Kokosovo ulje
Kokosovo ulje je jestivo ulje ekstrahovano iz ljuske ili mesa zrelih kokosa od kokosove palme (Cocos nucifera). Preko 90% kokosovog ulja čine zasićene masne kiseline, 6% mononezasićene i 2% polinezasićene masne kiseline. Tačka topljenja kokosovog devičanskog ulja je 24 °C, a hidrogenizovanog kokosovog ulja je 36-40 °C, što znači da je ispod ove temperature u čvrstom stanju. Medicinski strućnjaci savetuju minimalni unos kokosovog ulja zbog velike koncentracije zasićenih kiselina koje mogu da izazovu srčane probleme. Kokosovo ulje takođe sadrži vitamine i polifenole prisutne u malim količinama. Ove supstance takođe imaju bitnu ulogu u poboljšanju zdravlja čoveka.
Dobijanje[уреди | уреди извор]
Proces fermentacije[уреди | уреди извор]
Ovo važi za jednu od najstarijih metoda za proizvodnju čistog kokosovog ulja. Dobija se iz unutrašnjosti kokosovog oraha. Unutrašnjost se fermentira 1-2 dana u posudama. Posle fermentacije, u posudama se stvaraju 3 sloja: kokosovo ulje, voda i kokosovo usireno mleko. Prvo se uklanja voda koja se pušta da iscuri, a potom i usireno mleko. Nedostaci metode jeste dobijanje kokosovog ulja koje je uvek različitog ukusa. To se dešava zbog različitog stepena fementacije.
Metoda hladnog ceđenja[уреди | уреди извор]
Kod ove metode kokosovo mleko se suši, a zatim se hladno cedi kako bi se dobilo ulje. Proces sušenja je brz i odvija se pomoću umerenog zagrevanja na temperaturi od 38 °C do 76 °C. Ulje se zatim cedi. U zavisnosti od pritiska pod kojim se suši kokosov orah, ukus je različit.
Metoda centrifuge[уреди | уреди извор]
U ovom procesu se koriste sveži kokosovi orasi, od kojih se potom pravi kokosov krem. Kokosov orah se zatim stavlja u centrifugu, gde se, posle određenog vremena, izdvaja ulje.
Sastav[уреди | уреди извор]
Procenat masnih kiselina u kokosovom ulju:
- Kaprilna 4-8%
- Kaprinska 5-10%
- Laurinska 45-52%
- Miristinska 16-22%
- Palmitinska 7-10%
- Oleinska 5-8%
- Linolna 1-3%
- Linoleinska do 0.2%
- Stearinska 2-4%
Takođe sadrži i vitamine, pogotovo vitamin E i suspenzije određenih proteina.
Zdravlje[уреди | уреди извор]
Mnoge zdravstvene organizacije su protiv konzumiranja kokosovog ulja zbog visoke koncentracije zasićenih masnih kiselina. Kokosovo ulje sadrži veliki udeo laurinske kiseline (48%) - zasićena masna kiselina koja povećava nivo holesterola u krvi, dobrog (HDL) i lošeg (LDL)[1]. Zbog povišenog nivoa oba holesterola nije isključena mogućnost da prekomernim konzumiranjem kokosovog ulja dodje do rizika srčanih bolesti. Takođe, zbog visoke energetske vrednosti, redovno konzumiranje može da dovede do gojaznosti.
U minimalnim količiunama, kokosovo ulje može biti dobro za rad srca, održava nivo holesterola i krvni pritisak. Smanjuje povrede kod arterija što znači da takođe sprečava arterosklerozu.
Masne kiseline srednjeg lanca se transportuju kroz ljudski organizam drugačije; apsorbuju se u crevima gde se dalje šalju u jetru u kojoj dolazi do njihovog sagorevanja kako bi nastala energija potrebna za rad organizma. Ne prolaze, niti se talože u krvotoku. Kokosovo ulje takođe služi i za negu lica i kose. Pošto ima svojstvo antioksidansa, kokosovo ulje sprečava prodiranje bacila u kožu, otklanja mrtve kožne ćelije i usporava starenje kože. Poboljšava rad sistema za varenje i izaziva olakšanje kod zapaljenja sluzokože koje izaziva bakterija Candida albicans. Sprečava taloženje masti u jetri, pomaže u rastvaranju kamena u bubregu. Pogodan je za dijabetičare jer kontroliše nivo šećera u krvi.
Primena[уреди | уреди извор]
Hrana[уреди | уреди извор]
Kokosovo ulje se koristi u kulinarstvu, pogotovo kod prženja hrane, tipičan je ukus u južnoazijskim državama. Međutim, zbog svoje visoke koncentracije zasićenih masnih kiselina devičansko kokosovo ulje je postala popularnija alternativa. Hidrogenizovana ili delom hidrogenizovana kokosova ulja se koriste u proizvodnji napitaka koji ne sadrže mleko i brze hrane.
Industrija[уреди | уреди извор]
Kokosovo ulje se koristi kao tečno biogorivo zbog svoje čistoće, relativno jeftine cene, lake ekstrakcije i netoksičnosti. Testiran je kao gorivo za dizel-motore i koristi se za rad generatora sa tim motorima.[2] U Pacifičkim državama, kokosovo ulje se koristi kao alternativno ulje za pokretanje automobila, autobuseva, kamiona, itd. Kiseline koje se mogu izdvojiti iz kokosovog ulja se koriste kao herbicidi.
Proizvodi[уреди | уреди извор]
Kokosovo ulje čini dobar deo sastava margarina, sapuna i kozmetičkih proizvoda.[3]
Kozmetika[уреди | уреди извор]
Koristi se kao krema za ruke, ulja za masažu, čak i kao lubrikant. U Šri Lanki i Indiji je najpopularniji kao gel za kosu.
Види још[уреди | уреди извор]
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ Ronald P Mensink; Peter L Zock; Arnold DM Kester; Martijn B Katan (2003). „Effects of dietary fatty acids and carbohydrates on the ratio of serum total to HDL cholesterol and on serum lipids and apolipoproteins: a meta-analysis of 60 controlled trials” (PDF). Am J Clin Nutr. 77 (5): 1146—1155.
- ^ „Economics of Rural Renewable Energy Technologies”. Архивирано из оригинала 28. 08. 2016. г. Приступљено 30. 12. 2016.
- ^ „Коришћење кокосовог уља у козметичким препаратима”.
Literatura[уреди | уреди извор]
- Adkins SW; Foale M; Samosir YMS, ур. (2006). Coconut revival – new possibilities for the 'tree of life'. Proceedings of the International Coconut Forum, 22–24 November 2005 (PDF). Cairns, Australia: ACIAR Proceedings. ISBN 1-86320-515-2. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 04. 2016. г. Приступљено 02. 01. 2017.
- Salunkhe, D.K., J.K. Chavan, R.N. Adsule, and S.S. Kadam. (1992). World Oilseeds: Chemistry, Technology, and Utilization. Springer. ISBN 978-0-442-00112-4.
- Bruice Fife, N.D. The Coconut Oil Miracle New York : Avery, 2004.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
Медији везани за чланак Kokosovo ulje на Викимедијиној остави
