — the same man who discovered and subsequently named the Fallopian tubes of the female anatomy — wrote about syphilis, advocating the use of layered linen during intercourse for more "adventurous" (read: promiscuous) men. Legendary lover Casanova wrote about his pitfalls with medieval condoms made of dried sheep gut, referring to them as "dead skins" in his memoir. Even so, condoms made of animal intestine — known as "French letters" in England and la capote anglaise (English riding coats) in France — remained popular for centuries, though always expensive and never easy to obtain, meaning the devices were often reused.« 
  5. ^ а б „The meaning and origin of the expression: Safe sex”. The Phrase Finder. Приступљено 14. 9. 2018. 
  6. ^ Joseph, Sonnabend (17. 5. 2013). „How to have sex in an epidemic: 30th anniversary”. POZ. Приступљено 14. 9. 2018. 
  7. ^ Merson MH, O'Malley J, Serwadda D, Apisuk C (август 2008). „The history and challenge of HIV prevention”. Lancet. 372 (9637): 475—88. PMID 18687461. S2CID 26554589. doi:10.1016/S0140-6736(08)60884-3. 
  8. ^ Berkowitz, Richard (2003). Stayin' Alive: The Invention of Safe Sex. Boulder, CO: WestView. ISBN 9780813340920. 
  9. ^ Blair TR (јун 2017). „Safe Sex in the 1970s: Community Practitioners on the Eve of AIDS”. American Journal of Public Health. American Journal of Public Health. 107 (6): 872—879. PMC 5425850Слободан приступ. PMID 28426312. doi:10.2105/AJPH.2017.303704. 
  10. ^ а б „Safer Sex ("Safe Sex")”. Приступљено 23. 9. 2009. 
  11. ^ Judith LaRosa; Helaine Bader; Susan Garfield (2009). New Dimensions In Women's Health. Jones & Bartlett Learning. стр. 91. ISBN 978-0763765927. Приступљено 31. 8. 2013. »Outercourse is the sharing of sexual intimacy with behaviors such as kissing, petting, and mutual masturbation. The advantages of outercourse include no risk of pregnancy without penile-vaginal penetration and the behaviors permit emotional bonding and closeness.« 
  12. ^ Lois White; Gena Duncan; Wendy Baumle (2011). Medical Surgical Nursing: An Integrated Approach, 3rd ed. Cengage Learning. стр. 1161. ISBN 978-1133707141. Приступљено 1. 9. 2013. »Some people consider outercourse to mean sex play without vaginal intercourse, while others consider this to mean sex play with no penetration at all (vaginal, oral, or anal).« 
  13. ^ „STDs (Sexually Transmitted Diseases)”. Архивирано из оригинала на датум 02. 02. 2014. Приступљено 23. 1. 2014. 
  14. ^ а б в Corinna, Heather (2016). S.E.X.: The All-You-Need-to-Know Sexuality Guide to Get You Through Your Teens and Twenties. New York: Da Capo Lifelong Press. ISBN 978-0738218847. 
  15. ^ а б Moon, Allison (2018). Girl Sex 101. Lunatic Ink. ISBN 978-0983830900. 
  16. ^ Corinna, Heather (2016). S.E.X.: The All-You-Need-to-Know Sexuality Guide to Get You Through Your Teens and Twenties (second изд.). New York: Da Capo Lifelong Press. стр. 294. ISBN 978-0738218847. 
  17. ^ а б Varghese B, Maher JE, Peterman TA, Branson BM, Steketee RW (јануар 2002). „Reducing the risk of sexual HIV transmission: quantifying the per-act risk for HIV on the basis of choice of partner, sex act, and condom use” (PDF). Sexually Transmitted Diseases. 29 (1): 38—43. PMID 11773877. S2CID 45262002. doi:10.1097/00007435-200201000-00007. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 24. 7. 2011. 
  18. ^ „Pre-Exposure Prophylaxis (PrEP)”. Centers for Disease Control and Prevention. 19. 9. 2016. Приступљено 14. 3. 2017. 
  19. ^ „U=U”. Prevention Access Campaign. 2017. Приступљено 11. 9. 2018. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]