Džoni Mičel

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Džoni Mičel
Joni Mitchell 1983.jpg
Džoni Mičel, nastupa 1998. godine
Osnovne informacije
Puno imeRoberta Joan Anderson
Datum rođenja(1943-11-07)7. новембар 1943.(75 год.)
Mesto rođenjaFort Maklaud (Alberta)
Kanada
Aktivni period
  • 1964—2002
  • 2006—2007
  • 2013
Zanimanjesolo pevačica, kantautorka, muzička producentkinja, slikarka
Žanr(ovi)folk, rok, džez, pop
Instrumentivokali, klavir, gitara, cimbala
Izdavačke kućeReprise (1968–1972; 1994–2001)
Asylum (1972–1981)
Geffen (1982–1993)
Nonesuch (2002)
Hear Music (2007–sadašnjost)
Veb-sajtwww.JoniMitchell.com

Džoni Mičel, CC (engl. Joni Mitchell, rođena kao Roberta Joan Anderson; 7. novembar 1943. -) kanadska je muzičarka, kantautorka i slikarka.[1]

Mičel se pevanjem počela baviti u noćnim klubovima rodone Zapadne Kanade, a potom bila svirala i pevala na ulicama Toronta. Sredinom 1960-ih je otišla u Njujork kako bi se pridružila tamošnjoj folk sceni te snimila debitantski album godine 1968. istovremeno stekavši slavu i kao spisateljka pesama („Urge for Going”, „Chelsea Morning”, „Both Sides Now”, „Woodstock”) i kao pevačica.[2] Nakon što se nastanila u Južnoj Kaliforniji, Mičel je igrala ključnu ulogu u folk rok pokretu koji je tada dominirao muzičkom scenom. Blue, njen album iz 1971. godine temeljen na ličnim iskustvima, smatra se jednom od najupečatljivijih i najuticajnijih ploča svih vremena.[3] Mičel je isto tako imala pop hitove kao „Big Yellow Taxi”, „Free Man in Paris” i „Help Me”, poslednja dva s uspešnog albuma Court and Spark iz 1974. godine.[4]

Mičelin sopran, osobeni harmonični stil sviranja gitare i klavirski aranžmani su postajali sve složeniji 1970-ih te je došla pod uticaj džeza, mešajući ga s popom, folkom i rokom na eksperimentalnim albumima kao što je Hejira iz 1976. Blisko je sarađivala sa džez velikanima kao što su Pet Metini, Vejn Šorter, Džako Pastorius, Herbi Henkok, te na posthumno izdanoj ploči Čarlsa Mingusa iz 1979.[5] Tokom 1980-ih Mičel se manje orjentirala na snimanje i izvođenje muzike, ali se više okrenula prema popu, često koristeći sintesajzere, kao i eksplicitno politički sadržaj pesama, u kojima je izražavala protest zbog društvenih i ekoloških problema.

Mičel je izuzetno cenjena i od kritičara i od kolega. Časopis Rolling Stone ju je nazvao „jednom od najvećih autorki pesama ikad”, dok Allmusic za nju tvrdi „Kada se prašina slegne, Džoni Mičel može ostati kao najvažnija i najuticajnija muzičarka kraja 20. veka.”[6] Pred kraj veka, Mičel je imala izuzetan uticaj na muzičare različitih žanrova - od R&Ba preko alternativnog roka do džeza.[7] Mičel je isto tako likovna umetnica. Ilustrovala je svoje albume, a 2000. godine sebe opisala kao „slikarku izbačenu iz koloseka okolnostima”.[8] Mičel je poznata i kao izuzetno oštra kritičarka muzičke industrije, te je prestala da snima albume poslednjih nekoliko godina kako bi se posvetila slikanju. Godine 2007. je izdala Shine, prvi album nakon devet godina.

Reference[уреди]

  1. ^ „JoniMitchell.com - Biography”. Архивирано из оригинала на датум 01. 12. 2008. Приступљено 21. 12. 2018. 
  2. ^ „The Independent, August 10, 2007”. Архивирано из оригинала на датум 13. 05. 2011. Приступљено 13. 05. 2011. 
  3. ^ The Rolling Stone 500 Greatest Albums of All Time (Blue is listed at No. 30)
  4. ^ Ankeny, Jason. All Music Guide
  5. ^ „Mitchell, Joni (Roberta Joan Anderson) at Encyclopedia of Jazz Musicians”. Архивирано из оригинала на датум 29. 04. 2011. Приступљено 21. 12. 2018. 
  6. ^ allmusic ((( Joni Mitchell > Biography )))
  7. ^ A Tribute to Joni Mitchell
  8. ^ Interview with the Toronto Globe and Mail

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]