Biksin

Из Википедије, слободне енциклопедије
Biksin
Bixin.png
Cis-bixin-3D-balls-(rotated).png
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.027.499
UNII
Svojstva
C25H30O4
Molarna masa 394,503
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Reference infokutije

Biksin je organsko jedinjenje, koje sadrži 25 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 394,503 Da. Nalazi se u začinu anato, prirodnoj narandžasto-crvenoj boji za hranu koja se dobija iz semenki biljke urukum (Bixa orellana) koja spada u slezove. Semenke urukuma sadrže oko 5% pigmenta, a ovaj u sebi ima 70-80% biksina.[3]

Osobine[уреди]

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 4
Broj donora vodonika 1
Broj rotacionih veza 11
Particioni koeficijent[4] (ALogP) 5,8
Rastvorljivost[5] (logS, log(mol/L)) -8,7
Polarna površina[6] (PSA, Å2) 63,6

Reference[уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  2. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Executive Summary Bixin Archived 21 July 2011[Date mismatch] at the Wayback Machine., National Toxicology Program
  4. Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  5. Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  6. Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]