Џеда

Координате: 21° 32′ 02″ С; 39° 10′ 18″ И / 21.533850° С; 39.171645° И / 21.533850; 39.171645
С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Џида)
Џеда
арап. جدة

Административни подаци
Држава Саудијска Арабија
РегијаМека
Становништво
Становништво
 — 2014.3.976.912
Географске карактеристике
Координате21° 32′ 02″ С; 39° 10′ 18″ И / 21.533850° С; 39.171645° И / 21.533850; 39.171645
Временска зонаUTC+3
Апс. висина0 m
Џеда на карти Саудијске Арабије
Џеда
Џеда
Џеда на карти Саудијске Арабије
Остали подаци
ГрадоначелникХани Абу Рас[1]
Веб-сајт
www.jeddah.gov.sa

Џеда (арап. جدة) је град у Саудијског Арабији, у провинцији Мека, на обали Црвеног мора, сматран највећим урбаним центром западне Саудијске Арабије и другим највећим градом, послије главног града Ријада. Према процени из 2004. у граду је живело 2.801.481 становника. Сматра се трговачким центром Саудијске Арабије и најбогатијим градом на Блиском истоку и западној Азији. То је највећи град у провинцији Мека,[2] највећој луци на Црвеном мору, и други по величини популације у Саудијској Арабији након престонице, Ријада. Џеда је комерцијална престоница Саудијске Арабије.[3]

Џеда је главни улаз у Меку и Медину, два најсветија града ислама и популарне туристичке атракције.

Економски, Џеда ставља фокус на даљи развој капиталних улагања у научно и инжењерско вођство у Саудијској Арабији и на Блиском истоку.[4] Џеда је била независно рангирана на четврто место у региону Африке – Средњег истока у погледу иновације 2009. године на Индексу иновативних градова.[5]

Географија[уреди | уреди извор]

Сателитски снимак Џеде

Џеда се налази на западу Саудијске Арабије, на источној обали Црвеног мора. Источно од града је планина Ал-Сарават. На морској обали постоји дубоко увучен залив и неколико мањих острва.

Клима је пустињска с врло мало падавина које падну углавном зими. Температуре су високе током целе године. Зими су честе пешчане олује.

Клима[уреди | уреди извор]

Џеда има пустињску климу (BWh) према Кепеновој класификацији климата, са тропским температурним опсегом. За разлику од других Саудијско Арабијских градова, Џеда задржава своје високе температуре током зиме, које могу да буду у опсегу од 15 °C у зору до 28 °C поподне. Летње температуре су екстремно вруће, и често премашују 43 °C ниво током поподнева и падају до 30 °C увече. Лета су исто тако веома влажна, са росиштем које често премашује 27 °C (80 °F), посебно у септембру. Падавине су генерално ретке у Џеди, и до њих обично долази у малим количинама у новембру и децембру. Јаке олује су уобичајене зими. Олуја са грмљавином децембра 2008. је била најдужа у недавној меморији, при чему је киша досегла око 80 mm (3 in). Најнижа температура икад забележена у Џеди је била 9,8 °C дана 10. фебруара 1993.[6] Највиша температура икад забележена у Џеди је била 52,0 °C дана 22. јуна 2010.[6]

Пешчане олује се јављају углавном лети, а понекад и у зиму. Оне долазе из пустиња Арабијског полуострва или из северне Африке.

