Bombardier ejvijejšon

С Википедије, слободне енциклопедије
Bombardier Aviation
TipPodružnica
IndustrijaVazduhoplovna industrija|
PrethodnikCanadair
Sedište400, Côte-Vertu Boulevard West, Dorval, Kvebek, Kanada H4S 1Y9
PodručjaŠirom sveta
Ključni ljudi
  • Alen Belemar (Predsednik i CEO)
  • Fred Kromer (predsednik za komercijalne avione)
  • Dejvid Kolil (predsednik za poslovne avione)
  • Majkl Dž. Rajan (predsednik za aerostrukture & inžinjersek servise)
Proizvod(i)Džet avioni, poslovni džetovi, propelerski avioni
PrihodUS$11,2 milijardi (2015)[1]
Zaposlenih25.550, na kraju 2015.[2]
HoldingBombardier Inc.
Filijala
  • avioni
  • komercijalni avioni
  • specijalizovani avioni
  • aerostrukturne & inženjerske usluge
Vebsajtwww.bombardier.com/en/aviation.html

Bombardier ejvijejšon je divizija kompanije Bombardier Inc, sa sedištem je u Dorvalu u Kvebeku, Kanada.[3]

Istorija[уреди | уреди извор]

Glavno postrojenje za gradnju i montažu vazduhoplovne firme Bombardier Aerospace kod međunarodnog aerodroma Montreal – Pjer Eliot Trudo

Nakon što je 1986. godine preuzeo Canadair i povratio njihovu profitabilnost, Bombardier je 1989. godine kupio skoro bankrotiranu kompaniju za proizvodnju aviona Šort Broters u Belfastu, Severna Irska. Nakon toga je 1990. godine usledila kupovina bankrotirane američke kompanije Lirdžet, proizvođača poslovnih mlaznjaka sa sedištem u Vičiti, Kansas; i na kraju podružnice Boeinga koja je poslovala sa gubicima, de Heviland Erkraft iz Kanade, sa sedištem u Torontu, Ontario 1992. godine.[4]

Vazduhoplovna kompanija sada čini preko polovine prihoda kompanije Bombardier Inc. U 2015. i 2016. godini, najpopularnije letelice obuhvatale su linije Daš 8 serije 400, CRJ100/200/440 i CRJ700/900/1000 liniju regionalnih aviona, mada je kompanija većinu svog budžeta za istraživanje i razvoj posvetila novijoj CSeriji. Takođe je proizvodila amfibijske vodene bombardere Bombardier 415 (u Dorvalu i Severnom zalivu), kao i linije Global Ekpres i Čelindžer za poslovne letove.

Modeli CSerije, koje je Bombardier nudio u više verzija, u početku su se nadmetali sa Erbusom A318 i Erbusom A319, modelima sledeće generacije Boinga 737 737-600 i 737-700, i Embraerom 195. Bombardier je tvrdio da će CSerija sagorevati 20% manje goriva po putovanju od ovih konkurenata,[5] što bi učinilo te avione oko 8% efikasnijim u pogledu goriva od modela Boing 737 MAKS, koji je predstavljen 2017. godine. Lansirni kupac CSerije, Lufthanza je potpisala pismo namere za do 60 aviona i 30 opcija u 2008. godini.[6] Proizvodni kompleks u Montrealu je obnovila fimra Ghafari Associates kako bi se omogućila ekonomična proizvodnja aviona CSerije.[7]

Dana 24. marta 2011, kineska korporacija vazduhoplovnih kompanija sa sedištem u Šangaju (Comac) i Bombardier Inc. potpisali su okvirni sporazum za dugoročnu stratešku saradnju na komercijalnim avionima. Namera je bila da se sruši dvojni monopol Erbusa i Boinga.[8][9] Avioni obuhvaćeni programom uključuju Bombardier CRJ-seriju, CSeriju i Q-seriju; i Comac ARJ21 i Comac C919.

