Црно огледало

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Black mirror)
Иди на навигацију Иди на претрагу
Црно огледало
Logo Black Mirror Netflix.png
Званични лого серије
Ориг. називBlack Mirror
Жанрнаучна фантастика
сатира
психолошки трилер
Форматтелевизијска серија
АуторЧарли Брукер
Земља Уједињено Краљевство
Језикенглески
Број сезона5
Број епизода22
Време трајања41—89 минута
Продукција
Извршни продуцентЧарли Брукер
Анабел Џоунс
ПродуцентБарни Рејнз
ПродукцијаZeppotron
House of Tomorrow
ДистрибуцијаEndemol Shine UK
Емитовање
ЕмитерНетфликс
Премијерно
приказивање

4. децембар 2011. — још траје
Званични веб-сајт
Профил на ИМДб-у

Црно огледало (енгл. Black Mirror) америчка је телевизијска серија чији је творац Чарли Брукер, са Брукером и Анабел Џоунс који служе као шоуранери. Истражује се модерно друштво, посебно у погледу неочекиваних последица нових технологија. Епизоде су самосталне, обично постављене у алтернативној садашњости или блиској будућности, често са тамним и сатиричним тоном, иако су неке више експерименталне и лакше.

Црно огледало је инспирисано старијим антологијским серијама као што је Зона сумрака, које су биле у стању да се носе са контроверзним, савременим темама без страха од цензуре. Брукер је развио Црно огледало како би истакао теме везане за однос човечанства према технологији, стварајући приче које карактеришу „начин на који сада живимо — и начин на који можемо да живимо за 10 минута ако смо неспретни”.

Серија је добила позитиван пријем од критичара, освојила је много награда и номинација и да је на међународном нивоу дошло до повећања интереса, посебно у Сједињеним Америчким Државама након што се придружила Нетфликсу.[1]

Епизоде[уреди]

Сезона Број епизода Приказивање у САД Приказивање у Србији
1 3
(1—3)
4. децембар 2011. — 18. децембар 2011.
(Ченел фор)
5. децембар 2011. — 19. децембар 2011.
(Нетфликс)
2 3
(3—6)
11. фебруар 2013. — 25. фебруар 2013.
(Ченел фор)
12. фебруар 2013. — 26. фебруар 2013.
(Нетфликс)
специјал / 16. децембар 2014.
(Ченел фор)
17. децембар 2014.
(Нетфликс)
3 6
(6—12)
21. октобар 2016.
(Нетфликс)
22. октобар 2016.
(Нетфликс)
4 6
(6—18)
29. децембар 2017.
(Нетфликс)
30. децембар 2017.
(Нетфликс)
филм / 28. децембар 2018.
(Нетфликс)
29. децембар 2018.
(Нетфликс)
5 3
(18—21)
5. јун 2019.
(Нетфликс)
6. јун 2019.
(Нетфликс)

Продукција[уреди]

Концепт и стил[уреди]

Брукер је схватио да може направити коментар о модерним темама, посебно се усредсредивши на зависност човечанства од технологије, нешто што је наишао док је производио серију How TV Ruined Your Life.[2] Брукер је извукао наслов серије из овог приступа:

Ако је технологија дрога — и она се осећа као лек — шта су, заправо, нуспојаве? Ово подручје — између уживања и нелагодности — је место где је постављено Црно огледало, моја нова драмска серија. Црно огледало наслов је серије које ћете наћи на сваком зиду, на сваком столу, у длану сваке руке: хладни, сјајни екран телевизора, монитора, паметног телефона.

Брукер је хтео да задржи антологијски приступ, користећи нове приче, поставке, ликове и глумце за сваку епизоду, јер је сматрао да је такав приступ кључни елемент уживања у серијама попут Зона сумрака, рекао је: „У причама је постојао потпис, исти премаз од тамне чоколаде — али пуњење је увијек било изненађење.” Овај приступ би омогућио Црном огледалу да се супротстави актуалним драмама и серијама које су имале стандардне понављајуће глумце.

