Crna kornjača

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Crna kornjača prikazana na kineskoj pločici
Bakarna crna kornjača iz Jungle doba dinastije Ming (početak 15. veka)

Crna kornjača (kineski: 玄武; pinjin: Xuánwǔ) je jedan od četiri simbola[1] kineskih sazvežđa.[2][3] Uprkos imena, obično je prikazana kao kornjača prepletena zajedno sa zmijom. Dalje, u istočnoazijskoj mitologiji se ne naziva ni po jednoj životinji, već je poznat pod nazivom „Crni ratnik” pod raznim lokalnim izgovorima. Na kineskom je poznat kao Sjuenvu, na japanskom Genbu, na vijetnamskom Hujen Vu i na korejskom Hieonmu ili Hiunmu. On predstavlja severnu i zimsku sezonu, pa je zato ponekad naziva i crnom kornjačom severa (kineski: 北方玄武; pinjin: Běifāng Xuánwǔ).

U Japanu je to jedan od četiri duha čuvara koji štite Kjoto, i kaže se da štiti grad na severu. Predstavlja ga svetilište Kenkun, koje se nalazi na vrhu planine Funaoka u Kjotu.

Ime stvorenja identično je imenu važnog taoističkog Boga Sjuenvu, koji je ponekad (kao u Putovanju na zapad) prikazan u društvu kornjače i zmije.

Istorija[уреди | уреди извор]

Tokom dinastije Han ljudi su često nosili priveske od žada koji su bili u obliku kornjača. Zbog drevnog kineskog uticaja na Japan, počasni naslovi i bedževi u Japanu takođe su se često odnosili na kornjaču.

Severne kapije kineskih palata često su nazivane po Sjuenvu. Najpoznatiji je incident na kapiji Sjuenvu, gde je Li Šimin ubio svoju braću Đenčenga i Juenjia i prigrabio vlast pučem, koji se dogodio kod severne kapije palate Tajđi, na severu Čangana.

Legende[уреди | уреди извор]

Crna kornjača sa zmijom. Južnodinatijski reljef u cigli 11

U drevnoj Kini se smatralo da su kornjača i zmija duhovna stvorenja koja simbolizuju dugovečnost. Fuđenski običaj gradnje grobnica u obliku kornjače možda je imao veze sa željom da se grob stavi pod uticaj Crne kornjače.[4][5]

Sjuenvu[уреди | уреди извор]

Sjuenvu potčinjava kornjaču. Palata Vudang, Jangdžou.

U klasičnom romanu Putovanje na zapad, Sjuenvu je bio severni kralj koji je pod sobom imao dvojicu generala, „generala kornjača” i „generala zmija”. Ovaj bog je imao hram u planinama Vudang na Hubeju. Na suprotnim stranama reke u blizini mesta Vuhan, prestonice Hubeja, nalaze se „Planina kornjača” i „Zmijska planina”. Jedna taoistička legenda navodi da je Sjuenvu bio princ kineskog vladara, ali da nije bio zainteresovan za preuzimanje trona, već je odlučio da napusti svoje roditelje sa 16 godina i proučava taoizam. Prema legendi, na kraju je postigao božanski status i bio je poštovan kao božanstvo severnog neba.

Druge kineske legende takođe govore o tome kako su nastali „General kornjače” i „General zmija”. Tokom Sjuenvu studije za postizanje prosvetljenja i božanskog statusa, rečeno mu je da bi u potpunosti dostigao božanstvo, on mora da očisti svo ljudsko meso iz svog tela. Budući da je uvek konzumirao hranu sveta, uprkos svim naporima, stomak i creva su mu još uvek bili ljudski. Tada je došao Bog i promenio njegove organe u božanske. Jednom uklonjeni prvobitni želudac i creva postali su kornjača i zmija, respektivno. Kornjača i zmija postali su demoni i terorisali su ljude. Sad božansko biće, Sjuenvu je čuo za ovo i vratio se da nadvlada čudovišta koja je oslobodio. Međutim, kako su se zmija i kornjača pokajali, on ih nije usmrtio, već ih je pustio da se obuče pod njegovim nadzorom kako bi se iskupili za svoja nedela. Zatim su oni postali generali Kornjača i Zmija, i pomagali su Sjuenvu u njegovim nastojanjima (jedna druga legenda navodi da su smrtni organi odbačeni da postanu Vuhanske planine Kornjača i Zmija).

Prema drugom izvoru, kada je jednom Sjuenvu započeo svoje proučavanje Puta, otkrio je da mora da se očisti od svih svojih prošlih grehova da bi postao Bog. On je naučio da se to može ostvariti pranjem stomaka i creva u reci. Pranjem svojih unutrašnjih organa, njegovi gresi su se rastvarali u vodi u tamnom, crnom obliku. Oni su potom formira crnu kornjaču i zmiju koja je terorisala zemlju. Kada je Sjuenvu saznao za ovo, vratio se da ih pokori kao u prethodnoj priči.

Sedam kuća crne kornjače[уреди | уреди извор]

Karakteristična „grobnica s leđima kornjače” u Đuendžou, Fuđen

Kao i kod ostala tri simbola, unutar Crne kornjače postoji sedam astroloških „kuća” (Mesečevih položaja). Imena i odredničke zvezde su: [6][7]

Br. kuće Ime Pinjin Prevod Odrednička zvezda
8 Dǒu (južni) Medved φ Sgr
9 Niú Vo β Cap
10 Devojka ε Aqr
11 Praznina β Aqr
12 Wēi Krov α Aqr
13 Shì Kamp α Peg
14 Zid γ Peg

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Hsing-chih T'ien. and Will Carl Rufus, The Soochow astronomical chart, Ann Arbor : Univ. of Michigan Press, 1945, p. 4.
  2. ^ Needham, J. "Astronomy in Ancient and Medieval China". Philosophical Transactions of the Royal Society of London. Series A, Mathematical and Physical Sciences, Vol. 276, No. 1257, The Place of Astronomy in the Ancient World (May 2, 1974), pp. 67–82. Accessed 9 Oct 2012.
  3. ^ Pines, Yuri. "Political Mythology and Dynastic Legitimacy in the Rong Cheng Shi Manuscript Архивирано 2012-04-25 на сајту Wayback Machine". Bulletin of SOAS, Vol. 73, No. 3 (2010), p. 515.
  4. ^ de Groot, Jan Jakob Maria (1892), The Religious System of China, III, Brill Archive, стр. 1082—1083 
  5. ^ 李永球 (Li Yongqiu) (2010-03-07), 各籍貫墳墓造型 [In every land, its own kind of graves], Sin Chew Daily 
  6. ^ „The Chinese Sky”. International Dunhuang Project. Архивирано из оригинала на датум 2015-11-04. Приступљено 2011-06-25. 
  7. ^ Sun, Xiaochun (1997). Helaine Selin, ур. Encyclopaedia of the History of Science, Technology, and Medicine in Non-Western Cultures. Kluwer Academic Publishers. стр. 517. ISBN 0-7923-4066-3. Приступљено 2011-06-25. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]