Заводница

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Clitocibe orealia)
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Заводница
Omphalotus olearius100.jpg
Omphalotus olearius 3.JPG
Omphalotus olearius.JPG
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
O. olearius
Биномијално име
Omphalotus olearius
(DC.) Sing. (1948)
Синоними[1]
  • Agaricus olearius DC. (1815)
  • Agaricus olearius subsp. phosphoreus Battarra ex Pers. (1828)
  • Dryophila phosphorea (Battarra ex Pers.) Quél. (1888)
  • Clitocybe olearia (DC.) Maire (1933)
  • Clitocybe phosphorea (Battarra ex Pers.) Bohus (1957)
Заводница може изазвати озбиљне здравствене сметње или чак и смрт!

Заводница или брагара (лат. Omphalotus olearius), отровна je гљива која спада у род Лисичица. Иако није опасна по живот препоручује се да се не конзумира. Она расте бусенасто на пањевима букве, храста и маслине најчешће покривених земљом, лети и у јесен.[2]

Клобук[уреди | уреди извор]

Клобук је још врло млад испупчен, убрзо с јамицом па лијевком, све дубљим: руб подврнут, најприје цјеловит, затим наковрчен, а често и усјечен на лапове. Кожица дебела, као гума, блистава, за сушна времена распуцава се често на уздужне пруге, међу којима се понекад указују и паралелна влакна. Наранђжасто жут, наранђжастосмеђ или смеђ; на континенту, гдје је у просјеку крупнији, буде ка томе неријетко и ишаран и са још тамнијим смеђим мрљама, као да је прогорио.[2]

Листићи[уреди | уреди извор]

Листићи су ниски до веома ниско силазни, танки, густи, са бритком оштрицом, широки 5-9 милиметара, лучно прате облик клобука; златножути с наранџастим дашком (загаситокадмиј). У мраку некад свијетлуцају (биолуминесценција)[3], некад не.[2]. Свјетлуцање које емитује је наранџасте боје.

Отрусина[уреди | уреди извор]

Отрусина или отисак спора је крембијела.

Стручак[уреди | уреди извор]

Стручакје ваљкаст или надоље постепено ужи, прелази у клобук ширећи се под листићима, тако да цијела гљива лиши на лијевак или љиљан. Млади искривљен, одрасли ексцентричан кад расте постранце на дрвету. Тврд и пун, споља и у кори влакнаст. Свијетлије истобојанс клобуком, према дну и тамније смеђ.[2]

Месо[уреди | уреди извор]

Месо је танко, тврдо-еластично, у уздужно одвојим слојевима, у клобуку свијетлије жуто, у стручку тамније све до смеђега. Укус благ или мало купи у устима, мирис сложен, најприближније на смолу.[2]

Станиште и распрпострањеност[уреди | уреди извор]

Расте у грмовима, понекад и десетак комада у једном, на пањевима, корјењу дрвећа, а нерјетко и као паразит. На медитерану највећма из маслиновог дрвета; ипак готово нема листопадне врсте дрвета, па чак ни грмља, на чијој се подлози неће пробити на свјетло дана.[2]

Доба[уреди | уреди извор]

На континенту VII-XI, на Медитерану X-I

Јестивост[уреди | уреди извор]

Неугодно отровна иако не и по живот опасна гљива. Лијечење као у осталих тровања гастроинтестиналног типа.[2]

Микроскопија[уреди | уреди извор]

Споре су округласте, хијалне, 5−7×4,5−6,5 µм. Отисак спора беличасте до жућкасте боје.

Сличне врсте[уреди | уреди извор]

Сличне врсте су лисичица камењарка и смеђа лисичица.[2] Често се меша са лисичарком, али заводница је крупнија, расте у групи, на дрвету као и то да пушта наранџасту боју приликом додира тако да је забуна скоро немогућа. За разлику од лисичарке, која има врло слабо изражене листиће, они су код заводнице јасно дефинисани. Боја је доста тамна, док је код лисичарке светложута. Облик шешира је углавном правилан и руб је раван, а код лисичарке је изувијан.

Галерија слика[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Synonymy: Omphalotus olearius (DC.) Singer”. Species Fungorum. CAB International. Приступљено 24. 9. 2015. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 Ključ za gljive; Ivan Focht; ITRO "Naprijed"; Zagreb 1986.
  3. ^ Кристин, Лазије (2001). Природа и њене необичне појаве. Нови Сад: ЗМАЈ. стр. 115. ISBN 86-489-0323-8. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]