U januaru 2012. kompanija je započela proizvodnju jednostavnih struktura poput kontrola leta za seriju CRJ iz tranzicionog objekta u blizini Kazablanke u Maroku, svog prvog objekta u Africi. Dana 30. septembra 2013. godine, otpočet je rad na stalnom objektu, s namerom da se radovi okončaju krajem 2014. godine.[10] U oktobru je objavljen zajednički razvojni sporazum između firme Bombardier Aerospace i konzorcijuma koji je predvodila vlada Južne Koreje, kako bi se razvio regionalni elisno-mlazni avion sa 90 sedišta, koji je planiran da bude okončan 2019. godine. Konzorcijum je obuhvatao korejsku vazduhoplovnu industriju i korejske vazduhoplovne kompanije.[11] U novembru 2012. kompanija je potpisala najveći ugovor u svojoj istoriji, sa švajcarskim operatorom poslovnih džetova VistaJet, da isporuči 56 aviona globalne džet serije sa ukupnom vrednošću od 3,1 milijardi dolara. Dogovor je uključivao opciju da Bombardier proizvede i proda dodatnih 86 globalnih džetova, čime bi celokupna transakcija vredela 7,3 milijardi dolara.

Produkcija[уреди | уреди извор]

Bombardier Aerospace isporuka komercijalnih, poslovnih i amfibijskih vazduhoplova u fiskalnoj ili kalendarskoj godini:

Fiskalna/kalendarska godina 1999/00 2000/01 2001/02 2002/03 2003/04 2004/05 2005/06 2006/07 2007/08 2008/09 2009/10 2010/11 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017
Komercijalni C Serija 7 17
CRJ 81 105 165 191 214 175 110 64 62 56 60 41 33 14 26 59 44 46 26
Q-Serija 23 52 41 29 19 22 28 48 66 54 61 56 45 36 29 25 29 33 30
Poslovni Learjet 109 129 96 38 41 47 69 71 81 70 44 33 33 39 29 34 32 24 14
Challenger 40 38 45 23 31 62 98 99 103 116 82 63 79 86 89 90 94 88 81
Globalno 34 36 21 16 17 22 30 42 48 53 50 47 51 54 62 80 73 51 45
Amfibijski CL-415 5 10 2 1 3 1 2 2 1 4 5 4 4 4 3 2 3
Ukupne isporuke 292 370[12] 370[13] 298[14] 324 329[15] 337[16] 326 361[17] 353[18] 302[19] 244[20] 245 233[21] 238[22] 290[23] 275[24] 249[25] 213[26][27]
Neto narudžbine 363 698 367 11 201 249 481 388 282 27 275

