Пређи на садржај

Džon Džordž Kemeni

С Википедије, слободне енциклопедије
Džon Džordž Kemeni
John George Kemeny
Džon Džordž Kemeni
Ime po rođenjuJohn George Kemeny
Datum rođenja31 maj, 1926(1926-05-31)
Mesto rođenjaBudimpešta
 Mađarska
Datum smrti26. decembar 1992.(1992-12-26) (66 god.)
Mesto smrtiHanover, Nju Hempšir
 Sjedinjene Države
PrebivališteSAD
Državljanstvomađarsko
ObrazovanjeUniverzitet Prinston
ZanimanjePredsednik Dartmut koledža

Džon Džordž Kemeni (rođen kao Kemény János György; 31. maj 1926[1] – 36. decembar 1992) bio je američki matematičar mađarskog porekla, informatičar,[2][3][4] i prosvetni radnik, koji je najpoznatiji po razvoju[5] programskog jezika Bejsik[6][7][8] 1964. godine sa Tomasom Kuncom.[9][10][11] Kemeni je služio kao 13. predsednik Dartmut koledža od 1970 do 1981 i bio je pionir u oblasti upotrebe računara u univerzitetskom obrazovanju. Kemeni je predsedavao predsedničkom komisijom koja je istraživala Incident na ostrvu Tri milje 1979. godine.[5] Prema Đerđu Marksu on je bio jedan od Marsovaca.[12]

Detinjstvo i mladost

[уреди | уреди извор]

Rođen u Budimpešti u Mađarskoj u jevrejskoj porodici,[1] Kemeni je pohađao privatnu osnovnu školu Rac u Budimpešti i jedan od njegovih drugova i razreda je bio Nandor Balaca. Njegov otac je 1938. godine otputovao za Sjedinjene Države. Godine 1940, on je odveo celu porodicu Kemeni u Sjedinjene Države[1] kada je usvajanje drugog antijevrejskog zakona u Mađarskoj postalo neminovno.[13] Njegov deda je, međutim, odbio da napusti zemlju i stradao je u holokaustu, zajedno sa njegovom tetkom i ujakom.[14] Porodica Kemeni se nastanila u Njujork Sitiju, gde je Džon pohađao srednju školu Džordž Vašington. On je diplomirao sa najboljim rezultatima u svojoj klasi tri godine kasnije.[5] Godine 1943,[1] Kemeni se upisao na Univerzitet Prinston gde je studirao matematiku i filozofiju, ali mu je tokom studija uzeo slobodnu godinu, kako bi radio na Menhetn projektu u Nacionalnoj laboratoriji u Los Alamosu, gde mu je šef bio Ričard Fejnman. Tamo je takođe radio sa Džonom fon Nojmanom. Vrativši se u Prinston, Kemeni je diplomirao sa diplomom A.B. iz matematike 1946. godine, nakon što je završio seniorsku tezu, pod nazivom „Ekvivalentni logički sistemi”, pod nadzorom Alonzo Čerča.[15] On je zatim ostao na Prinstonu kako bi nastavio postdiplomske studije i doktorirao u oblasti matematike 1949. godine, nakon što je kompletirao doktorsku disertaciju pod nazivom „Teorija tipova vs. teorija skupova”, takođe pod nadzorom Alonza Čerča.[5][16] On je radio je kao matematički asistant Alberta Ajnštajna tokom diplomske škole.[1]

Kemeni je postavljen za redovnog profesora na Odeljenju matematike u Dartmutu 1953. godine, kad je imao 27 godina.[1] Dve godine kasnije postao je predsednik odeljenja i tu funkciju je obavljao do 1967. godini. Kemeni se upustio u razvoj nastavnog plana i programa kada je uveo kurseve Konačne matematike. On se udružio sa Džeraldom L. Tompsonom i Dž. Lori Snelom kako bi napisao Uvod u konačnu matematiku (1957) za studente biologije i društvenih nauka. Profesori sa odeljenja za matematiku u Dartmutu takođe su napisali Konačne matematičke strukture (1959) i Konačnu matematiku sa poslovnim aplikacijama (1962). Ostali fakulteti i univerziteti pratili su njihovo vođstvo, a još nekoliko udžbenika konačne matematike bilo je napisano na drugim mestima. Tema lanaca Markova bila je naročito popularna, te se Kemeni udružio s Dž. Lori Snelom da objavi Konačne lance Markova (1960) da bi dao uvodni školski udžbenik. Uzimajući u obzir napretke u upotrebi teorije potencijala koje je ostvario Dž. A. Hant, oni su napisali Neprebrojive lance Markova 1966. godine.[17] Ovaj udžbenik, podesan za napredne seminare,[18] doživeo je drugo izdanje 1976. godine, kada je uključeno dodatno poglavlje o slučajnim poljima Dejvida Grifita.

