Džon Džordž Kemeni

С Википедије, слободне енциклопедије
Džon Džordž Kemeni
John George Kemeny
Džon Džordž Kemeni
Ime po rođenjuJohn George Kemeny
Datum rođenja31 maj, 1926(1926-05-31)
Mesto rođenjaBudimpešta
 Mađarska
Datum smrti26. decembar 1992.(1992-12-26) (66 god.)
Mesto smrtiHanover, Nju Hempšir
 Sjedinjene Države
PrebivališteSAD
Državljanstvomađarsko
ObrazovanjeUniverzitet Prinston
ZanimanjePredsednik Dartmut koledža

Džon Džordž Kemeni (rođen kao Kemény János György; 31. maj 1926[1] – 36. decembar 1992) bio je američki matematičar mađarskog porekla, informatičar, i prosvetni radnik, koji je najpoznatiji po razvoju[2] programskog jezika Bejsik 1964. godine sa Tomasom Kuncom. Kemeni je služio kao 13. predsednik Dartmut koledža| od 1970 do 1981 i bio je pionir u oblasti upotrebe računara u univerzitetskom obrazovanju. Kemeni je predsedavao predsedničkom komisijom koja je istraživala Incident na ostrvu Tri milje 1979. godine.[2] Prema Đerđu Marksu on je bio jedan od Marsovaca.[3]

Detinjstvo i mladost[уреди | уреди извор]

Rođen u Budimpešti u Mađarskoj u jevrejskoj porodici,[1] Kemeni je pohađao privatnu osnovnu školu Rac u Budimpešti i jedan od njegovih drugova i razreda je bio Nandor Balaca. Njegov otac je 1938. godine otputovao za Sjedinjene Države. Godine 1940, on je odveo celu porodicu Kemeni u Sjedinjene Države[1] kada je usvajanje drugog antijevrejskog zakona u Mađarskoj postalo neminovno.[4] Njegov deda je, međutim, odbio da napusti zemlju i stradao je u holokaustu, zajedno sa njegovom tetkom i ujakom.[5] Porodica Kemeni se nastanila u Njujork Sitiju, gde je Džon pohađao srednju školu Džordž Vašington. On je diplomirao sa najboljim rezultatima u svojoj klasi tri godine kasnije.[2] Godine 1943,[1] Kemeni se upisao na Univerzitet Prinston gde je studirao matematiku i filozofiju, ali mu je tokom studija uzeo slobodnu godinu, kako bi radio na Menhetn projektu u Nacionalnoj laboratoriji u Los Alamosu, gde mu je šef bio Ričard Fejnman. Tamo je takođe radio sa Džonom fon Nojmanom. Vrativši se u Prinston, Kemeni je diplomirao sa diplomom A.B. iz matematike 1946. godine, nakon što je završio seniorsku tezu, pod nazivom „Ekvivalentni logički sistemi”, pod nadzorom Alonzo Čerča.[6] On je zatim ostao na Prinstonu kako bi nastavio postdiplomske studije i doktorirao u oblasti matematike 1949. godine, nakon što je kompletirao doktorsku disertaciju pod nazivom „Teorija tipova vs. teorija skupova”, takođe pod nadzorom Alonza Čerča.[7][2] On je radio je kao matematički asistant Alberta Ajnštajna tokom diplomske škole.[1]

Karijera[уреди | уреди извор]

Kemeni je postavljen za redovnog profesora na Odeljenju matematike u Dartmutu 1953. godine, kad je imao 27 godina.[1] Dve godine kasnije postao je predsednik odeljenja i tu funkciju je obavljao do 1967. godini. Kemeni se upustio u razvoj nastavnog plana i programa kada je uveo kurseve Konačne matematike. On se udružio sa Džeraldom L. Tompsonom i Dž. Lori Snelom kako bi napisao Uvod u konačnu matematiku (1957) za studente biologije i društvenih nauka. Profesori sa odeljenja za matematiku u Dartmutu takođe su napisali Konačne matematičke strukture (1959) i Konačnu matematiku sa poslovnim aplikacijama (1962). Ostali fakulteti i univerziteti pratili su njihovo vođstvo, a još nekoliko udžbenika konačne matematike bilo je napisano na drugim mestima. Tema lanaca Markova bila je naročito popularna, te se Kemeni udružio s Dž. Lori Snelom da objavi Konačne lance Markova (1960) da bi dao uvodni školski udžbenik. Uzimajući u obzir napretke u upotrebi teorije potencijala koje je ostvario Dž. A. Hant, oni su napisali Neprebrojive lance Markova 1966. godine.[8] Ovaj udžbenik, podesan za napredne seminare,[9] doživeo je drugo izdanje 1976. godine, kada je uključeno dodatno poglavlje o slučajnim poljima Dejvida Grifita.

Kemeni i Kurc su bili pioniri u korišćenju računara za obične ljude. Nakon ranih eksperimenata sa LGP-30, on su izumeli programski jezik Bejsik 1964. godine, kao i jedan od prvih svetskih sistema sa razdeljivanjem vremena, Dartmutski sistem raspodele vremena (engl. Dartmouth Time-Sharing System - DTSS). Godine 1974, Američka federacija društava za obradu informacija dodeljivala je nagradu Kemeniju i Kurcu na Nacionalnoj računarskoj konferenciji za njihov rad na Bejziku i vremenskoj raspodeli.[10] Bejzik je bio jezik koji se koristio u većini softvera napisanog tokom uspona Epl II, Komodora, TRS-80 i IBM PC-a tokom 80-ih.

Smrt[уреди | уреди извор]

Komemorativna plaketa Džonu Džordžu Kemeniju. Ona je postavljena na zidu njegovog nekadašnjeg doma.

Džon Kemeni je umro u svojoj 66. godini, usled zatajanje srca u Lebanon u Nju Hempširu[2] dana 26. decembra 1992.[4] On je živeo u Etni, u blizini Dartmut kampusa.

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ Weibel, Peter (2005). Beyond Art - A Third Culture : a Comparative Study in Cultures, Art, and Science in 20th Century Austria and Hungary. Springer. стр. 350. ISBN 3-211-24562-6. 
  2. ^ а б в г д Faison, Seth (1992-12-27). „John Kemeny, 66, Computer Pioneer and Educator (obituary)”. The New York Times. Приступљено 2008-02-02. 
  3. ^ A marslakók legendája - György Marx
  4. ^ а б Ohles, Frederik; Shirley M. Ohles; John G. Ramsay (1997). Biographical Dictionary of Modern American EducatorsНеопходна слободна регистрација. Greenwood Publishing Group. стр. 189. ISBN 0-313-29133-0. 
  5. ^ „True Basic. A sketch of John Kemeny” (PDF). Dartmouth Alumni Magazine. 2001-12-13. Приступљено 2012-07-23. 
  6. ^ Kemeny, John G. (1946). Equivalent logical systems (на језику: енглески). Princeton, NJ: Department of Mathematics. 
  7. ^ Kemeny, John George (1949). Type-theory vs. set-theory (на језику: енглески). 
  8. ^ J. L. Doob (1966) Review: Denumerable Markov Chains, id 0207042
  9. ^ Preface, page vi
  10. ^ „TRANSCRIPTS OF 1974 National Computer Conference Pioneer Day Session”. Dartmouth Time Sharing System. Dartmouth College. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]