Клима Џеда (1985—2010)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 35,0
(95)
36,0
(96,8)
40,2
(104,4)
44,5
(112,1)
48,2
(118,8)
52,0
(125,6)
47,0
(116,6)
46,0
(114,8)
48,0
(118,4)
46,4
(115,5)
40,0
(104)
37,0
(98,6)
52,0
(125,6)
Максимум, °C (°F) 29,0
(84,2)
29,5
(85,1)
31,8
(89,2)
34,9
(94,8)
37,2
(99)
38,3
(100,9)
39,4
(102,9)
38,8
(101,8)
37,6
(99,7)
36,7
(98,1)
33,5
(92,3)
30,7
(87,3)
34,8
(94,6)
Просек, °C (°F) 24,5
(76,1)
24,8
(76,6)
26,1
(79)
28,5
(83,3)
30,2
(86,4)
31,2
(88,2)
32,7
(90,9)
32,7
(90,9)
31,5
(88,7)
29,8
(85,6)
27,4
(81,3)
25,9
(78,6)
28,8
(83,8)
Минимум, °C (°F) 20,3
(68,5)
20,1
(68,2)
21,4
(70,5)
22,1
(71,8)
24,0
(75,2)
24,8
(76,6)
26,6
(79,9)
27,6
(81,7)
26,4
(79,5)
24,1
(75,4)
22,3
(72,1)
21,0
(69,8)
23,4
(74,1)
Апсолутни минимум, °C (°F) 11,0
(51,8)
9,8
(49,6)
10,0
(50)
12,0
(53,6)
16,4
(61,5)
20,0
(68)
20,5
(68,9)
22,0
(71,6)
17,0
(62,6)
15,6
(60,1)
15,0
(59)
11,4
(52,5)
9,8
(49,6)
Количина кише, mm (in) 9,9
(0,39)
3,7
(0,146)
2,9
(0,114)
2,8
(0,11)
0,2
(0,008)
0,0
(0)
0,3
(0,012)
0,5
(0,02)
0,1
(0,004)
1,1
(0,043)
26,4
(1,039)
13,1
(0,516)
61,0
(2,402)
Релативна влажност, % 60 60 60 57 56 58 53 59 67 66 65 63 60
Извор: Jeddah Regional Climate Center[7]
Средње температуре мора у Џеди[8]
Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец
26,3 °C (79,3 °F) 25,7 °C (78,3 °F) 25,8 °C (78,4 °F) 26,8 °C (80,2 °F) 28,1 °C (82,6 °F) 29,0 °C (84,2 °F) 30,6 °C (87,1 °F) 31,6 °C (88,9 °F) 31,1 °C (88,0 °F) 30,7 °C (87,3 °F) 29,1 °C (84,4 °F) 27,9 °C (82,2 °F)

Историја[уреди | уреди извор]

Традиционална кућа Насиф

У предисламском раздобљу је на простору града било рибарско насеље. Најстарији археолошки налази датирају из доба око 500. п. н. е. Луку Џеду је 687. године утемељио калиф Утман ибн Афан као главну луку на путевима из Меке за Индијски океан, али и за потребе ходочасника у Меку. Током 11. и 12. века градом су владали калифи из Египта (Фатимиди и Ајубиди) који су развијали трговачке везе Арапа с Азијом. Од 13. в. градом владају Мамелуци. Крајем 15. и почетком 16. в. се гради утврђење с циљем одбране од евентуалног напада Португалија који су оснивали трговачка упоришта уз обалу Африке и често нападали Арапе. 1517. је након турског освајања мамелучког Египта град постао део Османског царства. Османлије су град додатно утврдили и саградили зидине са 6 врата.

Џеда 1938. год.

Арапи су 1802. године преузели контролу над Меком и Џедом (Прва саудијска држава), али су египатске снаге под управом Османлија након битке код Џеде 1813. вратиле град. Након Првог светског рата се распало Османско царство, а на простору Меке и Џеде је основано арапско Краљевство Хеџас. 1925. се код Џеде водила битка између Краљевства Хеџас и Краљевства Неџд којим влада династија Сауд. Након битке је Неџд окупирао Хеџас и створена је јединствена Саудијска Арабија. Током 20. века град се брзо шири и долази много досељеника.

Год. 2011. Џеду је задесила катастрофална поплава.

Становништво[уреди | уреди извор]

Према попису, у граду је 2004. живело 2.801.481 становника.

Кретање броја становника
1974. 1992. 2004.
561.104 2.046.251 2.801.481

Привреда[уреди | уреди извор]

Осим лучких делатности, у Џеди се данас развија трговачки и финансијски сектор. Због свог положаја у средишњем делу Црвеног мора и добрих прометних веза, Џеда постаје један од најважнијих економских средишта Блиског истока. Данас се у граду отварају бројни трговачки центри.

Знаменитост[уреди | уреди извор]

Џеда
جدة
Светска баштина Унеска
Званично имеСтара Џеда, врата за Меку
МестоСаудијска Арабија Уреди на Википодацима
Координате21° 32′ 34″ С; 39° 10′ 22″ И / 21.5428° С; 39.1728° И / 21.5428; 39.1728
Површина5.460, 1.765 km2 (5,877×1010, 1,900×1010 sq ft)
КритеријумКултурно добро: ii, iv, vi
Упис2014. (38. седница)
Веб-сајтhttp://whc.unesco.org/en/list/1361