Док продукција не користи повезујуће елементе, серија је укључила алузије из „Ускршња јаја” из предходних епизода у касније. На пример, „Hated in the Nation” у трећој серији враћа се на догађаје у првој серији „The National Anthem” и другој епизоди серије „White Bear”, док последња епизода четврте серије „Black Museum” укључује референце на сваку претходну епизоду серије.[3]

Гилс Харви коментарише у профилу Брукера за New Yorker да свака епизода „успоставља позадину нормалности против које ће се одлучно издвајати још снажније”. Харви примећује да разнолик распон жанрова у серији показује да је то „очигледно дело некога ко је забележио много сати пред екраном”. Надаље коментарише да је Брукер „савестан”, јер „уверљивост сваке епизоде зависи од одржавања сложене унутрашње логике дистопијског света”. Брукер је укључен у процесе снимања и уређивања, указујући на све недоследности које се појављују и „одлучан је да направи уређаје и екране коришћене у Црном огледалу да изгледају аутентично”.[4]

Серијал 1[уреди]

Почетак серије био је 2010. године. Извршни продуценти Чарли Брукер и Анабел Џоунс су режирали осам полусатних епизода, написаних од стране различитих људи. Технологија је била мање фокусирана и светови су били већи и детаљнији. Серија је потом наручена за епизоде дуге три сата. Прва је била „Fifteen Million Merits”, коју је написао Брукер и његова супруга Кони Хук. Друга скрипта је била „Inbound”, епизода која никада није режирана. Реч је о рату и садржала је концепте који су касније пренамењени у три епизоде серије „Men Against Fire”. Следећа скрипта је „The National Anthem”, прва емитована епизода. Трећа епизода је „The Entire History of You”.[5]:6–13

Програм је режирала Брукерова продукцијска кућа Zeppotron, за Endemol. Џоел Колинс је радио као продукцијски дизајнер, а његова компанија Painting Practice ради на визуалним ефектима.

Године 2013. Роберт Дауни Јуниор одабрао је епизоду „The Entire History of You” (коју је написао Џес Армстронг) како би потенцијално могла постати филм Warner Bros. и његове продукцијске компаније Team Downey.[6] Серија је била доступна у Сједињеним Америчким Државама на Нетфликсу од краја 2014. године надаље.

Први серијал био је популаран и критички прихваћен, иако се број гледаности смањивао током серије. Серија је била скупа за Ченел фор,[7] али је наручена за други канал.

Серијал 2[уреди]

Серијал два се састоји од три епизоде. Брукер ју је описао као „више епски, али и интимнији у опсегу”. Епизоде су „разумљивије” у њиховим технологијама. Брукер је коментарисао да се други серијал одражава на први: први садржи теме „искривљене политичке сатире” и „односе растргане технологијом”, док други серијал приказује епизоде тих облика у обрнутом смеру. Свака епизода у првом серијалу имала је мушког протагонисту, па је Брокер намерно написао женске протагонисте за две епизоде серије „Be Right Back” и „White Bear”.

Трејлер за другу серију снимила је Moving Picture Company и приказала у три испреплетене приче: „след снова, фабричка поставка која се понавља и огроман облак прашине који се шири улицом на крају огласа.” Приказан је 22. јануара 2013, а оглас је приказан на Ченел фор и у биоскопима.[8]

У „Be Right Back” глуми Хејли Атвел као Марта и Донал Глисон као Еш, како у људском тако и у роботском облику. У „White Bear”, Ленора Кричлоу игра Викторија Скилејн и Мајкл Смајли и Тапенс Мидлтон играју Бекстер и Џем. „The Waldo Moment” приказује Данијела Ригбија као Џејмија Салтера, Клои Пајри као Гвендолин Харис и Џејсона Флеминга као Џека Непир.

„White Christmas”[уреди]

Према Брукеру, серија је још увек узимала свој буџет од комедијског одељка Ченек фор, па следи расправа о томе да ли би требало да се премести у одељак драме.

Брокер је 2018. године изјавио да се Ченел фор сложио о трећем серијалу од четири епизоде, али је унапред затражио детаљне синопсисе епизода. Брукер је смислио епизоду „Angel of the Morning”, која ће касније постати прича о „White Christmas”. Он је такође замислио епизоду засновану на ранијем сценарију „Inbound”, који би био сличан каснијој епизоди серије „Men Against Fire”. Још једна епизода названа је „Crocodile”, која се у деловима преклапала са четири епизоде серије са истим именом. Након дужег чекања, Брукеру и Џоунс речено је да идеје „нису биле баш за Црно огледало”.

