Bitka za Višegrad

С Википедије, слободне енциклопедије
Bitka za Višegrad
Време:5 oktobar 1943
Место:Višegrad, Nezavisna Država Hrvatska
Исход: Pobeda JVuO i privremeno oslobođenje Višegrada od okupatora uz rušenje železničkog mosta preko Drine
Сукобљене стране

 NDH

JVuO (Četnici)


 Уједињено Краљевство
 United States
Команданти и вође

Draža Mihailović
Dragoslav Račić

Zaharije Ostojić
Уједињено Краљевство Charles Armstrong
Уједињено Краљевство Archie Jack
Уједињено Краљевство Bill Hudson
Сједињене Америчке Државе Albert Seitz
Јачина
369. legionarska divizija - 1,100 vojnika

Četnici - 2,500 vojnika:

    • Cersko-Majevički Korpus
    • Romanijski Korpus
  • Уједињено Краљевство Britanski mineri
Жртве и губици
350 mrtvih i 400 ranjenih 21 mrtav i 30 ranjenih
nepoznat broj civila

Bitka za Višegrad je bila najznačajnija bitka velike antiosovinske ofanzive Jugoslovenske Vojske u Otadžbini (JVuO) protiv Sila osovine u istočnoj Bosni u jesen 1943 u okupiranoj Jugoslaviji tokom drugog svetskog rata. Oko 2,500 vojnika četničkih odreda JVuO su zauzeli Višegrad, uništili veliki železnički most preko Drine i nastavili napredovanje prema Rogatici i Sokocu. Zajedno sa četnicima su u ovoj bici učestvovali i pripadnici britanske i američke misije koji su svoj najveći doprinos dali prilikom rušenja mosta. Nemački i ustaški garnizon u Višegradu i ostale snage sila osovine koje su štitile most od ukupno 1,100 vojnika su imale oko 350 mrtvih i oko 400 ranjenih. Na strani četnika je bilo 21 mrtvih i 30 ranjenih vojnika. U daljem naletu su četnici započeli bitku za Rogaticu u kojoj su ubili više od 200 vojnika sila osovine i oslobodili Rogaticu.

Ove pobede JVuO protiv snaga sila osovine su na radiju BBC bile pripisane Titovim komunističkim formacijama, kao što je bio slučaj u mnogim drugim situacijama u ovoj fazi rata. Uprkos brojnim protestima, BBC nije objavio bilo kakve korekcije ovih pogrešnih vesti. Kada su snage JVuO napale Sokolac 21 oktobra 1943 komunisti su ih napali sa leđa tako da se JVuO našla istovremeno pod vatrom i sila osovine i komunista što je zaustavilo napredovanje JVuO prema Sarajevu. Draža Mihailović je isticao da je ovo bio još jedan dokaz o saradnji komunista sa Ustašama i Nemcima.

Snage[уреди | уреди извор]

JVuO[уреди | уреди извор]

Bitka za Višegrad je bila deo sveobuhvatne anti-osovinske ofanzive JVuO u istočnoj Bosni. Štab jedinica JVuO je bio u Višegradu i Dobrunu tokom ove ofanzive.[1] JVuO je mobilisala 15-18.000 vojnika u četiri korpusa: Romanijskom, Cersko-Majevičkom, Mačvanskom i Avalskom korpusu. Ofanziva je nazivana i Trećim Četničkim Ustankom a njome je komandovao Zaharije Ostojić, dok su četnički odredi JVuO iz zapadne Srbije bili pod komandom Dragoslava Račića.[2]

Oko 2.500 vojnika četničkih odreda JVuO je napadalo Višegrad upotrebljavajući teške minobacače, laku artiljeriju i pešadijsko naoružanje.[3] Zajedno sa vojnicima JVuO su se borili i pripadnici britanske misije pod komandom brigadira Čarlsa Arsmstronga koji je stigao u štab JVuO krajem septembra 1943, kao i pripadnici američke misije pri štabu JVuO pod komandom Alberta Sajca. U skladu sa instrukcijama brigadira Armstronga, jedan od ciljeva napada na Višegrad je bio rušenje železničkog mosta na Drini. Manje od nedelju dana od dolaska Armstronga u štab JVuO, on i Sajc i Hadson su bili svedoci uspešnog napada četničkih odreda na Višegrad i uništenja železničkog mosta na Drini.[4] Armstrong i Albert Sajc su se pridružili četničkim odredima u napadu na odred sila osovine koji je čuvao železnički most preko Drine u blizini Višegrada.[5]

Treći Rajh i Usaše[уреди | уреди извор]

Nemački garnizon u Višegradu je imao više od 800 vojnika dok je još oko 300 vojnika čuvalo glavni železnički most preko Drine.[6]

Napad na Višegrad[уреди | уреди извор]

Pripremni manevri za napad vojnika JVuO na Višegrad počeli su tokom noći 2 oktobra 1943.[7] Pre nego što su izvršili juriš na Višegrad, vojnici JVuO su prvo uništili četiri manja mosta na Mokroj Gori.[8] Dva dana kasnije vojnici JVuO su napali snage sile osovine u Višegradu.[7]