Џеда има бројне џамије и остале грађевине традиционалне арапске архитектуре. Већина их је смештена у историјском старом граду Ал-Баладу. Управо је двојна улога града као трговачке луке и уточишта за ходочаснике довела до његова развоја као мултикултурног средишта раскошне и оригиналне архитектуре. Оригиналне грађевине су и стамбени торњеви које је градила трговачка елита 19. века, а на којима је спојена традицијска корална градња с обала Црвеног мора с утицајима и занатима који су придошли с трговачких путова. Због тога је историјско средиште Џеде 2014. год. уписано на УНЕСКОСписак места Светске баштине у Азији и Аустралазији 2014. год.[9]

Фонтана краља Фахда, највиши млаз на свету (312 м)

Џеда има и бројне модерне знаменитости. Најзначајнија је фонтана краља Фахда. То је званично фонтана с највишим млазом воде на свету који досеже 312 м висине. Торањ Националне комерцијалне банке је највиша зграда у Саудијској Арабији. У улици Талиа постоје бројне трговине са значајним светским трговачким маркама. 40 km од града је изграђено туристичко насеље Дурат Ал-Арус.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Abu Ras promises new Jeddah”. Saudigazette.com.sa. 19. 8. 2010. Архивирано из оригинала 2. 3. 2012. г. Приступљено 17. 4. 2011. 
  2. ^ „population of the administrative region of Makkah” (PDF). General authority of statistics. 
  3. ^ „The Saudis may be stretching out the hand of peace to their old foes”. The Economist. 7. 9. 2017. Приступљено 10. 9. 2017. 
  4. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 1. 7. 2012. г. Приступљено 28. 7. 2010. 
  5. ^ „2thinknow Innovation Cities™ Emerging 11 Index 2009 - Middle East, Africa and Former USSR States | 2009”. Innovation-cities.com. 12. 11. 2009. Приступљено 17. 4. 2011. 
  6. ^ а б „Climate Normals for Jeddah”. Jeddah Regional Climate Center. Архивирано из оригинала 12. 5. 2012. г. Приступљено 1. 2. 2013. 
  7. ^ „Climate Data for Saudi Arabia”. Jeddah Regional Climate Center. Архивирано из оригинала 12. 5. 2012. г. Приступљено 7. 12. 2015. 
  8. ^ „Monthly Jeddah water temperature chart”. Seatemperatures.org. Приступљено 20. 1. 2014. 
  9. ^ Historic Jeddah, the Gate to Makkah, službene stranice UNESCO-a Посећено 4. 07. 2014.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Farsi, Hani M.S. (Mohamed Said) (1991). Jeddah: city of art: the sculptures and monuments. London: Stacey International. ISBN 978-0-905743-66-0. 
  • Facey, William & Grant, Gillian. Saudi Arabia by the First Photographers. ISBN 978-0-905743-74-5. 
  • Tarabulsi, Mohammed Yosuf (2006). Jeddah: A Story of a City. Riyadh: King Fahd National Library. ISBN 978-9960-52-413-9. 
  • John F. Keane (2006). Six months in the Hejaz : journeys to Makkah and Madinah 1877-1989. Manchester: Barzan Publishing. ISBN 978-0-9549701-1-6. 
  • Al-Khaldi, Ibrahim. The Bedouin Photographer - Al-Mosawwir Al-Badawi. Kuwait, 2004.
  • Badr El-Hage. Saudi Arabia : caught in time 1861-1939. Published by Garnet, Reading. 1997. ISBN 978-1-85964-090-6.
  • Captain G. S. Froster. A trip Across the Peninsula - Rehla Abr Al-Jazeera. Mombai, India, 1866.
  • From Bullard to Mr Chamberlain. Jeddah, 1925 Feb. (No.# secrets) - Archived Post.
  • Al-Rehani. Nejd and Its Followers.
  • Al-Turki, Thuraya. Jeddah: Um Al-Rakha wal Sheddah. Published by Dar Al-Shrooq.
  • Al-Harbi, Dalal. King Abdulaziz and his Strategies to deal with events : Events of Jeddah. King Abdulaziz National Library. 2003. ISBN 978-9960-624-88-4.
  • Didier, Charles. Séjour Chez Le Grand-Cherif De La Mekke. Librairie De L. Hachette et, Rue Pierre.
  • Didier, Charles. Rehla Ela Al-Hejaz: A trip to Hejaz. Translated from "Séjour Chez Le Grand-Cherif De La Mekke" into Arabic. Paris. 1854. ISBN 978-9960-677-14-9.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]