„White Christmas” је инспирисан радовима као што је филм из 1983. године научне фантастике Зона сумрака: Филм. Глумци у појединачним причама су: Расмус Хардикер као Хери и Наталија Тена као Џенифер, Уна Чаплин као Грета и Џенет Монтгомери као Бет и Кент Драри као Бетин отац. Епизода се емитовала 16. децембра 2014. године

Серијал 3[уреди]

У децембру 2014. године, прве две серије програма објављене су на Нетфликсу у Сједињеним Америчким Државама након што су купиле ексклузивна права за пренос, што је довело до повећане потражње за програм. У рату надметања између канала, који је укључивао неколико америчких мрежа, Нетфликс је водио са обвезом од две серије од по десет епизода.[9]

У септембру 2015. године Нетфликс је службено наручио 12 епизода Црног огледала. У марту 2016. године надмашио је Ченел фор за права на дистрибуцију треће серије у Великој Британији, са понудом од 40 милиона долара.[10]

У трећем серијалу глуме Брајс Далас Хауард, Алис Ив, Џејмс Нортон, Чери Џоунс, Вијат Расел, Алекс Лотер, Џером Флин, Гугу Мбата-Ро, Макензи Дејвис, Мишел Кели, Малачи Кирби, Кели Мекдоналд и Феј Марсеј. Редитељи за трећи серијал укључују Џоа Врајта, Џејкоба Вербругена, Џејмса Хоеса, и Дана Трачтенберга.

Наслови шест епизода које чине серију 3 објављене су у јулу 2016. године.

Серијал 4[уреди]

Према Брукеру, четврти серијал има још више разноликости у епизодама него у претходним серијалима. Брукер каже да у серији има још „наде”, додајући да је писање почело у јулу 2016. године.[11]

У мају 2017. године, Редит је неслужбено објавио имена и редитеље шест епизода у серијалу 4 Црног огледала. Снимање за четврти серијал завршено је у јуну 2017. године. Први трејлер за серијал објавио је Нетфликс 25. августа 2017. године и садржала је наслове шест епизода.[12] У септембру 2017. године објављене су две фотографије из четвртог серијала. Почевши од 24. новембра 2017. године, Нетфликс је објавио серију плаката и трејлера за сваку епизоду у четвртом серијалу, названу „13 Days of Black Mirror”, закључивши 6. децембра 2017. године са најавом за датум објављивања. Свих шест епизода објављено је на Нетфлиxу 29. децембра 2017. године.[13]

Бендерснеч[уреди]

Први Црно огледало дугометражни филм, Бендерснеч, објављен је 28. децембра 2018. године на Нетфликсу, након што је службено објављен дан пре. Бендерснеч је интерактивни филм који понекад позива гледаоца да одабере један од два избора на екрану који утичу на то како се рад приказује.[14][15] Филм такође приказује Вил Полтер, Крег Паркинсон, Алис Лоу и Асим Чадри.

Серијал 5[уреди]

Нетфликс је објавио пети серијал путем друштвених медија 5. марта 2018. године, иако нису објавили датум објављивања или број епизода.[16] Брукер је 20. марта 2018. године на додели награда Royal Television Society Awards, потврдио да је пета серија почела да се снима.[17][18] Уз сложеност Bandersnatcha, Брукер је морао одложити излазак пете сезоне; међутим, Нетфликс је потврдио да ће бити објављена 2019. године.

Међу онима који су глумили у серији 5 су Ентони Маки, Мајли Сајрус, Јахја Абдул-Макин II, Тофер Грејс, Демсон Идрис, Ендру Скот, Никол Бахари, Пом Клементиф, Онгури Рајс, Медисон Девенпорт и Луди Лин.[19]

Референце[уреди]

