Džefri Ingram Tejlor

С Википедије, слободне енциклопедије
Džefri Ingram Tejlor
Dž. I Tejlor
Puno imeSer Džofri Ingram Tejlor
Ime po rođenjuGeoffrey Ingram Taylor
Datum rođenja7 mart 1886(1886-03-07)
Mesto rođenjaSent Džons Vud, Midlseks
 Ujedinjeno Kraljevstvo
Datum smrti27. jun 1975.(1975-06-27) (89 god.)
Mesto smrtiKembridž, Kembridžšir
 Ujedinjeno Kraljevstvo
PrebivališteEngleska
Državljanstvobritansko
UniverzitetTriniti koledž, Kembridž
Zanimanjefizičar
Delovanjefizika
matematika
mehanika fluida
dinamika fluida
mehanika čvrstih tela
teorija talasa
PrethodnikDž. Dž. Tomson[1][2]
NagradeFranklinova medalja (1962)
FRS[3]
Teodor fon Karmanova medalja (1969)

Ser Džefri Ingram Tejlor (7. mart 1886 – 27. jun 1975) bio je britanski fizičar u matematičar, i vodeća figura u dinamici fluida i talasnoj teoriji. Njegov biograf i svojevremeno student, Džordž Bačelor, opisao ga je kao „jednog od najzapaženijih naučnika ovog (20.) veka”.[4][5][6][7]

Detinjstvo, mladost i obrazovanje[уреди | уреди извор]

Tejlor je rođen u Sent Džons Vudu u Londonu. Njegov otac Edvard Ingram Tejlor bio je umetnik, a njegova majka Margaret Bul poticala je iz porodice matematičara (ujna mu je bila Alisija Bule Stot, a deda Džordž Bul). Kao dete bio je fasciniran naukom nakon što je pohađao božićna predavanja Kraljevske institucije, i izveo eksperimente pomoću valjka za farbanje i lepljive trake. Tejlor je studirao matematiku i fiziku na Triniti koledžu u Kembridžu od 1905. do 1908. Zatim je stekao stipendiju da nastavi u Kembridžu pod Dž. Dž. Tomsonom.

Karijera i obrazovanje[уреди | уреди извор]

Tejlor je studentima fizike najpoznatiji po svom prvom radu,[8] objavljenom dok je još bio dodiplomski student, u kojem je pokazao da interferencija vidljive svetlosti stvara nabore čak i sa izuzetno slabim izvorima svetlosti. Interferentni efekti su proizvedeni svetlošću iz gasne svetlosti, atenuirane kroz niz ploča od tamnog stakla, koja se difraktovana oko šivaće igle. Za ostvarivanje dovoljne izloženosti fotografske ploče bila su potrebna tri meseca. U radu se ne spominju kvanti svetlosti (fotoni) i ne pominje se Ajnštajnova publikacija iz 1905. o fotoelektričnom efektu, mada se u današnje vreme rezultat može protumačiti opažanjem da je u proseku bilo prisutno manje od jednog fotona. Nakon što je oko 1927. godine postalo široko prihvaćeno da je elektromagnetno polje kvantifikovano, Tejlorov eksperiment je počeo da se predstavlja u pedagoškim razmatranjima kao dokaz da se interferentni efekti svetlosti ne mogu tumačiti u smislu da jedan foton biva ometan drugim fotonom - zapravo jedan foton mora da prođe kroz oba proreza aparata sa dvostrukim prorezom. Savremeno razumevanje teme pokazalo je da uslovi u Tejlorovom eksperimentu u stvari nisu bili dovoljni da se to pokaže, jer izvor svetlosti nije bio izvor pojedinačnog fotona. Eksperiment je reprodukovan 1986. godine korišćenjem izvora pojedinačnog fotona, i isti rezultat je dobijen.[9]

On nakon toga objavio rad o udarnim talasima, za koji je nagrađen Smitovom nagradom. Godine 1910, on je izabran je za člana na Triniti koledža, a sledeće godine postavljen je na mesto u meteorološkom odseku, i stekao je zvanje prominentnog istraživača u oblasti dinamičke meteorologije. Njegov rad o turbulenciji u atmosferi doveo je do objavljivanja publikacije „Turbulentno kretanje u fluidima”,[10] za koji mu je dodeljena Adamsova nagrada 1915. godine.

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ O'Connor, John J.; Robertson, Edmund F. „Džefri Ingram Tejlor”. MacTutor History of Mathematics archive. University of St Andrews. 
  2. ^ Džefri Ingram Tejlor на сајту MGP (језик: енглески)
  3. ^ Batchelor, G. K. (1976). „Geoffrey Ingram Taylor 7 March 1886 -- 27 June 1975”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society. 22: 565—633. doi:10.1098/rsbm.1976.0021Слободан приступ. 
  4. ^ The Life and Legacy of G. I. Taylor, by George Batchelor, Cambridge University Press, 1994 ISBN 0-521-46121-9
  5. ^ Taylor, Geoffrey Ingram, Sir, Scientific papers. Edited by G.K. Batchelor, Cambridge University Press 1958–71. (Vol. 1. Mechanics of solids – Vol. 2. Meteorology, oceanography, and turbulent flow – Vol. 3. Aerodynamics and the mechanics of projectiles and explosions – Vol. 4. Mechanics of fluids: miscellaneous papers).
  6. ^ Mises, Richard von; Yih, Chia-Shun (1976). „G.I. Taylor as I Knew Him”. Advances in Applied Mechanics Volume 16. Advances in Applied Mechanics. 16. стр. xii—. ISBN 9780120020164. doi:10.1016/S0065-2156(08)70086-3. 
  7. ^ Pippard, S. B. A. (1975). „Sir Geoffrey Taylor”. Physics Today. 28 (9): 67. Bibcode:1975PhT....28i..67P. doi:10.1063/1.3069178. 
  8. ^ G.I. Taylor, Interference fringes with feeble light, Proc. Camb. Phil. Soc. 15, 114-115 (1909)
  9. ^ Grangier, Roger, and Aspect, "Experimental evidence for a photon anticorrelation effect on a beamsplitter," Europhys. Lett. 1 (1986) 173
  10. ^ Taylor,G.I. 1915. Eddy Motion in the Atmosphere. Philosophical Transactions of the Royal Society of London. Series A, Containing Papers of a Mathematical or Physical Character 215(A 523):1-26

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]