Mrko masno tkivo
| Mrko masno tkivo | |
|---|---|
 Mrko masno tkivo kod žene prikazano pomoću PET/CT pregleda | |
| Detalji | |
| Latinski | textus adiposus fuscus |
| Pokazatelji | |
| TH | H2.00.03.4.00004 |
| FMA | 20118 |
| Anatomska terminologija | |
Mrko masno tkivo je tkivo čija boja varira od svetle do tamno mrke boje.[1] Boja potiče od koncentracije citrohroma u kristama mnogobrojnih mitohondrija, sa jedne strane, i od velikog boja kapilara koji prožimaju mrko masno tkivo, sa druge strane.
Klasifikacija mrkog masnog tkiva se odnosi na dve distinktne ćelijske populacije sa sličnim funkcijama. Prva ima zajedničko embriološko poreklo sa mišićnim ćelijama, i prisutna je u većim „klasičnim“ depozitima. Druga se razvija iz belih adipocita koji su stimulisani posredstvom simpatičkog nervnog sistema. Ti adipociti su prisutni u belom adipoznom tkivu.[2][3][4]
Izgled[уреди | уреди извор]
Ćelije su poliedrične, nešto manje od ćelije belog masnog tkiva. U ćelijama je više citoplazme i brojne su lipidne kapi različite veličine- multilokularne ćelije. Velike, sferične mitohondrije zahvataju veći deo citoplazme i imaju mnogobrojne druge kriste. Jedro je sferičnog oblika, centralno postavljeno, može biti i ekscentrično ali nikada periferno kao kod belog masnog tkiva.
Građa[уреди | уреди извор]
Mrko masno tkivo je izrazito lobularne građe i bogato vaskularizovano. U vezivnim pregradama između lobusa, pored krvnih sudova se nalaze mastociti, eozinofilni granulociti, kao i brojni završeci simpatičkih nervara koji su u direktnom kontaktu sa ćelijama mrkog masnog tkiva. Ćelije multilokularnog masnog tkiva su gusto zbijene, slično epitelima. Ćelije su u kontaktu sa kapilarima, te podsećaju na endokrine žlezde. Zbog sličnosti mrkog masnog tkiva sa endokrinim žlezadama kao i činjenice da je ovo tkivo karateristično za prezimare, za multilokularano masno tkivo se koristi i naziv hibernalna žlezda.
Formiranje[уреди | уреди извор]
Za razliku od belog masnog tkiva koje se može formirati u rastresitom vezivnom tkivu i u postnatalnom periodu u bilo kom delu tela, mrko masno tkivo se javlja u toku embrionalnog ražvića u strogo određenim predelima. Posle rođenja ovo tkivo se više ne stvara. Kod pacova i mnogo drugih sisara, pretežno prezimara, ovo tkivo se javlja obično u predelu ramenog pojasa izmedlju skapula, oko većih krvnih sudova vrata i u hilusu bubrega.
Zanimljivost[уреди | уреди извор]
Mrko masno tkivo je karakteristično za prezimare. Predstavlja glavni izvor toplotne energije prezimara za vreme zimskog mirovanja. Za čoveka i uopšte za primate, mrko masno tkivo nije karakteristično. Male količine ovog tkiva se nalaze na nekoliko mesta u telu embriona i novorođenčadi čoveka. Smatra se da je funkcija ovog tkiva značajna prvih nekoliko meseci postnatalnog života pošto proizvodi toplotu i štiti novorođenčad od rashlađivanja. Kod odraslih, ovo tkivo se gotovo sasvim gubi i njegova funkcija je nedovoljno poznata.
Lipoblasti mrkog masnog tkiva[уреди | уреди извор]
Lipoblasti mrkog masnog tkiva se, međutim, razlikuju od lipoblasta belog masnog tkiva. Odlikuje ih polihedrična forma i, budući da su skoncentrisani jedan uz drugi, obrazuju grupacije koje imaju epiteloidni izgled. U njima dolazi do postupnog nagomilavanja lipidnih tela koja se ne ujedinjuju u jedno velikih dimenzija.[5]
Do skora se smatralo kako se mezenhimske ćelije, od kojih nastaju adipociti mrkog masnog tkiva, moraju razlikovati od onih od kojih nastaju adipociti belog masnog tkiva budući da postoji različita lokalizacija ovih dveju formi masnog tkiva. Međutim, pokazalo se da tako naglašena razdvojenost između njih izgleda da ne postoji. Kod miševa i pacova gajenih na temperaturama nižim od uobičajenih u masi belog masnog tkiva, naime, konstatovano je postojanje ne malog broja ćelija koje po morfološkim odlikama i biohemijskim parametrima odgovaraju adipocitima mrkog masnog tkiva. Ove ćelije, naime, poseduju veći broj lipidnih tela, a u nivou unutrašnje mitohondrijske membrane prisutan je UCP-1 protein. Sličan fenomen je konstatovan i u ljudi u patološkim uslovima. Zanimljivo je da se u mrkom masnom tkivu nekih jedinki Primata koje su dobro hranjene, privremeno i povratno može uočiti pojava adipocita koji po svojim moprfološkim odlikama podsećaju na adipocite belog masnog tkiva – lipidna tela se postepeno ujedinjuju u jedno jedino koje potiskuje nukleus na periferiju ćelije.
Vidi još[уреди | уреди извор]
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ Cinti S (2005). „The adipose organ”. Prostaglandins Leukot Essent Fatty Acids. 73 (1): 9—15. PMID 15936182. doi:10.1016/j.plefa.2005.04.010.
- ^ S, Enerbäck (2009). „The origins of brown adipose tissue”. New England Journal of Medicine. 360 (19): 2021—2023. PMID 19420373. doi:10.1056/NEJMcibr0809610.
- ^ Petrovic N, Walden TB, Shabalina IG, Timmons JA, Cannon B, Nedergaard J (2010). „Chronic peroxisome proliferator-activated receptor gamma (PPARgamma) activation of epididymally derived white adipocyte cultures reveals a population of thermogenically competent, UCP1-containing adipocytes molecularly distinct from classic brown adipocytes.”. J Biol Chem. 285 (10): 7153—64. PMC 2844165
. PMID 20028987. doi:10.1074/jbc.M109.053942.
- ^ Wu J, Boström P, Sparks LM, Ye L, Choi JH, Giang AH, Khandekar M, Virtanen KA, Nuutila P, Schaart G, Huang K, Tu H, van Marken Lichtenbelt WD, Hoeks J, Enerbäck S, Schrauwen P, Spiegelman BM (2012). „Beige adipocytes are a distinct type of thermogenic fat cell in mouse and human.”. Cell. 150 (2): 366—76. PMC 3402601 . PMID 22796012. doi:10.1016/j.cell.2012.05.016.
- ^ Masno tkivo[мртва веза]
Literatura[уреди | уреди извор]
- Poleksić.V, Bogojević. J, Marković. Z, Dulić. Z:’’ Zologija’’ Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu, str.120-121, 2003
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
- Masno (adipozno ) tkivo
- Boston University Histology Learning System: 04901lob – "Connective Tissue: multilocular (brown) adipocytes"
