Crvena čaplja

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Crvena čaplja
SL Bundala NP asv2020-01 img04.jpg
Ardea purpurea
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Tip:
Klasa:
Red:
Porodica:
Rod:
Vrsta:
A. purpurea
Binomno ime
Ardea purpurea
ArdeaPurpureaIUCNver2019 1.png
Rasprostranjenost A. purpurea:

     u vreme gnežđenja      stanarica      van sezone gnežđenja

Crvena čaplja, čaplja danguba, mrka čaplja ili zmijar ptica (лат. Ardea purpurea) je barska ptica iz porodice čaplji.

Opis[уреди | уреди извор]

Prilično je velika ptica. Visoka je 80 – 90 cm, duga je otprilike isto toliko. Teška je 0,5 – 1,3 kg, a raspon krila joj je 120 – 150 cm. Nešto je manja od sive čaplje, od koje se razlikuje po svom crvenkastosmeđem perju, i kod odraslih, tamnije sivim leđima. Čelo i gornji dio glave zajedno s ukrasnim perima je crno, kao i prsa i trbuh, a tamniji su i dijelovi ramena i dijelovi prsa. Crne pruge se pružaju od kljuna, ispod lica do prsa, a perje vrata i dijelovi lica su kestenjastosmeđi. Ima uži žuti kljun, koji je kod odraslih svjetliji za vrijeme sezone parenja. Purpurno-crvene nijanse na perju teško se vide s daljine, kada izgleda nešto tamnija od sive čaplje. U letu, naprijed uperen zavoj vrata manje je zaobljen nego kod sive čaplje, čineći oštriji luk. Glava i vrat su uži i vijugaviji. Prsti su duži, stražnji prst strši u letu. Leđa i krila su plavosiva. Stopala su joj veća nego u sive čaplje.

Ponašanje[уреди | уреди извор]

Hranu nalazi u plitkoj vodi. Hrani se malim ribama, žabama, insektima, malim sisarima, gmizavcima i pticama. Često nepomično čeka plijen ili polako lovi pretraživanjem. Zauzima pozu za skrivanje kao bukavac[2].

Spor je letač, dok leti vrat joj je uvučen. Dugi vrat za vrijeme leta izgleda zmijoliko, poprima oblik slova S. Poziv je glasno graktanje krek.

Razmnožavanje[уреди | уреди извор]

Jaja crvene čaplje

Gnijezdi se u tršćaku i vrbovoj šikari. Nakon ritualnog sparivanja koje je slično sivoj čaplji, par zasniva gnezdo jednostavne građe izgrađeno od vlati šaša, trstike i sličnih materijala iz okoline. U gnijezdu se nađe 4 do 5 plavozelenih jaja. Inkubacija traje 25 – 30 dana. Mladi napuštaju gnijezdo za 7 – 8 nedelja. Roditelji su brižni i redovno ih hrane i štite od prejakog sunca i neprijatelja.

Taksonomija[уреди | уреди извор]

Rasprostranjenost[уреди | уреди извор]

Selica je koja u balkanske krajeve stiže krajem marta, a napušta ih najčešće u avgustu i septembru, nekad kasnije. Kolonije ove čaplje u Hrvatskoj nalaze se u Kopačkom ritu, Krapje đolu, Jelas polju u Hrvatskoj. Ova čaplja takođe nalazi se i u Blatnom jezeru i Valencijskim jezerima u Mađarskoj, Treboni u Češkoj, na više mjesta u Slovačkoj, na Nežiderskom jezeru u Austriji, u Friziji i Утрехтu u Nizozemskoj, u Bosni i Hercegovini: Jezero Bardača u porječju rijeke Po u Italiji, Kamargu u Francuskoj, delti Dunava u Rumuniji, te u Portugaliji i Španiji. Osim što je ima u Evropi, nastanjuje i Afriku i Centralnu Aziju.

Još nedavno bila je najbrojniji stanovnik Kopačkog rita i ostalih močvara u Hrvatskoj. Danas se neredovno gnijezdi, nekoliko parova gnijezdi se na Malom Dunavu između Vardarca i Eblina[3]. Nasuprot tome, u 19. векu zabilježene su kolonije gdje je i do 400 parova bilo zajedno na gniježđenju. Postale su rijetke i na seobi. Gnijezdeća populacija na Vranskom jezeru jedina je u priobalnom dijelu Hrvatske, a čini preko 10% ukupne hrvatske populacije[4].

Čaplja danguba i ljudi[уреди | уреди извор]

Dana 22. март 2004. Hrvatska pošta je u saradnji sa Svjetskim fondom za očuvanje prirode izdala četiri prigodne poštanske marke s motivom čaplje dangube[5].

Štite je mnoge međunarodne konvencije: Bonska iz 1975. i Bernska konvencija iz 1979., zatim Sporazum o zaštiti afričko–evroazijskih migratornih ptica močvarica (AEWA) iz 1995., Konvencija o zaštiti vodenih staništa iz Ramsara iz 1971. U Hrvatskoj je zaštićena Zakonom o zaštiti prirode iz 2003. te Pravilnikom o zaštiti pojedinih vrsta ptica iz 1995.[6]

Galerija[уреди | уреди извор]

Izvori[уреди | уреди извор]

  1. ^ BirdLife International (2019). Ardea purpurea. IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2019: e.T22697031A154816177. doi:10.2305/IUCN.UK.2019-3.RLTS.T22697031A154816177.en. Приступљено 29. 8. 2016. 
  2. ^ „ptice.net”. Архивирано из оригинала на датум 24. 07. 2011. Приступљено 28. 03. 2020. 
  3. ^ „kopacki-rit.com”. Архивирано из оригинала на датум 18. 06. 2010. Приступљено 28. 03. 2020. 
  4. ^ „vransko-jezero.hr”. Архивирано из оригинала на датум 20. 07. 2009. Приступљено 28. 03. 2020. 
  5. ^ kontkod.hr
  6. ^ posta.hr

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]