Džek Dempsi

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Džek Dempsi
Jack Dempsey 1.jpg
Puno imeVilijam Harison Dempsi
Ime po rođenjuWilliam Harrison Dempsey
NadimakJack Dempsey
Datum rođenja24 jun, 1895(1895-06-24)
Mjesto rođenjaManasa (Kolorado)
 SAD
Datum smrti31. maj 1983.(1983-05-31) (87 god.)
Mjesto smrtiNjujork
 SAD
PrebivališteSAD
Državljanstvoameričko
Zanimanjebokser
Visina6 ft 1 in

Vilijam HarisonDžekDempsi (24. jun 1895 – 31. maj 1983), s nadimcima „Kid Bleki” i „Manasa Moler”, bio je američki profesionalni bokser koji se takmičio od 1914 do 1927, i vladao je svetom kao šampion u teškoj kategoriji od 1919 do 1926. Kao kulturna ikona iz 1920-ih,[1] Dempsijev agresivni stil borbe i izuzetna moć udaranja učinili su ga jednim od najpopularnijih boksera u istoriji.[2][3] Mnoge njegove borbe postavile su finansijske i posetilačke rekorde, uključujući prvi meč vredan milion dolara.[4] On je bio jedan od pionira prenosa uživo sportskih događaja uopšte, a naročito bokserskih mečeva.

Dempsi je rangiran na desetom mestu na listi magazina Ring među šampionima teške kategorije svih vremena i sedmi među prvih 100 najvećih udarača, dok ga je 1950. godine Asošijeted pres izglasio za najvećeg borca u poslednjih 50 godina.[5] On je ćlan je Međunarodne bokserske dvorane slavnih, a bio je i u prethodnoj Bokserskoj dvorani slavnih.[2]

Rani životi i karijera[уреди | уреди извор]

Rođen je kao Vilijam Harison Dempsi u Manasi u Koloradu. Odrastao je u siromašnoj porodici u Koloradu, Zapadnoj Virdžiniji i Juti.[А][6] On je sin Marije Celije (rođene Smut) i Hajrama Dempsija. Njegova porodica je irskog i čeroki porekla.[7][8][9] Nakon pokrštavanja njegovih roditelja u Crkvu Isusa Hrista svetaca poslednjeg dana,[10] Dempsi je kršten u toj crkvi 1903. nakon svog 8. rođendana, „doba odgovornosti”, prema crkvenoj doktrini.[11] Pošto je njegov otac imao poteškoća u pronalaženju posla, porodica je često putovala, a Dempsi je prekinuo osnovnu školu da bi radio i napustio je dom u svojoj 16. godini. Zbog nedostatka novca, često je putovao ispod vozova i spavao u hobo kampovima.[12]

Očajan za novcem, Dempsi bi povremeno posećivao salone i izazvao borbe rekavši: „Ne mogu da pevam i ne mogu da plešem, ali mogu da oborim s nogu bilo kogeg nitkova u kući”. Ako bi neko prihvatio izazov, došlo bi do klađenja. Prema Dempsijevoj autobiografiji, on je retko gubio te barske tuče.[13] Tokom kratkog vremena, Dempsi je bio honorarni telohranitelj Tomasa F. Kirnsa, predsednika Solt Lejk Tribunala i sina američkog senatora Jute Tomasa Kernsa.[14]

Dempsi se često borio pod pseudonimom „Kid Bleki”, iako je za vreme svog boravka u oblasti Solt Lejk Sitija koristio nadimak „Jang Dempsi”.[15] Veliki deo njegove rane karijere nije zabeležen, i tako je navedeno u „Knjizi rekorda ringa” koju je sačinio Nat Flajšer. On se prvi put takmičio kao „Džek Dempsi” (po sopstvenom sećanju) u jesen 1914. godine u Kriple Kriku u Koloradu. Njegov brat, Berni, koji se često borio pod tim pseudonimom, „Džek Dempsi” - što je bila uobičajena praksa u to vreme, odavanja počasti borcu srednje teške kategorije i bivšem prvaku, Džeku „Nonparajlu” Dempsiju, potpisao je da se bori protiv veterana Džordža Kopelina. Nakon što je saznao da se Kopelin sparirao sa tadašnjim svetskim prvakom u teškoj kategoriji Džekom Džonsonom, a s obzirom da je Berni Dempsi imao skoro 40 godina, strateški je odlučio da se povuče iz borbe.[16] Džek je zamenio svog brata, mada je još uvek bio nepoznat u Istočnom Koloradu, kao „Džek Dempsi”. Navijači pokraj ringa odmah su znali da to nije čovek koga su platili da vide.

