Cariamiformes

Cariamiformes; Временски распон: ; Early Eocene–present PreЄ Є O S D C P T J K Pg N Сумња се, али још увек није потврђено, касно кредно порекло помоћу молекуларног сата
	Црвенонога серијема; Cariama cristata
	Келенкен; Phorusrhacidae
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Aves
Кладус:	Australaves
Ред:	Cariamiformes; (Fürbringer M.C.A.) 1888
Породице
	Cariamidae; ; †Ameghinornithidae; †Bathornithidae; †Eleutherornithidae; †Idiornithidae; †Phorusrhacidae (terror birds); †Salmilidae;

Cariamiformes је ред првенствено птица тркачица, а постоји више од 50 милиона година. Група обухвата породицу серијеме Cariamidae и изумрле породице као што су Phorusrhacidae, Bathornithidae, Idiornithidae и Ameghinornithidae. Постојећи чланови познати су само из Јужне Америке, али фосили многих изумрлих таксона налазе се и на другим континентима, укључујући Европу и Северну Америку. Иако се традиционално сматра подредом унутар Gruiformes, и морфолошке и генетске студије^[3] показују да припада посебној групи птица, Australaves, чији су други живи чланови соколови Falconidae, папагаји Psittaciformes и птице певачице Passeriformes.^[4]

Овај предлог је потврђен студијом целих генома 48 репрезентативних врста птица из 2014. године.^[5] Ова анализа показује да су Cariamiformes базални међу постојећим Australaves, док су соколови следећи најбазалнији; у комбинацији са чињеницом да је најбазалнија грана Afroaves, Hieraves, Accipitriformes и Strigiformes^[6] такође предаторска, закључује се да је заједнички предак основних копнених птица Telluraves био врхунски предатор.^[5] Међутим, неки истраживачи попут Darren Naishа сматрају да је ова процена пристрасна према познатијим, предаторским представницима кладе,^[7] и заиста, барем један облик, Strigogyps, изгледа да је био биљојед.^[8]

Најранији познати недвосмислени члан ове групе је таксон из раног еоцена Paleopsilopterus itaboraiensis.^[2] Изолована бутна кост из формације Кејп Ламб у формацији Лопез де Бертодано, острво Вега, Антарктик, укратко је описана као каријамиформна бутна кост 2006. године. Овај примерак, који датира из периода касне креде пре 66 милиона година, првобитно је пријављен као неразлучив од бутних костију модерних серијема и као припадник велике птице дужине око 1 м. Због своје старости и географског положаја, тврдило се да је ова неименована врста можда била блиска прецима и каријамида и форорацида.^[9] Међутим, каснија студија коју су објавили West et al. (2019) реинтерпретирала је овај примерак као фосил неименованог великог члана некаријамиформног рода Vegavis.^[10] Године 2024, два примерка нокатне фаланге из раних еоценских слојева на Антарктику идентификована су као они каријамиформног, могуће форорацида.^[11]

Молекуларне филогенетске студије су показале да је род Cariamiformes базалан у односу на родове Falconiformes, Psittaciformes и Passeriformes:^[4]

Cariamiformes (серијеме)

Falconiformes (соколови)

	Psittaciformes (папагаји)

	Passeriformes (птице певачице)

