Chalcophora mariana

Chalcophora mariana
Научна класификација
Царство:	Animalia
Тип:	Arthropoda
Класа:	Insecta
Ред:	Coleoptera
Породица:	Buprestidae
Потпородица:	Chrysochroinae
Род:	Chalcophora
Врста:	Ch. mariana
Биномно име
	Chalcophora mariana; (Linnaeus) 1758
Синоними
	Buprestis deaurata; Voet, 1806; Buprestis hiulca Pallas,1782; Buprestis mariana Linnaeus, 1758; Chalcophora bischofi; Pochon, 1966; Chalcophora deaurata (Voet),1806; Chalcophora fiorii Obenberger, 1913; Chalcophora hiulca; (Pallas), 1782; Chalcophora intermedia subsp. fagnezi; ; Chalcophora juno Obenberger,1934; Chalcophora zoufali Obenberger, 1924;

Chalcophora mariana је инсект из реда тврдокрилаца (Coleoptera) и фамилије красаца (Buprestidae). Припада потфамилији Chrysochroinae.^[1]

Распрострањење и станиште[уреди | уреди извор]

Распрострањена је у највећем делу Европе, на Кавказу, у Сибиру (до Бајкалског језера) и северној Африци. На северу ареала, подручје дистрибуције се протеже до Данске, централне Шведске, јужне Норвешке и јужне Финске. Не живи на Британским острвима.^[2] У Србији је једина врста из овог рода, а може се наћи спорадично, пре свега у планиском подручју западне Србије и на Вршачким планинама.^[1] Настањује борове или смрчеве шуме.^[3] Главни фактори угрожавања Ch. mariana су сеча и крчење шума, пошумљавање монокултурама или алохтоним врстама и коришћење различитих биоцида у шумама.

Опис[уреди | уреди извор]

Chalcophora mariana је дугaчка 21—33 mm. Ово је једна од најкрупних красаца у Европи. Тело је равно и сјајно. Глава је широка, са жлебом на чеоној страни. Пронотум и покрилца су са уздужним паралелним неправилним гребенима. Трбушна страна тела је тамносмеђа, са израженим бакарно-црвеним сјајем. Леђна страна је тамне боје, метално сјајна, са бакрено-сребрнкасим уздужним браздама боје. Ларва је беле боје, дуга до 70 mm, без ногу.^[4]

Биологија и развиће[уреди | уреди извор]

Имага могу да лете и активна од марта до августа.^[1]^[3] Током топлих сунчаних дана примећују се углавном на пањевима или срушеним стаблима бора или смрче. Женка полаже јаја у пукотине коре дрвета или пањева бора (Pinus sp.) или смрче (Picea sp.). Ларве се излегу након 2 недеље и могу да ископају тунеле у дрвету ширине до 15 mm. Ларве се најчешће развијају у мртвим или трулим стаблима, а посебно у пањевима бора. Коморе у којима се налазе лутке су величине 4 х 1,5 сm. Имага излазе из дрвета кроз излазне рупе величине 1 х 0,5 mm. Ова врста има једну генерацију на 3—6 година.^[4]