Promoter je bio veoma ljut i „nasrnuo je na nas, goloruk”, preteći da će zaustaviti borbu.[15] Kopelin, koji je nadmašivao Dempsija za 20 lbs (165 do 145), nakon što je video Dempsija u ringu, upozorio je promotera, „mogao bih da ubijem tog mršavog momka”. Promotor je nevoljno dozvolio početak borbe, a u svom prvom pojavljivanju kao „Džek Dempsi”, budući šampion je srušio Kopelina šest puta u prvoj rundi i dva puta u drugoj.[17] Nakon toga je vođena borba iscrpljivanja („Ni Berni, ni ja, nismo uzeli u obzir veliku nadmorsku visinu Kripl Krika.”), sve dok nakon poslednjeg nokdauna Kopelina u sedmoj rundi, sudija nije bio prisiljen da napravi tada neobičan potez i da zaustavi borbu nakon što se Kopelin povratio. Prema Dempsiju, „U tim danima oni nisu zaustavljali borbu dokle god se bokser mogao kretati.”[18] Ovo borba je nosila nadoknadu u iznosu od 100 dolara. Promotor, ljut zgog zamene koju su braća izvršila, nije isplatio obećane opklade, „... čak i da mogu, ne bih vam dao ništa.”[19]

Takve lekcije su bile teške, ali borba je nešto u čemu je Džak Dempsi bio veoma dobar. Nakon promene imena, Dempsi je pobedio u šest borbi zaredom nokautom, pre nego što je u četiri runde izgubio putem diskvalifikacije od Džeka Dounija. Tokom ovog ranog dela svoje karijere, Dempsi je vodio kampanju u Juti, često učestvujući u borbama u gradovima u regionu planine Vosač. Porazu protiv Daunija je sledila je pobeda nokautom i dva remija protiv Džonija Sadenberga u Nevadi. Usledile su još tri pobede i remi, nakon čega se ponovo sreo sa Daunijem, što je ovog puta rezultiralo nerešenim ishodom nakon četiri runde. Nakon tih pobeda, Dempsi je ostvario još deset pobeda koje su uključivale mečeve protiv Sadenberga i Daunija, nokautirajući Daunija u dve runde. Ove pobede praćene su sa tri meča bez odluke, mada je u to verme istorije boksa upotreba sudija za bodiranje borbe često bila zabranjena, tako da ako bi se borba otegla, ona se nazivala nerešenom ili bez odluke, zavisno od države ili okruga u kojem se borba vodila.

Objavljeni radovi[уреди | уреди извор]

Napomene[уреди | уреди извор]

  1. ^ According to a January 11, 1955 Sports Illustrated article

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Jack Dempsey”. Biography.com. 2012. Приступљено 25. 6. 2012. 
  2. 2,0 2,1 „Jack Dempsey”. Encyclopædia Britannica, Encyclopædia Britannica Online. 14. 12. 2011. Приступљено 24. 6. 2012. 
  3. ^ „Jack Dempsey (1895–1983)”. The Fight. The American Experience. PBS. 22. 9. 2004. Архивирано из оригинала на датум 9. 10. 2016. Приступљено 24. 6. 2012. 
  4. ^ „Sport: Prizefighting's Million-Dollar Gates”. Time.com. 8. 3. 1971. Приступљено 23. 10. 2018. 
  5. ^ „On this date: 1950 – Jack Dempsey voted the greatest fighter of the past 50 years”. Honolulu Advertiser. Associated Press. 29. 1. 2010. Приступљено 30. 1. 2012. 
  6. ^ Gustkey, Earl (25. 6. 1995). „This Champion Was a Real Bum : Jack Dempsey, the Man Who Inspired Boxing's First Million-Dollar Gate, Was Born 100 Years Ago”. Los Angeles Times. Приступљено 16. 3. 2018. 
  7. ^ Cavanaugh, Jack (2007). Tunney: Boxing's Brainiest Champ and His Upset of the Great Jack Dempsey (Softcover). New York London: Ballantine Books, Turnaround distributor. ISBN 9780812967838. 
  8. ^ „Dempsey's rise like flash of meteor; New champion battled his way to pugilistic fame in period of three years. Willard his antithesis giant Kansan disliked fighting and has only one great victory to his credit. Dempsey a powerful hitter. Willard's age camouflaged”. The New York Times. Приступљено 14. 8. 2013. 
  9. ^ Marcus, Norman (1. 3. 2012). „Dempsey–Tunney 1927: The Long Count…”. boxing.com. Приступљено 14. 8. 2013. 
  10. ^ Kahn, Roger (1999). A Flame of Pure Fire: Jack Dempsey and the Roaring '20s (Paperback). San Diego: Mariner Books, Harcourt, Inc. стр. 175. ISBN 9780156014144. 
  11. ^ Topical Guide; Accountability, Age of. lds.org – Church of Jesus Christ of Latter Day Saints
  12. ^ Moore, Jack B. (1992). „The champ fights back” (PDF). South Florida History Magazine (2). стр. 4—7, 25—6. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 13. 03. 2016. Приступљено 17. 11. 2017 — преко HistoryMiami. 
  13. ^ „Jack Dempsey The Manassa Mauler”. worldinsport.com. Приступљено 23. 1. 2014. 
  14. ^ Boxer, Sabrina (10. 12. 2012). Roaring 20s: The Life of Jack Dempsey. Приступљено 4. 10. 2014. 
  15. 15,0 15,1 Dempsey, Jack (1940). Round by Round (An Autobiography) (pre-ISBN First изд.). New York/London: Whittlesey House/McGraw-Hill Book Company, Inc. стр. 84. 
  16. ^ Smith, Toby (1987). Kid Blackie. Ouray, CO: Wayfinder Press. стр. 79. ISBN 978-0-9608764-7-1. 
  17. ^ Dempsey, Considine & Slocum (1960), стр. 49.
  18. ^ Dempsey, Considine & Slocum (1960), стр. 50.
  19. ^ Smith (1987), стр. 82.

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]