Референце

^ Mayr, G. 2005. "Old World phorusrhacids" (Aves, Phorusrhacidae): a new look at Strigogyps ("Aenigmavis") sapea (Peters 1987). PaleoBios
^ ^а ^б ^в Mayr, G. (2022). „Accipitriformes (New World Vultures, Hawks, and Allies), Falconiformes (Falcons), and Cariamiformes (Seriemas and Allies)”. Paleogene Fossil Birds. Fascinating Life Sciences (Second изд.). Springer Cham. стр. 153—176. ISBN 978-3-030-87644-9. doi:10.1007/978-3-030-87645-6_8.
^ Hackett, Shannon J.; et al. (2008-06-27). „A Phylogenomic Study of Birds Reveals Their Evolutionary History”. Science. 320 (5884): 1763—1768. Bibcode:2008Sci...320.1763H. PMID 18583609. S2CID 6472805. doi:10.1126/science.1157704. Приступљено 2008-10-18.
^ ^а ^б Prum, R.O.; Berv, J.S.; Dornburg, A.; Field, D.J.; Townsend, J.P.; Lemmon, E.M.; Lemmon, A.R. (2015). „A comprehensive phylogeny of birds (Aves) using targeted next-generation DNA sequencing”. Nature. 526 (7574): 569—573. Bibcode:2015Natur.526..569P. PMID 26444237. doi:10.1038/nature15697 .
^ ^а ^б Jarvis, E. D.; Mirarab, S.; Aberer, A. J.; Li, B.; Houde, P.; Li, C.; Ho, S. Y. W.; Faircloth, B. C.; Nabholz, B.; Howard, J. T.; Suh, A.; Weber, C. C.; Da Fonseca, R. R.; Li, J.; Zhang, F. (2014). „Whole-genome analyses resolve early branches in the tree of life of modern birds” (PDF). Science. 346 (6215): 1320—1331. Bibcode:2014Sci...346.1320J. PMC 4405904 . PMID 25504713. doi:10.1126/science.1253451. hdl:10072/67425. Архивирано из оригинала (PDF) 2015-02-24. г. Приступљено 2015-08-29.
^ Stiller, Josefin; Feng, Shaohong; Chowdhury, Al-Aabid; Rivas-González, Iker; Duchêne, David A.; Fang, Qi; Deng, Yuan; Kozlov, Alexey; Stamatakis, Alexandros; Claramunt, Santiago; Nguyen, Jacqueline M. T.; Ho, Simon Y. W.; Faircloth, Brant C.; Haag, Julia; Houde, Peter (2024). „Complexity of avian evolution revealed by family-level genomes”. Nature (на језику: енглески). 629 (8013): 851—860. ISSN 1476-4687. doi:10.1038/s41586-024-07323-1.
^ Naish, Darren. „Bird behaviour, the 'deep time' perspective”. scientificamerican.com. Приступљено 12. 4. 2018.
^ Gerald Mayr, Exceptionally preserved plant parenchyma in the digestive tract indicates a herbivorous diet in the Middle Eocene bird Strigogyps sapea (Ameghinornithidae)
^ Case, J.; Reguero, M.; Martin, J.; Cordes-Person, A. (2006). „A cursorial bird from the Maastrictian of Antarctica”. Journal of Vertebrate Paleontology. 26 (3): 48A.
^ Abagael R. West; Christopher R. Torres; Judd A. Case; Julia A. Clarke; Patrick M. O'Connor; Matthew C. Lamanna (2019). „An avian femur from the Late Cretaceous of Vega Island, Antarctic Peninsula: removing the record of cursorial landbirds from the Mesozoic of Antarctica”. PeerJ. 7: e7231. PMC 6626523 . PMID 31333904. doi:10.7717/peerj.7231 .
^ Acosta Hospitaleche, Carolina; Jones, Washington (2024). „Were terror birds the apex continental predators of Antarctica? New findings in the early Eocene of Seymour Island”. Palaeontologia Electronica. 27 (1): 1—31. doi:10.26879/1340 .

Литература

Mayr, Gerald (2009). „Cariamae (seriemas and allies)”. Paleogene Fossil Birds. Berlin, Heidelberg: Springer Berlin Heidelberg. стр. 139—152. ISBN 978-3-540-89627-2. doi:10.1007/978-3-540-89628-9_13.