  1. ^ „Black Mirror and Pratchett film win International Emmys”. BBC News. 20. 11. 2012. Архивирано из оригинала на датум 11. 10. 2018. Приступљено 21. 7. 2018. 
  2. ^ Brooker, Charlie (1. 12. 2011). „Charlie Brooker: the dark side of our gadget addiction”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 7. 4. 2019. 
  3. ^ „'Black Mirror' Bosses on "San Junipero" Sequel and an Unpredictable Season 4”. The Hollywood Reporter (на језику: енглески). Приступљено 7. 4. 2019. 
  4. ^ Harvey, Giles (21. 11. 2016). „The Speculative Dread of “Black Mirror (на језику: енглески). ISSN 0028-792X. Приступљено 7. 4. 2019. 
  5. ^ Brooker, Charlie; Jones, Annabel; Arnopp, Jason (новембар 2018). Inside Black Mirror. New York City: Crown Publishing Group. ISBN 9781984823489. 
  6. ^ Child, Ben (12. 2. 2013). „Robert Downey Jr to turn episode of Charlie Brooker's Black Mirror into film”. The Guardian. London. Архивирано из оригинала на датум 3. 11. 2015. Приступљено 11. 12. 2016. 
  7. ^ „Black Mirror – A new drama from Charlie Brooker”. Endemol UK. 11. 5. 2011. Архивирано из оригинала на датум 15. 5. 2011. Приступљено 15. 11. 2011. 
  8. ^ „MPC creates darkly compelling ads for Charlie Brooker's Black Mirror”. Digital Arts. 29. 1. 2013. Архивирано из оригинала на датум 22. 12. 2017. Приступљено 16. 12. 2017. 
  9. ^ Spangler, Todd (18. 12. 2014). „Netflix Run Brings U.K.'s 'Black Mirror' Into Light for U.S. Auds”. Variety. Архивирано из оригинала на датум 27. 12. 2018. Приступљено 26. 12. 2018. 
  10. ^ Birnbaum, Debra (25. 9. 2015). „'Black Mirror' Lands at Netflix”. Variety. Архивирано из оригинала на датум 12. 6. 2018. Приступљено 26. 12. 2018. 
  11. ^ „Black Mirror Season 4 Will Feature Penn Jillette Story”. /Film. 22. 5. 2017. Архивирано из оригинала на датум 26. 5. 2017. Приступљено 22. 5. 2017. 
  12. ^ „'Black Mirror': Jodie Foster To Direct Rosemarie DeWitt In Season 4 Episode”. Deadline. 19. 10. 2016. Архивирано из оригинала на датум 20. 10. 2016. Приступљено 19. 10. 2016. 
  13. ^ Jeffery, Morgan (13. 12. 2017). „Charlie Brooker: Black Mirror is more hopeful now because the world is more depressing”. Digital Spy. Архивирано из оригинала на датум 15. 12. 2017. Приступљено 14. 12. 2017. 
  14. ^ Tartaglione, Nancy (27. 12. 2018). „'Black Mirror: Bandersnatch' Trailer: Netflix Teases Event Film, Confirms Date”. Deadline Hollywood. Архивирано из оригинала на датум 27. 12. 2018. Приступљено 27. 12. 2018. 
  15. ^ Schwartz, Ryan (27. 12. 2018). „Black Mirror: Bandersnatch Movie to Be Released on Friday — Watch Trailer”. TVLine. Архивирано из оригинала на датум 27. 12. 2018. Приступљено 27. 12. 2018. 
  16. ^ Starkey, Adam (29. 12. 2017). „Black Mirror's Charlie Brooker teases possibility of season 5: 'We would love to do it'. Metro News. Архивирано из оригинала на датум 9. 1. 2018. 
  17. ^ Andreeva, Nellie; Petski, Denise (5. 3. 2018). „'Black Mirror' Renewed For Season 5 By Netflix”. Deadline. Архивирано из оригинала на датум 5. 3. 2018. Приступљено 5. 3. 2018. 
  18. ^ Hibberd, James (5. 3. 2018). Black Mirror renewed for season 5 by Netflix”. Entertainment Weekly. Архивирано из оригинала на датум 5. 3. 2018. Приступљено 5. 3. 2018. 
  19. ^ Turchiano, Danielle (15. 5. 2019). „‘Black Mirror’ Drops Season 5 Trailer Starring Miley Cyrus; Release Date Announced”. Variety. Архивирано из оригинала на датум 15. 5. 2019. Приступљено 15. 5. 2019. 

Спољашње везе[уреди]