Bronhodilatatorni test

С Википедије, слободне енциклопедије
Bronhodilatatorni test
Bronchodilators.png
Primena bronhodilatatora
Специјалностpulmonologija

Bronhodilatatorni test ili ventolinski test je jedan od dinamskih testova u pulmologiji koji se izvodi primenom određenog bronhodilatatora, koji širi disajni put, kod bolesnika s manifestnom opstrukcijom.[1] Predstavlja brz, jednostavan i bezbolan metod kojim se procenjuje plućna funkcija. Traje oko 60 minuta. Ima dijagnostički značaj kod potvrde astme.[2]

Namena[уреди | уреди извор]

Clj testa je da se:[3]

  • ispita akutna reverzibilnost plućne opstrukcije,
  • izvrši stepenovanje hronične opstruktivne plućne bolesti,
  • potvrdi i stepenuje astma,
  • parti dalji tok opstrultivne bolesti pluća.[4]

Način izvođenja i rezultati[уреди | уреди извор]

Bronhodilatatorni test se izvodi kod pacijenata kod koje se klinički ili ispitivanjem plućne funkcije utvrdi postojanje bronhoopstrukcije, a u cilju utvrđivanja reverzibilnosti opstruktivnog poremećaja nakon davanja kratkodelujućih inhalatornih beta-2 agonista (2 doze merno-doznog spreja salbutamola). Uz pomoć inhalatora ili raspršivača (nebulizatora) udiše se ovaj lek i potom sačeka 20 minuta da lek deluje.[5]

Nakon toga obaviće se spirometrija, uz pomoć aparata (spirometra) sa kojim je pacijent spojen preko “usnika” cevi (plastičnog ili kartonskog) koji se za svakog ispitanika menja. Usnik treba obuhvatiti usnama tako da jezik ne ulazi u otvor usnika, a vazduh ne izlazi van usnika i cevi dok pacijent diše. Prvo pacinet lagano izduvava sav vazduh iz pluća. Ovaj postupak se ponavlja nekoliko puta. Zatim pacijent treba sa maksimalno udahne vazduh, nakon špto obuhvatiti ustima otvor usnika i najjače i najbrže što možete izduva sav vazduh iz pluća („dok pluća potpuno ne ostanu bez vazduha“). I ovaj postupak pacijent ponavlja nekoliko puta.[6]

Za procenu odgovora se obično upoređuju spirometrijske vrednosti - FEV1 i FVC, pre i posle davanja leka. Test je negativan ako se FEV1 ne uveća za najmanje 200 ml ili najmanje 12% u odnosu na bazičnu vrednost (pre inhalacije leka).

  • Negativnost bronhodilatatornog testa ukazuje da ograničenje protoka vazduha nije potpuno reverzibilno. Negativan test ne znači da je opstrukcija ireverzibilna, te ga treba ponoviti nakon davanja drugog leka ili posle nekoliko dana davanja steroida.[7]
  • Pozitivan test podrazumeva povećanje vrednosti FEV1 za 15%, 15-20 minuta nakon davanja leka.

Kod male dece kod koje nije moguće uraditi spirometriju, pozitivnim testom se smatra poboljšanje ili normalizacija auskultatornog nalaza na plućima 15 minuta nakon primene bronhodilatatora.

Priprema

Najmanje 24 časa pre izvođenja testa pacijent ne bi trebalo pušiti i konzumirati alkohol, a dva časa pre testa može konzumirati lagan obrok.

Ukoliko pacijent već koristi pumpice potrebno je da ih ponesesa sobom.

Nakon testa

Nakon testa pacijent se možete vratiti svojim uobičajenim dnevnim aktivnostima.

Mogući rizici[уреди | уреди извор]

Testiranje berodualom je retko praćeno komplikacijama. Ukoliko tokom ili nakon testa ispitanik oseti nedostatak vazduha ili vrtoglavicu obavezan je da to prijavi medicinskom radniku.

Mogući rizici postoje kod pacijenata koji boluje od angine pektoris, i/ili imaju neregulisane vrednosti krvnog pritiska, kod pacijenata koji su preležali šlog, srčani udar, embojilu pluća ili su Iskašljavali krv.[8]

Vidi još[уреди | уреди извор]

Izvori[уреди | уреди извор]

  1. ^ Miladinović, Đukanović, Nataša. „Najnovija globalna inicijativa i strategija za dijagnostiku, lečenje i prevenciju hronične opstruktivne bolesti pluća” (PDF). Приступљено 18. 1. 2021. 
  2. ^ Kovačević, Branka (2018). „Stresni odgovor u dečjem uzrastu”. Medicinski glasnik Specijalne bolnice za bolesti štitaste žlezde i bolesti metabolizma. 23 (69): 71—78. ISSN 1821-1925. doi:10.5937/medgla1869071k. 
  3. ^ Dahl, R.; Martinati, L.C.; Boner, A.L. (1997). „Monitoring of bronchial asthma”. Respiratory Medicine. 91 (10): 581—586. ISSN 0954-6111. doi:10.1016/s0954-6111(97)90003-2. 
  4. ^ „Pulmologija”. Endomed (на језику: српски). Приступљено 2021-01-18. 
  5. ^ Impuls, Poliklinika Life (8. 7. 2017). „Bronhoprovokativni i bronhodilatatorni testovi”. Poliklinika Life Impuls Niš (на језику: српски). Приступљено 8. 1. 2021. 
  6. ^ „New drug therapy could lead to more effective treatment for millions with asthma”. EurekAlert! (на језику: енглески). Приступљено 18. 1. 2021. 
  7. ^ Brand PLP, Duiverman EJ, Waalkens HJ, van Essen-Zandvliet EEM, Kerrebijn KF, the Dutch CNSLD Study Group. Peak flow variation in childhood asthma: correlation with symptoms, airways obstruction, and hyperresponsiveness during long term treatment with inhaled corticosteroids. Thorax 1999;54:103–107
  8. ^ Sathe, N.A.; Krishnaswami, S.; Andrews, J.; Ficzere, C.; McPheeters, M.L. (julho de 2015). «Pharmacologic Agents That Promote Airway Clearance in Hospitalized Subjects: A Systematic Review» (em inglês). 60 (7). Respiratory Care. pp. 1061–1070

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Mediji vezani za članak Bronhodilatatorni test na Vikimedijinoj ostavi

Star of life.svgMolimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).