[1] Mayr, G. 2005. "Old World phorusrhacids" (Aves, Phorusrhacidae): a new look at Strigogyps ("Aenigmavis") sapea (Peters 1987). PaleoBios

[Mayr2022-2] а ^б ^в Mayr, G. (2022). „Accipitriformes (New World Vultures, Hawks, and Allies), Falconiformes (Falcons), and Cariamiformes (Seriemas and Allies)”. Paleogene Fossil Birds. Fascinating Life Sciences (Second изд.). Springer Cham. стр. 153—176. ISBN 978-3-030-87644-9. doi:10.1007/978-3-030-87645-6_8.

[3] Hackett, Shannon J.; et al. (2008-06-27). „A Phylogenomic Study of Birds Reveals Their Evolutionary History”. Science. 320 (5884): 1763—1768. Bibcode:2008Sci...320.1763H. PMID 18583609. S2CID 6472805. doi:10.1126/science.1157704. Приступљено 2008-10-18.

[prum-4] а ^б Prum, R.O.; Berv, J.S.; Dornburg, A.; Field, D.J.; Townsend, J.P.; Lemmon, E.M.; Lemmon, A.R. (2015). „A comprehensive phylogeny of birds (Aves) using targeted next-generation DNA sequencing”. Nature. 526 (7574): 569—573. Bibcode:2015Natur.526..569P. PMID 26444237. doi:10.1038/nature15697 .

[Jarvis2014-5] а ^б Jarvis, E. D.; Mirarab, S.; Aberer, A. J.; Li, B.; Houde, P.; Li, C.; Ho, S. Y. W.; Faircloth, B. C.; Nabholz, B.; Howard, J. T.; Suh, A.; Weber, C. C.; Da Fonseca, R. R.; Li, J.; Zhang, F. (2014). „Whole-genome analyses resolve early branches in the tree of life of modern birds” (PDF). Science. 346 (6215): 1320—1331. Bibcode:2014Sci...346.1320J. PMC 4405904 . PMID 25504713. doi:10.1126/science.1253451. hdl:10072/67425. Архивирано из оригинала (PDF) 2015-02-24. г. Приступљено 2015-08-29.

[6] Stiller, Josefin; Feng, Shaohong; Chowdhury, Al-Aabid; Rivas-González, Iker; Duchêne, David A.; Fang, Qi; Deng, Yuan; Kozlov, Alexey; Stamatakis, Alexandros; Claramunt, Santiago; Nguyen, Jacqueline M. T.; Ho, Simon Y. W.; Faircloth, Brant C.; Haag, Julia; Houde, Peter (2024). „Complexity of avian evolution revealed by family-level genomes”. Nature (на језику: енглески). 629 (8013): 851—860. ISSN 1476-4687. doi:10.1038/s41586-024-07323-1.

[7] Naish, Darren. „Bird behaviour, the 'deep time' perspective”. scientificamerican.com. Приступљено 12. 4. 2018.

[8] Gerald Mayr, Exceptionally preserved plant parenchyma in the digestive tract indicates a herbivorous diet in the Middle Eocene bird Strigogyps sapea (Ameghinornithidae)

[9] Case, J.; Reguero, M.; Martin, J.; Cordes-Person, A. (2006). „A cursorial bird from the Maastrictian of Antarctica”. Journal of Vertebrate Paleontology. 26 (3): 48A.

[10] Abagael R. West; Christopher R. Torres; Judd A. Case; Julia A. Clarke; Patrick M. O'Connor; Matthew C. Lamanna (2019). „An avian femur from the Late Cretaceous of Vega Island, Antarctic Peninsula: removing the record of cursorial landbirds from the Mesozoic of Antarctica”. PeerJ. 7: e7231. PMC 6626523 . PMID 31333904. doi:10.7717/peerj.7231 .

[11] Acosta Hospitaleche, Carolina; Jones, Washington (2024). „Were terror birds the apex continental predators of Antarctica? New findings in the early Eocene of Seymour Island”. Palaeontologia Electronica. 27 (1): 1—31. doi:10.26879/1340 .

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]