Cijanokobalamin
| |
| Identifikacija | |
|---|---|
| DrugBank | |
| ECHA InfoCard | 100.000.618 |
| EC broj | 200-680-0 |
| Svojstva | |
| C63H88CoN14O14P | |
| Molarna masa | 1355,38 g/mol |
| Agregatno stanje | Tamno crven čvrsta materija |
| Tačka topljenja | > 300 °C |
| Tačka ključanja | > 300 °C |
| Rastvara se | |
| Opasnosti | |
| Bezbednost prilikom rukovanja | External MSDS from Fisher Scientific |
EU klasifikacija (DSD)
|
Nije dostupan |
| S-oznake | S24/25 |
| NFPA 704 | |
| Tačka paljenja | N/A |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 verifikuj (šta je   ?)
| |
| Reference infokutije | |
Cijanokobalamin je najrasprostranjenija forma vitamina B12.[3] Vitamin B12 je generički naziv za sve provitamine vitamina B12. Telo može da konvertuje cijanokobalamin to bilo koju od aktivnih formi vitamina B12, npr. metilkobalamin.[4]
Hemijske osobine[уреди | уреди извор]
Cijanokobalamin je najpoznatiji i najviše proizvođeni provitamin iz familije B12 vitamina (familije hemikalija koje funkcionišu kao B12 kad se unesu u telo). Cijanokobalamin je najstabilnija forma ovog vitamina na vazduhu. On se najlakše kristališe, i stoga se lako prečišćava nakon proizvodnje bakterijskom fermentacijom, ili sintezom in vitro. On se može dobiti u obliku tamnih crvenih kristala ili kao amorfni crveni prah. Cijanokobalamin je veoma higroskopan u svojoj anhidratnoj formi, i malo je rastvoran u vodi (1:80). Stabilan je pri kratkotrajnom autoklaviranju na 121 °C, ali je veoma nastablian pri izlaganju svetlosti.
Kod životinja se cijanidni ligand zamenjuje drugim grupama (adenozil, metil), koje su biološki aktivne. Preostali deo cijanokobalamina ostaje nepromenjen.
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Donald Voet; Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 изд.). Wiley. ISBN 9780471193500.
- ^ Victor Herbert (1988). „Vitamin B-12: plant sources, requirements, and assay” (PDF). American Journal of Clinical Nutrition. 48 (3 Suppl): 852—8. PMID 3046314.
Vidi još[уреди | уреди извор]
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