Galerija[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ „2015 Financial Report” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 23. 9. 2016. Приступљено 9. 9. 2016. 
  2. ^ „Bombardier Inc. management’s discussion and analysis - For the fiscal year ended December 31, 2014” (PDF). Bombardier. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 11. 12. 2019. Приступљено 7. 5. 2019. 
  3. ^ "Aerospace Directory Архивирано на сајту Wayback Machine (8. јул 2011)." Bombardier Inc. Retrieved on 4 December 2010. "400 Côte-Vertu Road West Dorval, Québec Canada H4S 1Y9." Address in French Архивирано на сајту Wayback Machine (18. октобар 2015): "400, chemin de la Côte-Vertu Ouest Dorval (Québec)."
  4. ^ „Inc. – Bombardier – Home”. Bombardier. 25. 2. 2011. Архивирано из оригинала на датум 15. 05. 2013. Приступљено 09. 02. 2021. 
  5. ^ Maynard, Micheline (14. 7. 2008). „A New Bombardier Jet Draws Only Tepid Demand”. Приступљено 12. 2. 2018 — преко NYTimes.com. 
  6. ^ Farnborough, U.K. Aerospace (13. 7. 2008). „Bombardier Press Release, July 13, 2008”. Bombardier.com. Архивирано из оригинала на датум 17. 07. 2008. Приступљено 20. 12. 2019. 
  7. ^ „Bombardier awards contract to Ghafari to redevelop CSeries Aircraft Manufacturing Complex”. ATW Online. 16. 8. 2010. 
  8. ^ „COMAC and Bombardier Sign Strategic Agreement on Commercial Aircraft” (Саопштење). Bombardier. 24. 3. 2011. Архивирано из оригинала на датум 24. 03. 2012. Приступљено 25. 6. 2011. 
  9. ^ Ostrower, Jon (1. 4. 2011). „Many questions surround Bombardier/Comac partnership”. Flight Global. Приступљено 25. 6. 2011. 
  10. ^ „Bombardier Aerospace Breaks Ground on New Moroccan Manufacturing Facility - Bombardier”. www.bombardier.com. Архивирано из оригинала на датум 23. 4. 2014. 
  11. ^ Choi Kyong-Ae (8. 10. 2012). „South Korea Consortium in Talks With Bombardier About Developing Passenger Plane -Source”. Wall Street Journal. Приступљено 10. 10. 2012. 
  12. ^ „Bombardier Posts Record 370 Aircraft Deliveries. - Free Online Library”. www.thefreelibrary.com. Приступљено 12. 2. 2018. 
  13. ^ „Bombardier Announces That Bombardier Aerospace is on Target With 370 Aircraft Deliveries. - Free Online Library”. www.thefreelibrary.com. Приступљено 12. 2. 2018. 
  14. ^ „Annual Report Year Ended 31 January 2003 – Bombardier.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 22. 12. 2012. 
  15. ^ „Bombardier Delivers 329 Aircraft for Fiscal Year 2004/05: Second Consecutive Year of Increased Deliveries. - Free Online Library”. www.thefreelibrary.com. Приступљено 12. 2. 2018. 
  16. ^ „Bombardier Aerospace”. www2.bombardier.com. Архивирано из оригинала на датум 29. 04. 2020. Приступљено 12. 2. 2018. 
  17. ^ „Boston Finance”. Boston.com. Приступљено 12. 2. 2018. 
  18. ^ „News - Media Centre - Bombardier”. www.bombardier.com. Архивирано из оригинала на датум 08. 02. 2009. Приступљено 12. 2. 2018. 
  19. ^ „News - Media Centre - Bombardier”. www.bombardier.com. Архивирано из оригинала на датум 09. 02. 2010. Приступљено 12. 2. 2018. 
  20. ^ „Bombardier - China”. cn.bombardier.com. Архивирано из оригинала на датум 15. 5. 2013. Приступљено 12. 2. 2018. 
  21. ^ „News - Media Centre - Bombardier”. www.bombardier.com. Архивирано из оригинала на датум 11. 01. 2013. Приступљено 12. 2. 2018. 
  22. ^ „Bombardier Aerospace Delivers 238 Aircraft and Receives Orders for 388 Aircraft in 2013 - Bombardier”. www.bombardier.com. Архивирано из оригинала на датум 23. 1. 2014. 
  23. ^ „Bombardier Aerospace Delivers 290 Aircraft and Receives Orders for 282 Aircraft in 2014. from 2014 annual report” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 13. 2. 2015. 
  24. ^ „Bombardier Aerospace Orders/Deliveries from 2015 annual report” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 11. 3. 2016. 
  25. ^ „Bombardier Aerospace Orders/Deliveries from 2016 annual report” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 17. 2. 2017. Приступљено 12. 2. 2018. 
  26. ^ Sarsfield2018-02-19T14:34:13+00:00, Kate. „Bombardier remains upbeat despite slide in business jet output”. Flight Global. 
  27. ^ „Commercial Aircraft Status Reports.”. Архивирано из оригинала на датум 19. 5. 2018. Приступљено 19. 5. 2018. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Commercial Aircraft and Airline Markings by Christopher Chant.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]