Prema planu napada koji je razvio Zaharije Ostojić, napad na Višegrad je organizovan i sa leve i sa desne strane reke Drine.[9] Napad sa leve strane je po planu počeo sat vremena pre napada sa desne strane reke, sa namerom da se isprovociraju nemačke snage da napuste bunkere na desnoj obali reke da bi podržali svoje snage na levoj obali reke.[9] Napad je započeo 5 oktobra 1943 u 4 sata ujutru.[9] Odmah se razvila žestoka bitka između vojnika JVuO i nemačkog i ustaškog garnizona u gradu.[7] Tokom završne faze napada na Višegrad, četnici su izvršili fingirano povlačenje sa dela obruča prema Rogatici.[10] Nemci su napuštajući Višegrad prošli kroz ovaj deo obruča prema Rogatici i upali u dobro pripremljenu zasedu u obliku potkovice koju su četnici napravili na Semećkom polju.[10]

Vojnici četničkih odreda JVuO su zauzeli most na juriš, upotrebljavajući samo ručne bombe.[11] Kada su zauzeli most, četnici su ga digli u vazduh uz pomoć britanskih minera pod komandom britanskog majora Arčija Džeka.[12] Time je izvršeno naređenje Draže Mihailovića, na bazi britanskih instrukcija koje je preneo Armstrong, napadnut i oslobođen Višegrad i uništen železnički most preko Drine na pruzi Sarajevo-Užice.[13] Ovaj most je bio najduži železnički most koji je porušila pobunjenička gerila u okupiranoj Jugoslaviji tokom drugog svetskog rata.[14]

U ovom napadu je učestvovalo oko 2.500 vojnika JVuO[15] koji su ubili oko 350 Ustaša i nemačkih vojnika i zarobili veću količinu municije i naoružanja.[16] Snage sila osovine su imale i oko 400 ranjenih.[9] Poginuo je 21 četnik a 30 je ranjeno.[11]

Posledice[уреди | уреди извор]

Radio BBC je zaslugu za uspešnu kampanju JVuO protiv sila osovine i oslobođenje Višegrada pripisao komunistima.[8] Uprkos protestima i zahtevima brojnih ličnosti i institucija uključujući i Kenneth Pickthorn i Londonske zvaničnike Jugoslovenske vlade u egzilu, radio BBC nije nikada objavio ispravku ovakvih vesti.[8] Nakon oslobođenja Višegrada, vojnici JVuO su oslobodili i Rogaticu posle bitke koja se vodila 14 u 15 oktobra i u kojoj je ubijeno više od 200 vojnika sila osovine.[8] Radio BBC je i ovaj uspeh pripisao oružanim formacijama komunističke partije Jugoslavije.[17] Napredujući ka Sokocu i upotrebljavajući naoružanje koje su zaplenili od Nemaca i Ustaša koji su se povlačili zajedno sa brojnim muslimanskim civilima koji su takođe pretrpeli značajne žrtve tokom napada četnika na Ustaše i Nemce.[18] Kada je JVuO napala snage sila osovine u Sokocu 21 oktobra 1943, jake naoružane formacije pod komandom komunista su ih napale sa leđa.[19] U svom izveštaju Draža Mihailović je istakao da je to najbolji dokaz da komunisti tesno sarađuju sa Ustašama i Nemcima.[20]

References[уреди | уреди извор]

  1. ^ Karchmar 1973, стр. 526:"During the Cetnik offensive in East Bosnia in October 1943, the High Command was in the area of Visegrad and Dobrun"
  2. ^ Petovar & Trikić 1982, стр. 398:"Акци]ом ]е руководио Захари]е Осто]ић, а командант снага ко]е су кренуле из западне Срби]е био ]е Драгослав Рачић. Напад четника ]е извршен на Вишеград."
  3. ^ Glimpses of Walter Mansfield. Federal Bar Foundation. 1995. стр. 58. »At dawn on 4 October 1943, the attack was launched with heavy mortars, light artillery and small arms fire.« 
  4. ^ Ford 1992, стр. 20
  5. ^ Pešić 2002, стр. 87:"Demolished Railway Bridge near Visegrad in Bosnia. Col. Albert Seitz, the chief of American Mission and General Charles Armstrong, the chief of British Mission SOE took part in the action."
  6. ^ Congressional Record: Proceedings and Debates of the ... Congress. U.S. Government Printing Office. 1967. стр. 34855. 
  7. ^ а б в Mattingly 1989, стр. 77
  8. ^ а б в г Charters & Tugwell 1990, стр. 73
  9. ^ а б в г Николић 2009, стр. 444
  10. ^ а б NIN: nedeljne informativne novine, Издања 2984-2991, Politika, 2008, str 90
  11. ^ а б Mencken 1944, стр. 201
  12. ^ Pešić 2002, стр. 86
  13. ^ Rootham & Димитријевић 2004, стр. 230
  14. ^ NIN: nedeljne informativne novine. Politika. март 2008. стр. 11. »Био је то најдужи мост у земљи срушен од стране герилаца« 
  15. ^ The Marine Corps Gazette. Marine Corps Association. 1946. стр. 16. »Over 2,500 guerrillas were gradually massed with their arms in the woods south of Visegrad.« 
  16. ^ Ford 1992, стр. 21
  17. ^ Charters & Tugwell 1990, стр. 73:"Once more, the Partisans were credited with the attack."
  18. ^ Živković 1997, стр. 204:"Големе снаге Равногораца, са пуно камиона, бацача и топова отетих од Нщемаца и усташа надирале су у октобру 1943. од Рогатице ка Сокоцу, тjераjу!m Нщемце и усташе..."
  19. ^ Николић 2009, стр. 445
  20. ^ Николић 2009, стр. 445:"Ово нека послужи као најбољи доказ свима да су комунисти у пуној сарадњи са усташама и Немцима"

Sources[уреди | уреди извор]