Kemeni i Kurc su bili pioniri u korišćenju računara za obične ljude. Nakon ranih eksperimenata sa LGP-30, on su izumeli programski jezik Bejsik 1964. godine, kao i jedan od prvih svetskih sistema sa razdeljivanjem vremena, Dartmutski sistem raspodele vremena (engl. Dartmouth Time-Sharing System - DTSS). Godine 1974, Američka federacija društava za obradu informacija dodeljivala je nagradu Kemeniju i Kurcu na Nacionalnoj računarskoj konferenciji za njihov rad na Bejziku i vremenskoj raspodeli.[19] Bejzik je bio jezik koji se koristio u većini softvera napisanog tokom uspona Epl II, Komodora, TRS-80 i IBM PC-a tokom 80-ih.

Komemorativna plaketa Džonu Džordžu Kemeniju. Ona je postavljena na zidu njegovog nekadašnjeg doma.

Džon Kemeni je umro u svojoj 66. godini, usled zatajanje srca u Lebanon u Nju Hempširu[5] dana 26. decembra 1992.[13] On je živeo u Etni, u blizini Dartmut kampusa.

  1. ^ а б в г д ђ Weibel, Peter (2005). Beyond Art - A Third Culture : a Comparative Study in Cultures, Art, and Science in 20th Century Austria and Hungary. Springer. стр. 350. ISBN 3-211-24562-6. 
  2. ^ Orsucci, Franco F.; Sala, Nicoletta (2008). Reflexing Interfaces: The Complex Coevolution of Information Technology Ecosystems, Information Science Reference. стр. 335. ISBN 978-1599046273. 
  3. ^ „Computer and Information Research Scientists”. U.S. Bureau of Labor Statistics. 29. 3. 2012. Архивирано из оригинала 2. 4. 2012. г. Приступљено 2019-09-09. 
  4. ^ „Fields of Employment for Physics Bachelors in the Private Sector, tuty of 2010 & 2012 Combined”. American Physical Society. Архивирано из оригинала 17. 10. 2011. г. Приступљено 2019-09-09. 
  5. ^ а б в г д Faison, Seth (1992-12-27). „John Kemeny, 66, Computer Pioneer and Educator (obituary)”. The New York Times. Приступљено 2008-02-02. 
  6. ^ Kemeny, John G.; Kurtz, Thomas E. (1963). Basic: a manual for BASIC, the elementary algebraic language designed for use with the Dartmouth Time Sharing System (PDF) (на језику: енглески) (1st изд.). Hanover, N.H.: Dartmouth College Computation Center. Архивирано (PDF) из оригинала 2022-10-09. г. 
  7. ^ Ramel, David (2019-02-12). „VB.NET Popularity Still Rising”. Visual Studio Magazine. Приступљено 2023-03-28. 
  8. ^ Swersky, David (2023-01-25). „40 most popular programming languages 2023: When and how to use them”. Raygun. Приступљено 2023-03-25. 
  9. ^ Brigham Narins (ур.). „Thomas Eugene Kurtz”. World of Computer Science. 1. стр. 337. ISBN 978-0-7876-5066-7. Приступљено 2010-01-15. 
  10. ^ „Thomas E. Kurtz - IEEE Computer Society”. IEEE Computer Society. 27. 4. 2018. Приступљено 2023-09-01. 
  11. ^ „ACM Fellows Award”. Fellows.acm.org. Архивирано из оригинала 2012-01-21. г. Приступљено 2010-01-15. 
  12. ^ A marslakók legendája Архивирано на сајту Wayback Machine (9. април 2022) - György Marx
  13. ^ а б Ohles, Frederik; Shirley M. Ohles; John G. Ramsay (1997). Biographical Dictionary of Modern American EducatorsНеопходна слободна регистрација. Greenwood Publishing Group. стр. 189. ISBN 0-313-29133-0. 
  14. ^ „True Basic. A sketch of John Kemeny” (PDF). Dartmouth Alumni Magazine. 2001-12-13. Приступљено 2012-07-23. 
  15. ^ Kemeny, John G. (1946). Equivalent logical systems (на језику: енглески). Princeton, NJ: Department of Mathematics. 
  16. ^ Kemeny, John George (1949). Type-theory vs. set-theory (на језику: енглески). 
  17. ^ J. L. Doob (1966) Review: Denumerable Markov Chains, id 0207042
  18. ^ Preface, page vi
  19. ^ „TRANSCRIPTS OF 1974 National Computer Conference Pioneer Day Session”. Dartmouth Time Sharing System. Dartmouth College. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]